код куће или кући

[mladen bogićević]

за разлику од питања предњи и задњи где сам пре за поштовање старог правила,
овде ме заиста често нервира инсистирање на кабастом:
код куће сам.
Некао, када се не говори о особи крај које, код које, се налазимо (нпр. код Јована сам), већ о месту где се налазимо, увек кажемо, на (факултету), у (нпр. биоскопу)...
Зато ми је некако логично да се говори кући сам што му дође нека врста сажимања у кући сам, посебно зато што кажемо нађимо се код споменика, код факултета... значи близу нечега, а не унутар неког објекта. По тој логици, код куће ми звучи као да сам надомак куће или у башти...
Неки ће рећи да је следећи сродан пример који ћу навести из хрватског језика (али... питање је колико је то заправо хрватски, а колико отуђен српски):
Дома сам.
Или се и код њих инсистира на: код дома сам?!

[Бојан Башић]

Za razliku od pitanja poslednji ili zadnji, gde su varijante ravnopravne, ovde potpuno grešiš kada insistiraš na obliku *kući sam. Koji bi to bio padež? Lokativ nije, jer se on nikada ne upotrebljava bez predloga, pa ostaje dativ; a dativ je padež kretanja, i nikako se ne može koristiti za mesto mirovanja. „Neka vrsta sažimanja“ od ’u kući sam’ takođe nema smisla, jer bi „istom vrstom sažimanja“ došlo do *školi sam umesto u školi sam.

Premestio sam ovu temu u odgovarajući forum, jer ’Predlozi i pitanja’ služe za predloge i pitanja u vezi s Vokabularom, a ne za iznošenje svog mišljenja oko smislenosti nekog jezičkog pravila.

[mladen bogićević]

хвала нов сам извините, још се не сналазим најбоље...

[mladen bogićević]

хвала и на објашњењу (падежима), али молим вас заиста да ми не остављате места за било какву сумњу и да ми разјасните исто питање око израза који се користи у хрватском дома сам, посебно зато што смо припадали истом језику у тренутку када су писани правописи на које се овде често помињу (1960. и сл.).
Заиста ми није намера и не желим да инсистирам на изразу кући сам (ни овде нити у свом говору), само ме занима (због самог себе) да чујем објашњење које ће искључити сваку другу варијанту осим код куће сам.
хвала унапред

[Ђорђе Божовић]

Словенски језици обично имају ту особину да употребљавају посебне облике именице "дом, кућа" уз глаголе кретања (рус. "иду домои", срп. "идем кући", хрв. "идем дома") и глаголе мировања, који су се негде спојили с овима првима: хрв. "дома сам" и српско колоквијално "кући сам", али негде нису: рус. "дома" и срп. "код куће сам".

Дакле, идеш "лекару", "кући", али си "код лекара" и "код куће". Бојан ти већ даде објашњење зашто је тако - "кући" је датив а њега не можеш употребити за исказивање места мировања.

[Бојан Башић]

Stvar je u tome što u hrvatskom postoji mesni prilog doma, pa je njihovo doma sam isti tip konstrukcije kao npr. ovde sam.

S druge strane, i kod nas se izrazi poput kući sam mogu objasniti samo upotrebom priloga „kući“, ali takav prilog ovde (za razliku od Hrvata) nema književnu konotaciju (tj. ima samo dijalekatsku). Da bi nešto imalo književnu vrednost, mora biti zastupljeno u delima dobrih pisaca, a Matičin rečnik beleži samo jedan primer takve upotrebe (u pitanju je Stjepan Mitrov Ljubiša) — što je svakako nedovoljno — te mu on, kao i ostala referentna literatura, dodeljuje oznaku pokr(ajinski).

[mladen bogićević]

хвала господо, такво објашњење ми је било потребно! извините на досади
узгред...
чини да је и у енглеском језику реч кућа такође изузетак који се користи без прилога:
on the street
in the hospital
али:
i am home.
наравно, можда ни код њих ово није књижевни израз...
небитно, хвала најлепше...

[Miki]

Мислим да се то "(Honey), I'm home!" употребљава у америчким филмовима, и да то није књижевни облик. Мислим и да је ту још увек значење кретања, у стилу: управо дођох/пристигох кући, само што уђох на врата и сл. (I just came home, I just walked through the door), па за то нема предлога "аt" - "код". Правилан облик би, је л' те, био: "I am at home" - стање мировања.

