Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
 |
« у: 18.48 ч. 28.10.2007. » |
|
Етници су имена становника неке земље, града, села или било ког другог насељеног места. Нешто сам разговарала с братом прегледајући нове књижурине свеже купљене на Сајму (НЕМА Правописа из 93!), и паде нам на памет да у ствари не би било лоше да неко направи неки речник етника, јер закључисмо да има много места на овом свету чије становнике не знамо како бисмо назвали, или бисмо у крајњем случају били несигурни у оно што мислимо да би могао да буде назив за њих. Како се каже становник Торонта? Торонтац или Торонтијац? Или Малаге? Малагац, Малагењац, Малаганин? Становник Гленкоа? Гленконац? Гленкоац? Или становник Манчестера - Манчестерац или Манчестеранац? Глазгова, Глазгованац, Глазговљанин? Единбург? Едимбуржанин или Едимбургац? Или, на пример, има градова чија имена се састоје из више речи, као Алкала де Енарес, Сантјаго де Компостела, Сент Мориц (Сентморицанин?  ) - како се зову њихови становници? И ако је од Баскија Баск, онда би од Валенсија требало да буд Валенс а не Валенсијанац? Знате ли ви још неко место на свету чије становнике не бисте знали како да назовете? И да ли постоје нека правила за прављење етника, или то лингвисти одређују за свако место посебно? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.01 ч. 28.10.2007. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #1 у: 23.09 ч. 28.10.2007. » |
|
Ево шта ја мислим, а за Торонто и Гленко ни ја нисам сигуран као ни ти. Или Малаге? Малагац, Малагењац, Малаганин? Рекао бих да је Малаганин? Глазгова, Глазгованац, Глазговљанин? Глазговљанин. Единбург? Едимбуржанин или Едимбургац? Единбуржанин Или, на пример, има градова чија имена се састоје из више речи, као Алкала де Енарес, Сантјаго де Компостела, Сент Мориц (Сентморицанин? ) - како се зову њихови становници? Сентморицанин; називи етника од вишечланих имена места се спајају (Новосађанин, Херцегновљанин, Старовлах/Старовлашанин). И ако је од Баскија Баск, онда би од Валенсија требало да буд Валенс а не Валенсијанац? Баск је у ствари дошло из француског. И да ли постоје нека правила за прављење етника, или то лингвисти одређују за свако место посебно? Правила за грађење имена етника одређује узус, а на њега обично утиче граматичка структура назива места.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Tamara Letić
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: -
Име и презиме:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #2 у: 00.20 ч. 29.10.2007. » |
|
Evo hrabrih rešenja i predloga (ne uzimajte ozbiljno):
Toronto-Torontljanin; Torontljani
Glenko-Glenak; Glenci (kod mene uvek prolazi Glenkovljani(n) jer se iz ovog oblika vidi osnova)
U ostalim slučajevima isto bih izgovorila kao i Đorđe, sem što bih rekla Sentmoričanin; Sentmoričani
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.29 ч. 29.10.2007. од Tamara Letić »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #3 у: 02.16 ч. 29.10.2007. » |
|
Da kojim slučajem pišem ovaj tekst kao članak u nekim novinama, naslov bi bez sumnje glasio: Jesu li Norvežani magarci?  Toronto-Torontljanin; Torontljani Naopako, pa otkad tj > tlj? Nastavkom koji si upotrebila dobio bi se oblik Toronćanin (za koji lično i glasam). Dalje bih rekao: Malažanin, Glenkoanac, Mančesteranin, Glazgovljanin, Edinburžanin. Od ostalih imena Sentmoričanin nije problematično. Onda, kod višečlanih imena često je pogodno izgraditi ime etnika ne od celog imena grada već od jednog reprezentativnog dela, pa kako se Alkala de Enares vrlo često naziva i samo Alkala, i tu bi trebalo da je stvar gotova; nisam siguran važi li nešto slično i za naziv Santijago de Kompostela, to ćeš bolje ti znati. Baski često zadaju glavobolje onima koji znaju da oni nisu *Baskijci, ali glava