"Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu

[Madiuxa]

Ма, ја бих била (да јесам) преводилац . Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Грађевинац — грађевинарка, рекла бих ја, најприродније ми звучи...

С друге стране, мислим да иако нам многима сада грозоморно звуче неки женски облици, а многе жене (међу којима сам и ја) свакако НЕ БИ волеле да им занимање феминизирају, ипак мислим ако се довољно дуго инсистира на томе, да ће нам полако постајати све мање и мање необично...

Тиме би се уклонила и још једна неповољност — сад стално морамо да се довијамо како бисмо сложили именицу и глагол у роду.

Судија је рекла — не може. Него...
Гђа судија је рекла...

Преводилац је дошла... — не може. Него...

Жена — преводилац је дошла...

Ово би било избегнуто кад бисмо имали женске облике:

Суткиња (јер тако неко рече? И ово сам негде читала али сад више не знам да ли је ово тачно или нешто друго...) је рекла...
Преводитељка је дошла...

[Нескафица]

Ма, ја бих била (да јесам) преводилац . Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Englezi to nemaju praktično UOPŠTE, te stoga problem i ne postoji.

Ali u jeziku u kome imaš široko razrađen sistem rodova i sistem slaganja rodova, ne možeš doneti dekret "e, ove reči će i dalje imati svoj prirodan rod, a ove druge mogu i jedan i drugi i treći, kako im se zalomi". Prosto, to tako ne ide.

Nemački ima sličnu situaciju sa rodovima, i tu imaš prilično razvijeno "Doktor - Doktorin, Student - Studentin, Professor - Professorin" itd.

[Madiuxa]

Ма, ја бих била (да јесам) преводилац . Кад се чује моје име, сви ће знати којег сам рода. Уосталом, Енглези то уопште немају па не видим да нешто много пате...

Englezi to nemaju praktično UOPŠTE, te stoga problem i ne postoji.

Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla?

Ali u jeziku u kome imaš široko razrađen sistem rodova i sistem slaganja rodova, ne možeš doneti dekret "e, ove reči će i dalje imati svoj prirodan rod, a ove druge mogu i jedan i drugi i treći, kako im se zalomi". Prosto, to tako ne ide.

Nemački ima sličnu situaciju sa rodovima, i tu imaš prilično razvijeno "Doktor - Doktorin, Student - Studentin, Professor - Professorin" itd.

Lako je onim jezicima koji imaju cvrsta pravila pravljenja zenskog roda od muskog, pa im onda zenski rod ne zvuci kao "pao s Marsa". U nemackom je nastavak -in, u spanskom je nastavak -a u najvecem broju slucajeva, ali ima i -esa i -iz, ali opet postoje cvrsta pravila na koje se imenice dodaju koji nastavci, tako da zenski oblici zvuce sasvim prirodno. U srpskom, nazalost, koliko sam shvatila (ispravite ako gresim) nema nekih cvrstih pravila tako da onda i imamo ovu papazjaniju koju imamo i cesto se nadjemo u cudu s velikim pitanjem "KAKO?" - filologica, filoloskinja, ili nesto trece?

[Miki]

Да ли је предност или мана, тек — ми имамо ту могућност да различитим наставцима означавамо веће или мање разлике међу појмовима истог корена. Негде рецимо придеви на -ки и на -ан/ни значе исто, а негде сасвим јасно одређују разилку (логички и логичан — никако није исто). Као што имамо свршене и несвршене глаголе, итд. Држимо се теме: неко помену тужиљу и тужитељку — небо и земља, иако је употребљен наставак исте категорије. Имамо и урођен осећај за језик, па уз много наставака који могу АЛИ не морају да значе исто, и уз, што рече Нес, чврст систем родова, не можемо тек тако градити именице. У немачком има именица које без одређеног члана нема сврхе посматрати (der Band, мн. die Bände — свезак, том; das Band, мн. die Bänder — трака, врпца; die Band, мн. die Bands — музички састав, бенд), као и чврсто дефинисане наставке и крај. Код нас је ипак мало другачије.

[Бојан Башић]

Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla?

Neskafica ističe da ne možeš porediti jezik u kom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu (engleski) s našom papazjanijom („ovde hoćemo, ovde nećemo“). Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

Суткиња (јер тако неко рече? И ово сам негде читала али сад више не знам да ли је ово тачно или нешто друго...) је рекла...