[Nenad Tomović]

Ukoliko dozvolite, uključio bih se u ovu diskusiju svojim prvim postom.

Pošto mi je engleski jezik struka, dopunio bih diskusiju onime što mogu da kažem za home.  Home se u engleskom koristi i kao prilog, a rečnici ga standardno navode u takvom obliku.  Rečenica koju navodi Miroslav sasvim je prihvatljiva u standardnom jeziku, bez obzira da li se govori u mirovanju ili kretanju.

Ipak, pošto je tema posvećena našem obliku kući, mogu da kažem i nešto na tu temu.  Dok sam bio na postdiplomskim studijama slušao sam i predavanja prof.  Lj.  Popovića sa Katedre za srpski jezik, i sećam se da je rekao kako se kući već može tretirati kao prilog i da će verovatno jednog dana postati deo našeg standarda.  Iako se danas smatra nepravilnim, čini se da će kući uspeti da uđe u standardni jezik, otprilike kao hrvatsko doma ili englesko home.

[Lolita]

Popović je u pravu. Najverovatnije će tako i biti.

[bukuroshe]

Koji bi to bio padež?

Zašto mora da bude padež? Može biti u funkciji priloga. Postoje dva osnovna "mjesta" gdje se ljudi mogu nalaziti: kući i vani (napolju). Dakle prema vani (napolju) sam ide i kući sam.

Iako se danas smatra nepravilnim, čini se da će kući uspeti da uđe u standardni jezik, otprilike kao hrvatsko doma ili englesko home.

 U potpunosti se slažem sa svim što si napisao, ali se ne bih složila da je oblik doma isključivo hrvatski. Koristi se i u srpskom jeziku u Crnoj Gori i Hercegovini.

[Бојан Башић]

Zašto mora da bude padež? Može biti u funkciji priloga. Postoje dva osnovna "mjesta" gdje se ljudi mogu nalaziti: kući i vani (napolju). Dakle prema vani (napolju) sam ide i kući sam.

Objasnio sam ovde zašto ni objašnjenje preko priloga nije prihvaćeno.

[bukuroshe]

 Ok, znam ja tu argumentaciju, ali i pored najbolje volje ne vidim razliku između doma i kući. Zašto i u srpskom ne bi postojao mjesni prilog kući kad je već toliko rasprostranjen. To što ga nema kod dobrih pisaca još ne znači da ga neće biti ili da ga već nema u malo drukčijoj formi, a ne možemo se dovijeka oslanjati na leksiku 19. i prve polovine 20. vijeka iz kog perioda je najveći broj "dobrih pisaca" čija se djela smatraju relevantnim kao izvor književnog jezika. Sjećam se da je svojevremeno jedan čitalac pisao Klajnu optuživši jednog člana tadašnje vlade da se "frlja s padeži" jer je izjavio da je neko bio "kod njega kući". Klajn mu je odgovorio da je taj slučaj sa kući daleko od "frljanja s padeži" jer je to pitanje mnogo komplikovanije... Nije dovoljno obrazložio šta je pod time mislio ali je izgledalo da se i on slaže sa gore navedenim Popovićem.

[Психо-Делија]

Давно, давно (не смем рећи пре колико година) слушао сам једну народну (новокомпоновану?) песму са следећим текстом: (певач пита драгу): . . . јеси ли ми дома? (а драга одговара): Дома, дома, јесам, али твоја нисам . . . Чини ми се да су песму певала браћа Бајићи (једна мала дигресија: не браћа Бајић, већ браћа Бајићи) али то и није тако важно, осим као аргумент да је у питању српска народна песма, односно српски језик , што, опет, на неки начин потврђује да је Лолита у праву.

ali se ne bih složila da je oblik doma isključivo hrvatski. Koristi se i u srpskom jeziku u Crnoj Gori i Hercegovini.

[Оли]

за разлику од питања предњи и задњи где сам пре за поштовање старог правила

Ja bih napisala samo malu ispravku: nema ovde starog pravila, oduvek je bilo da može i jedno i drugo, time se bavio, najmlađi koga mogu da se setim jeste M. Stevanović, pokoj mu duši, no su neki insistirali na prednji—zadnji, prvi—poslednji, pa mnogi misle da je to "mi stalno nešto menjamo!".

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Антиправила (Уредник: Бојан Башић) > Тема: код куће или кући