može da zaboli još više od nepostojeće pokrajine Baskije. Naime, tu reč su jednostavno izmislili naši novinari, dok bi od španskog provincias vascongadas moralo biti Baskijske provincije (velikim slovom kao naziv regiona). No, ovo je već toliko puta proturano, da niko više i ne zabranjuje. Uglavnom, nije Bask nastalo od Baskija, već je Baskija nastalo od Bask, i to — greškom (a kako završetak -ija u Valensija ne predstavlja domaći sufiks već čini deo originalnog imena: Valencia, on mora postojati i u nazivu odgovarajućeg etnika: otud nije *Valens, već Valensijanac). Uzgred, da smo se upravljali prema baskijskom jeziku, njihova postojbina zvala bi se Euskadi (bask. Euzcadi). Sad sledi malo teorijske priče. Za imena etnika uglavnom se vezuju nastavci: -jani, -ani, -i, -ci, -anci, -janci. Na pitanje kad treba koji upotrebiti nema pravog odgovora: ako je u pitanju neko ime dovoljno često da bude zabeleženo u literaturi, onda (jasno) treba pogledati; u suprotnom se možemo osloniti samo na sopstveni osećaj, a ako neko baš insistira na nekom drugom sufiksu — teško mu možemo reći da je pogrešio, baš kao što ni on nama ne može reći nešto slično (a tako sam i ja na početku ove poruke naveo kako bih lično nazvao pomenute etnike, bez ikakvih osnova da tvrdim kako je to jedini mogući sufiks; ipak, kada jednom odaberemo sufiks, glasovne promene moramo sprovesti kako valja). S vremenom će možda jedna varijanta preovladati (ili dve ravnopravne, teško više), pa ukoliko sporno ime postane dovoljno bitno da se nađe u merodavnoj literaturi — autorima će preostati samo da ozvaniče zateklo stanje. Ipak, ne može se bukvalno kalemiti sve na sve: završetak, recimo, -ijac neprirodan je u srpskom jeziku a širi se u novije vreme pod uticajem ruskog; nekad se zaista ne može izbeći, ali na njegovo mesto najčešće može doći -ac ili -ijanac.Ovim, naravno, nismo rešili sve probleme. Primera radi, za stanovnike Rio de Žaneira usvojen je u Pravopisu naziv Karioke, što predstavlja transkripciju portugalskog naziva (port. Carioca). Možda zaista treba konačno prelomiti i uvesti u praksu da i kod nas etnik i pridev bez problema imaju različitu osnovu u sličnim situacijama, kao što postoji u nekim jezicima (u ruskom, recimo, postoji немец i pridev немецкий, a država se zove Германия; slično je i u italijanskom). Verujem da Karioke predstavljaju korak napred, da ne bude više situacija kao u jednoj raspravi od pre tridesetak godina oko naziva stanovnika Obale Slonovače: najpre je zaključeno da bi Obaloslonovačanin bilo preglomazno; zatim je pokušano sa izostavljanjem jednog dela (kao gore kod Alkale), pa je odbačeno i Slonovačanin s pridevom slonovački, zbog evidentne pogrešne asocijacije; onda se ispostavilo da ne valja ni Ivoarac/ivoarski, gde govorimo o pomenutom razmimoilaženju osnova (i gde bi možda Karioke zaista prelomile stvar); na kraju je, konačno, zaključeno da valja reći jedino „stanovnik Obale Slonovače“! Da se na kraju malo našalimo na ovu temu. Pridev od imena Oslo, glavnog grada Norveške, mogao bi da glasi jedino osalski. Poznavaoci malo starijeg i pokrajinskog jezika setiće se da ovo ne znači ništa drugo do — magareći! Otuda onaj naslov za novine koji sam naveo na početku. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #4 у: 07.43 ч. 29.10.2007. » |
|
Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" (varijante tipa "vokal+'anac'" osobenije su za Afriku nego za Zapad: Kongoanac, Zimbabveanac, Togoanac itd.) Takođe, spontano bih pre rekao "Mančesterac" nego "Mančesteranin" (jednako kao "Londonac, Dablinac" umesto "Londonjanin, Dablinjanin"). Što se tiče složenih naziva, tu obrazac možemo sagledati iz domaćih primera: žitelji Velikog Mokrog Luga odn. Malog Mokrog Luga (krajevi Beograda) zovu se Velikomokrolužanin odn. Malomokrolužanin (mada se u praksi to skoro uvek skraćuje na osnovu konteksta). Verovatno bi onda zvanično moralo biti Santjagodekomposteljanin/-lac, mada bi se sigurno to moglo skratiti u Komposteljanin/-lac ukoliko kontekst dopušta. Kod Valensije je moguće usvojiti i "Valensijan", spram "Italijan" koje je takođe preuzeto iz izvornog jezika i tvorbeno je paralelno (Valenciano/Italiano). U vezi sa oslom/Oslom humor bi se verovatno izbegao oblikom "oslovski", koji se dade odbraniti. (Umetanje glasa "v" argumentovalo bi se lakše nego pojavljivanje nepotvrđenog nepostojanog "a" u "Oslo".) |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 07.54 ч. 29.10.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #5 у: 11.28 ч. 29.10.2007. » |
|
Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" Jedino se s ovim ne mogu složiti. Naime, završno -o u Glenko je dugo, a u Toronto kratko (istina, bilo bi i ovde dugo da se dosledno držimo transkripcije s engleskog, ali ovo je jedna od onih stvari koje više niko ne ispravlja); možeš proveriti u Rečniku geografskih imena (/glenk O/ i /tor onto/), ali i ne treba ti nikakav rečnik — samo pogledaj kako menjaš kroz padeže: Toronto-Toronta... i Glenko-Glenkoa... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #6 у: 11.56 ч. 29.10.2007. » |
|
Baski često zadaju glavobolje onima koji znaju da oni nisu *Baskijci, ali glava može da zaboli još više od nepostojeće pokrajine Baskije. Naime, tu reč su jednostavno izmislili naši novinari, dok bi od španskog provincias vascongadas moralo biti Baskijske provincije (velikim slovom kao naziv regiona). No, ovo je već toliko puta proturano, da niko više i ne zabranjuje. Uglavnom, nije Bask nastalo od Baskija, već je Baskija nastalo od Bask, i to — greškom (a kako završetak -ija u Valensija ne predstavlja domaći sufiks već čini deo originalnog imena: Valencia, on mora postojati i u nazivu odgovarajućeg etnika: otud nije *Valens, već Valensijanac). Uzgred, da smo se upravljali prema baskijskom jeziku, njihova postojbina zvala bi se Euskadi (bask. Euzcadi). Mala ispravka, Bojane: Euskadi je ime naroda na baskijskom i pise se Euzkadi. Ime Baskije na spanskom je País Vasco, sto znaci Baskijska zemlja. Dalje, samo ime Euskadi je da kazemo, novijeg datuma - potice s kraja 19 veka - prvi put se pominje 1896. i tvorac ovog termina je Sabino Arana, teoreticar baskijskog nacionalizma. Rec vascongada(s) je arhaicni naziv koji se vremenom (narocito u doba Franka) pretvorio u pejorativni naziv za Baskiju, Baske i sve baskijsko u spanskom jeziku. S druge strane, provincias vascongadas bi se odnosilo na istorijske provincije koje su nekada pripadale Kraljevini Navari, za koje se ja usudjujem da tvrdim da je isto sto i danas baskijski nacionalizam naziva Euskal Herria - sto znaci "Zemlja Baska" i koji obuhvata Baskiju, spansku Navaru, francusku Navaru, Lapur i Solu (takodje u Francuskoj), dakle SVE zemlje u kojima zive Baski, i cijem ostvarenju tezi ETA. Prostije receno, s politicke tacke gledista, Euskal Herria bi bilo isto sto i Velika Srbija (svi Srbi u istoj drzavi). Pitanje je onda odakle je i od kog pojma zapravo nastalo ime Bask, jer kao sto rekoh, Baski zive ne samo u Baskiji, nego i u drugim delovima "Zemlje Baska".... Ili se i ovde radi o pogresnom tumacenju tipa Holandija/Nizozemska ili Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.58 ч. 29.10.2007. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #7 у: 12.27 ч. 29.10.2007. » |
|
