Ne pominje se nijedan izuzetak prilikom građenja imenica ženskog roda, ali da li se uopšte pominje bilo koja imenica ž. r. koja je pukim dodavanjem nastavka -ica nastala od imenice m. r. čiji je završetak -čak?
Ne mogu da se setim nijedne više takve imenice. Možda i ne postoji. Ako se neko seti bilo bi odlično, ako ne — moramo da sudimo na osnovu ovog što imamo.
Nije identičan obrazac kod patuljka i hrčka upravo zbog različitih suglasnika - kod patuljčice se k menja, ali se broj suglasnika ne smanjuje.
Obrazac promene jeste identičan: obe imenice su imenice muškog roda sa završetkom
-ak koje prelaze u ženski rod dodavanjem nastavka
-ica, pri čemu se gubi nepostojano
a i dolazi do palatalizacije. Tek posle svega ovoga pojavljuje se razlika: kod
hrččice neophodno je još i gubljenje suglasničkih grupa. Ipak, ovo nema veze sa obrascem, jer je dosad sve bilo prema šemi a ovde samo imamo jedan korak više.
Uostalom, zašto su dopušteni izuzeci kod deminutiva ako ne da se ne bi izgubila veza s osnovnom rečju?
Tačno, ali opet ne smemo zaboraviti da je reč o deminutivu, ne o bilo kom obliku. Posmatrajmo navedene primere
mačkica i
patkica. Očigledno, one se u deminutivu odupiru promeni suglasnika
k. Međutim, nom. mn. od
patak je
paci a od
mačak je
mačci (svakako, može i
patkovi i
mačkovi, ali ovo nema veze s primerom). Drugim rečima, uprkos tome što se u jednom obliku (deminutivu) odstupa od promene suglasnika
k, u drugom obliku se taj suglasnik ipak menja (čini mi se da je nebitno to što je u jednom slučaju palatalizacija a u drugom sibilarizacija), i to tako da u jednom primeru dodatno dolazi i do gubljenja suglasnika a u drugom ne. Štaviše, možemo zapaziti i koliko je množina
paci daleko od osnove. Ovo me prilično asocira na primer koji imamo.
Ukratko: ako je nešto zaista izuzetak, onda treba naći i osnov po kom to može da bude izuzetak. Ako taj osnov nigde nije registrovan — izuzetka nema (bez obzira na to što se neke „slične“ i „analogne“ stvari ipak podvode pod izuzetke).
I da, ono hrčka bi još bilo pravilno ako bismo pažljivo primenili postojeće obrasce pa načinili novu reč po analogiji sa mačak - mačka, pošto su najsličnije, ali to zvuči
, pa je bolje da Alcesta iskoristi simpatični deminutiv hrčkica za svoju Albertu.
Jedino ovo liči na gramatičko opravdanje. Pošto ženski rod od imenice
hrčak ne postoji, a treba nam (gore je objašnjeno zašto je to ovde neophodno, čini mi se da se većina slaže s tim), moramo ga skovati nekim od nastavaka za tu potrebu. Jedan od nastavaka je
-ica, drugi je
-a:
mač(a)k + a = mačka, svakako ih ima još. Pitanje je šta zvuči najlepše (ili, da se bolje izrazim, najmanje loše). Ako posmatramo
hrčkica kao
deminutiv, onda je neosporno da usput priznajemo i oblik
hrčka. Meni taj oblik posebno para uši, tako da se ne bih usudio da pomoću njega nešto gradim. Ako nekome ovo zvuči lepo, onda može da koristi i deminutiv
hrčkica (mada bi se opet moglo postaviti pitanje zašto bi se za odraslu živuljku koristio deminutiv, ali nalazim da je to ipak bajka za decu tako da možemo većinu stvari okarakterisati kao „male, slatke, deminutivne“).
Гледалац је глеалац, без обзира ког је пола.
Osim kada je u pitanju
gledateljka.
Ne moraš da se ispraviš i tražiš imenice koje nemaju pandam u suprotnom polu, evo ja ću navesti jednu takvu:
hrčak. Ipak,
objašnjeno je zašto se u nekim slučajima mora skovati ženski (odnosno muški) rod čak i kada realno ne postoji, tako da nije ono o čemu ovde raspravljamo postoji li ženski rod od
hrčak (čini mi se da se svi slažu da ne postoji), nego kako bi glasio ako moramo da ga imamo pošto-poto, a da zvuči što bezbolnije.