Čitaj i uživaj.

[Нескафица]

Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

U suštini, nije baš marginalno, pošto postoji dosta parova rodno diferenciranih reči, ali su rodovi ograničeni na živa bića po sebi (man - woman, son - daughter, bull - cow itd.), a predmeti i apstraktumi (u kakve spada i naziv zanimanja) ne poznaju rod (osim nekolikih slučajeva sa sufiksom -ess [actor - actress, master - mistress] i uvreženih "metaforičkih" situacija, recimo kada kapetan ili mornar za svoj brod koristi zamenicu "she") - te se može reći da je pojava marginalna sa stanovišta trenutne rasprave. Takođe, engleski nam nije od pomoći i zato što većina rodno diferenciranih parova iskazuje morfološku dihotomiju, bez ikakve sufiksacije (a sufiksacija je centar naše priče). Jedini iole produktivan sufiks u tom smislu jeste -ess, a primeri s njim su zbilja malobrojni.

[Оли]

Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла. Немам сад времена да тражим, али код појмова код којих се завршетак именице не подудара увек с родом (у шта спадају и пијаница, скитница...) постоје две врсте конгруенције: слагање по смислу (када се завршетак именице не подудара с родом) и слагање по роду и броју (када се ово претходно подудара). Верујем, Бојане, да си негде прочитао тврдњу да не може Судија је рекла, будући да ми је јасно како ти све што тврдиш можеш поткрепити литературом, па бих волела да прочитам тај цитат. Мислим да може Судија је рекла. Пијаница је дошла. Скитница је села на праг. Такође може и Судија је дошао, Пијаница је рекао, Скитница је сео на праг. У тестовима за пријемни испит, задатак 156. гласи овако:

Одреди какво је слагање предиката са субјектом природног мушког рода (по облику или значењу) у следећим реченицама:

а) ИЗНЕНАДА СЕ СКИТНИЦА ПОЈАВИО НА ВРАТИМА.
б) ТА ПРИЧАЛИЦА СЕ ПОНОВО ЈАВИЛА
в) МУШТЕРИЈА ЈЕ ЗАХТЕВАЛА РАЧУН (Уоћи сличност са речју судија)
г) ПИЈАНИЦА ЈЕ И ДАЉЕ ВИКАО.
Д) ТВРДИЦА ЈЕ БИЛА УПОРНА.

Ни у једном примеру нема испред дотичне речи неке одреднице која упућује да ли се ради о мушкарцу или жени. Мислим да ће одређене говорне околности учинити да упутимо на ту чињеницу речима госпођа, господин или сличнима или не, али не мислим да је то обавеза да би реченица језички, стилски или правопсино добро изгледала.

Што се тиче женских назива у занимањима, ја као припадник дотичног пола желим да дам глас против насилне реформе речника. Мени сметају чак и посланица и министарка, у новим значењима, али време ће учинити своје .

[Madiuxa]

Ovaj... Pa zar ja nisam isto to rekla?

Neskafica ističe da ne možeš porediti jezik u kom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu (engleski) s našom papazjanijom („ovde hoćemo, ovde nećemo“). Istina, nije sasvim tačno ni da u enleskom uopšte ne postoji razlikovanje po rodu, ali su takvi primeri svakako marginalni.

Nisam ja nista poredila, al ajde, nema veze, mrzi me da se razjasnjavam. Najvise mrzim kad se neko uhvati za jednu moju rec, pa je pogresno protumaci, pa onda me jos plus kritikuje zbog toga.

Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла.

Ja bih licno volela da ovo bude istina, jer meni zvuci mnogo prirodnije od Gdja sudija je rekla (sto ovde jos i ide), ali dosla je gdja prevodilac, ne znam... Nije da prevodilice nisu gdje, nego mi nekako izvestaceno...

[Оли]

Ja bih licno volela da ovo bude istina, jer meni zvuci mnogo prirodnije od Gdja sudija je rekla (sto ovde jos i ide), ali dosla je gdja prevodilac, ne znam... Nije da prevodilice nisu gdje, nego mi nekako izvestaceno...

Пази, говорила сам о речима које су углавном граматичког женског рода. За ове друге нисам сигурна. Мада бих свакако у оба случаја додала неку ознаку за препознавање пола у одређеним језичким околностима за које бих проценила да то захтевају, али код ових првих речи свакако не као обавезу.