Ako kod "Toronto" odbacujemo završno "o" i dodajemo "-janin", verovatno bi trebalo isto uraditi i sa "Glenko", pa glasam za "Glenčanin" umesto "Glenkoanac" Jedino se s ovim ne mogu složiti. Naime, završno -o u Glenko je dugo, a u Toronto kratko (istina, bilo bi i ovde dugo da se dosledno držimo transkripcije s engleskog, ali ovo je jedna od onih stvari koje više niko ne ispravlja); možeš proveriti u Rečniku geografskih imena (/glenk O/ i /tor onto/), ali i ne treba ti nikakav rečnik — samo pogledaj kako menjaš kroz padeže: Toronto-Toronta... i Glenko-Glenkoa...Nemaš pravilo: Kongo - Konga ali Kongoanac, spram Togo - Togoa - Togoanac. Čuvanje akcenta (tj. remanentne dužine) na poslednjem slogu negalskih imena ionako nije osobeno za srpski, te to što anglofoni/Škoti akcentuju ime na poslednjem slogu ne bi moralo ni na koji način da utiče na to kako ćemo ga MI akcentovati. (Kao i u mnoštvu drugih slučajeva: Virginia se izvorno akcentuje na drugom, kod nas na prvom; Joliet, Juliette se izvorno akcentuju na poslednjem, kod nas će najpre biti na prvom; Bexleyheath se izvorno akcentuje na poslednjem, kod nas najpre na prvom; itd.). Uzgred, nigde nisam rekao da menjam "Glenko - Glenkoa". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #8 у: 12.59 ч. 29.10.2007. » |
|
Mala ispravka, Bojane: Euskadi je ime naroda na baskijskom i pise se Euzkadi. Hvala na ukazanu grešku u spelovanju, prihvatam. Međutim, jesi li sigurna za značenje (da označava narod, kao što kažeš — a ne teritoriju)? Vidi, recimo, ovo: The homeland of the Basques, known by Basque nationalists as Euzkadi...Ime Baskije na spanskom je País Vasco, sto znaci Baskijska zemlja. Svakako ćeš me ispraviti ako opet grešim, ali mislim da je ime País Vasco znatno novijeg datuma (tj. da se koristi tek nekih tridesetak godina). Pričao sam o imenu koje smo mi (proizvoljno) skratili u Baskija, a to skraćenje se dogodilo pre uvođenja imena País Vasco. Pitanje je onda odakle je i od kog pojma zapravo nastalo ime Bask, jer kao sto rekoh, Baski zive ne samo u Baskiji, nego i u drugim delovima "Zemlje Baska".... Ili se i ovde radi o pogresnom tumacenju tipa Holandija/Nizozemska ili Engleska/Ujedinjeno Kraljevstvo? Kod nas reč Bask dolazi od francuskog Basque, a koreni francuske reči se protežu do latinskog Vasco, u množini Vascones, narod za koji se veruje da su preci današnjih Baska. Možda ovo i nije bilo tvoje pitanje, nisam baš najbolje razumeo. Nemaš pravilo: Kongo - Konga ali Kongoanac, spram Togo - Togoa - Togoanac. Jednostavno, nije se zadržalo Konžanin, na čemu pak jeste bilo insistirano šezdesetih godina prošlog veka. (Uzgred, pojavljivale su se i varijante Kongolez i Kongoležanin, po fr. Congolais, ali to nema veze s ovom pričom.) Kongoanac je pravilno baš koliko i helsinški: dakle, sa stanovišta tvorbe reči pogrešno, ali ipak prihvaćeno iz ovih ili onih razloga (pridev od Helsinki morao bi biti helsinkijski, ali ga i Pravopis daje u pomenutom obliku). S druge strane, svakako znaš da se završni samoglasnik čuva ako je dug a odbacuje ako je kratak (pri tom nekoliko izuzetaka neće promeniti šemu). Ostaje, dakle, pitanje dužine završetka -o u Glenko. Po izvornom izgovoru završava se digrafom /-oʊ/, pa čak i da pomeriš akcenat s tog sloga pod izgovorom primerâ koje si naveo, dužinu ne možeš izbeći: /oʊ/, akcentovano ili ne, prenosi se kao /O/, ne kao /o/. (Toronto je opet izgubio tu dužinu izuzetno, daleko bilo da je to šablon.) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #9 у: 13.11 ч. 29.10.2007. » |
|
Analiziraj druge engleske reči koje se završavaju pomenutim diftongom pa vidi da li u srpskom one češće gube ili zadržavaju "o" u deklinaciji, tj. šta je izuzetak a šta pravilo. Takođe pokušaj pronaći negde da li se pravilo o "dugom o" odnosi samo na "o" koje je bilo AKCENTOVANO u izvornom jeziku, a onda po srpskim pravilima izgubilo akcent i dobilo dužinu. (Siguran sam da postoji sasvim dovoljno npr. finskih imena koja se završavaju na "-oo" - tj. dugo "o": metodom nabadanja nađoh bar dva, "Jarkoo", "Mikkoo" - ali to nas uopšte neće sprečiti da ga odbacujemo pred deklinativnim nastavkom.)
Takođe mi nije jasno zašto dužinu "ne mogu izbeći". Imena "Milo" [Majlo], "Jericho" [Džeriko], "Joe" [Džo], na primer, vrlo ću lako izgovoriti s kratkim završnim vokalom, bez obzira na to šta rade Englezi.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.13 ч. 29.10.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #10 у: 13.50 ч. 29.10.2007. » |
|
Hvala na ukazanu grešku u spelovanju, prihvatam. Međutim, jesi li sigurna za značenje (da označava narod, kao što kažeš — a ne teritoriju)? Vidi, recimo, ovo: The homeland of the Basques, known by Basque nationalists as Euzkadi... Verovatno si u pravu, ja sam se ponela za informacijom (ocigledno netacnom) sa Vikipedije. Pretrazila sam nekoliko onlajn recnika baskijskog jezika i izgleda da sam pogresila. Medjutim, diskutabilno je na KOJU teritoriju se zapravo odnosi rec Euskadi.... Svakako ćeš me ispraviti ako opet grešim, ali mislim da je ime País Vasco znatno novijeg datuma (tj. da se koristi tek nekih tridesetak godina). Pričao sam o imenu koje smo mi (proizvoljno) skratili u Baskija, a to skraćenje se dogodilo pre uvođenja imena País Vasco. Odakle ti ovaj podatak? Postoji danasnja autonomna pokrajina País Vasco koja moze imati tridesetak godina, i postoji istorijski termin País Vasco, koji se koristio u znacenju svih teritorija gde zive Baski, i koji sigurno ima vise vekova i vuce korene iz te rimske provincije koja se zvala Vasconia i u kojoj su ziveli ti Vascones, koje bismo mogli prevesti kao Baskonci (Vaskonci?), i koji su bili tu na severu Pirinejskog poluostrva kad su dosli Rimljani zajedno sa ostalim iberskim ili ibero-keltskim plemenima Kantabra (po kojima je danasnja Kantabrija dobila ime), Astura (po kojima je Asturija dobila ime) i sl. Verovatno je i Vasconia dobila ime po narodu, a ne obratno (bas kao i u srpskom!:) samo mnogo vekova ranije) Sama istorija ranog srednjeg veka celog tog pirinejskog dela je veoma mutna, jer stanovnici tih delova nikada nisu sasvim potpali pod vlast bilo koje sile koja je trenutno vladala Pirinejskim poluostrvom - nesto kao nasi Crnogorci za vreme Turaka (zapravo, oba naroda su imala nepristupacnost planincina i nezainteresovanost samih osvajaca za te teritorije kao saveznike). Nisu se mnogo mesali ni sa Rimljanima a bogami ni sa Vizigotima i uvek su bili ono sto se kaze "na svoju ruku". Retko kad su bili potpuno nezavisni, osim u periodu ranog ranog srednjeg veka kad je postojala kraljevina Navara, a i ona je u zavisnosti od toga ko se s kim ozenio ili ko je koga ubio, menjala, pa je cas podrazumevala i teritorije Asturije i Leona, cas je bila samo teritorija danasnje Navare (i spanske i francuske). Uopste, tokom istorije, granice celog tog planinskog dela su se stalno pomerale. Odatle i imena svih baskijskih zemalja (Euskal Herria) menjala su se kroz istoriju. Medjutim, jedno je sigurno - País Vasco kao pojam i naziv za SVE teritorije gde zive Baski postojao je mnogo pre dolaska demokratije u Spaniju (cemu ima oko 30-tak godina). Ono sto je novo je autonomna pokrajina País Vasco, to jest, uopste podela teritorije Spanije na autonomne pokrajine (ima ih 17), koja nastaje nakon smrti Franka. Pre toga, Spanija je bila podeljena na 50 provincija, a provincije koje ulaze u sastav danasnje Baskije (iliti País Vasco) bile su poznate kao Provincias vascas