[Madiuxa]

Hm, znaci, sudija je rekla moze, ali prevodilac je rekla ne moze... Steta...

[Miki]

Ево једног лепог примера: од глагола водити имамо: водич, водитељ, вођа, као и водиља. Тачно се зна шта која од ових речи значи, а све су добијене наставцима који, у принципу, имају исту или сличну намену. Само у прилог противљењу тој, као што рече Оли, а ја се слажем, насилној реформи речника.

[Бојан Башић]

Чек, чек, нешто нисам баш сигурна да не може Судија је рекла. Немам сад времена да тражим, али код појмова код којих се завршетак именице не подудара увек с родом (у шта спадају и пијаница, скитница...) постоје две врсте конгруенције: слагање по смислу (када се завршетак именице не подудара с родом) и слагање по роду и броју (када се ово претходно подудара).

Grešiš u tome što imenicu sudija svrstavaš u dvorodne (kakve jesu pijanica, skitnica, ali ipak nije sudija). Kako nisam trenutno u svom stanu, nije mi pri ruci Matičin rečnik, ali verujem da ćeš i u njemu naći potvrdu za prethodno tvrđenje. Do tada, evo šta kaže Klajn u NIN-u od. 19. 4. 2006:

Naša čitateljka Zoranka iz Novog Sada poslala mi je tada isečak iz “Građanskog lista” sa ovakvim naslovom: “Sudija se razbolela pred završne reči”. Eto još jednog primera za nepopravljivi “mačizam” srpskog jezika. Iako se sudija menja kao imenice ženskog roda, i mada imamo i žensku imenicu sudija, u značenju “sudska vlast” (kao u čuvenim stihovima iz narodne pesme: “Po Srbiji zemlji da prevrne / I da druga nastane sudija”), sudija je ipak muškog roda, kao i delija, komšija, račundžija, knjigovođa, drvoseča i mnoge druge imenice na -a.

в) МУШТЕРИЈА ЈЕ ЗАХТЕВАЛА РАЧУН (Уоћи сличност са речју судија)

Zar i ti da posegneš za analogijom samo zato što dve reči imaju isti završetak? Evo ti gore primera: delija, komšija, račundžija (a svakako možeš i sama da smisliš još koliko hoćeš), i svi su „slični“ s rečju mušterija.

[Оли]

Grešiš u tome što imenicu sudija svrstavaš u dvorodne (kakve jesu pijanica, skitnica, ali ipak nije sudija). Kako nisam trenutno u svom stanu, nije mi pri ruci Matičin rečnik, ali verujem da ćeš i u njemu naći potvrdu za prethodno tvrđenje. Do tada, evo šta kaže Klajn u NIN-u od. 19. 4. 2006:

Ху, знала сам ја да је негде зачкуљица, чим си ти то написао. Ја сам та која пише по далеком сећању, ти богами јок! Обожавам овај форум. Да га нема, ја бих га измислила, шта сам све научила, иха!

Zar i ti da posegneš za analogijom samo zato što dve reči imaju isti završetak? Evo ti gore primera: delija, komšija, račundžija (a svakako možeš i sama da smisliš još koliko hoćeš), i svi su „slični“ s rečju mušterija.

Ћути, срећа (то ми је олакшавајућа околност ) да сам јуче негде управо и сама рекла (наравно, не знам где) да се на аналогију не треба ослањати, често превари, и ето, сама сам лепо насела, а што је још горе, требало је само да погледам у речник и да видим како је судија начисто мушко!

[Оли]

И шта ми дајеш те примере, само се нервирам како ми је све било на дохват руке .

[alcesta]

Sećam se jednog Feketeovog članka gde kaže kako je sasvim normalno da imenice koje su u muškom rodu na -lac u ženskom zamenimo oblikom izvedenim od imenice na -telj, pa tako dobijemo prevoditeljku, gledateljku, čitateljku, itd. I meni prevoditeljka sasvim OK zvuči, ali znam neke koleginice koje se bore protiv toga rukama i nogama i hoće da ostanu prevodioci. Ali tu bar imamo neku mogućnost izbora, za razliku od dosta nabrojanih slučajeva.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: "Muški" nazivi zanimanja u ženskom rodu