koji je i najcesci naziv na spanskom. Doduse, na Vikipediji takodje se pominje i naziv koji si ti naveo (provincias vascongadas), ali u toku Frankove vladavine, kao sto sam vec napomenula, istorijski naziv je poceo da se koristi u pejorativnom znacenju, tako da ne bih preporucila koriscenje tog imena u smislu imenovanja ovih triju baskijskih provincija. Termin País Vasco se do kraja 19. veka koristio da oznaci SVE teritorije na kojima zive Baski (ili takodje nazivano i Euskal Herria i Vasconia), da bi od tada bio zamenjen recju Euzkadi, terminom koji je skovao kako rekoh, Sabino Arana, teoreticar baskijskog nacionalizma. Sad, verovatno je u srpskom ime Baskija nastalo dok se jos koristila sintagma provincias vascas/vascongadas za provincije koje sad ulaze u sastav autonomne pokrajine País Vasco, medjutim, postavlja se pitanje velicine greske, jer kao sto rekoh, Baski ne zive samo na teritoriji nekadasnjih baskijskih provincija (Alava, Gipuskoa i Biskaja), nego zive i u drugim autonomnim pokrajinama (Navara, kod koje takodje postoji isti fazon - sad je to ime autonomne pokrajine, ali se vodi i kao istorijski naziv prvo kraljevine, a zatim i istorijske teritorije) cak i u drugim zemljama (Francuska). Plus, posto je, kako kazes, ime Bask zapravo doslo iz francuskog a ne iz spanskog, pa samim tim nije mi bas jasno to kako se uzela francuska rec za stanovnike zemlje koja se nalazi(la) na teritoriji Spanije... Ili nasi stari nisu spanske Baske uopste ni uzimali u obzir, nego su se odnosili samo na francuske Baske i na francusku Baskiju? Pitanje je komplikovano, ali nista komplikovanije od same istorije baskijskog naroda. I ono jeste bilo pitanje, jer mi se sve cini da je u nastanku reci Baskija i Bask bilo mnogo zbrke koja je verovatno opet nastala iz nepoznavanja cinjenica o tom narodu, sto i nije cudno - ni danas sa sve internetom obican prosecan Srbin ne zna mnogo o Baskima, a mogu da zamislim kako je to bilo s pocetka 20 veka... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 14.07 ч. 29.10.2007. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
џафир
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 88
|
|
« Одговор #11 у: 22.13 ч. 29.10.2007. » |
|
[Plus, posto je, kako kazes, ime Bask zapravo doslo iz francuskog a ne iz spanskog, pa samim tim nije mi bas jasno to kako se uzela francuska rec za stanovnike zemlje koja se nalazi(la) na teritoriji Spanije... Ili nasi stari nisu spanske Baske uopste ni uzimali u obzir, nego su se odnosili samo na francuske Baske i na francusku Baskiju? Pitanje je komplikovano, ali nista komplikovanije od same istorije baskijskog naroda.
I ono jeste bilo pitanje, jer mi se sve cini da je u nastanku reci Baskija i Bask bilo mnogo zbrke koja je verovatno opet nastala iz nepoznavanja cinjenica o tom narodu, sto i nije cudno - ni danas sa sve internetom obican prosecan Srbin ne zna mnogo o Baskima, a mogu da zamislim kako je to bilo s pocetka 20 veka...
Овај, а у чему је тачно проблем код имена Баски? Они сами себе зову Еузкади јел? Значи, ни са б, ни са в, дакле ту није није проблем. А што их ми зовемо по француском називу (и већина других народа), по мом мишљењу то је најлогичније, вероватно зато што је француски био "lingua Franca" (ако сам добро написао), што шпански у Европи (нити у свету) никада није био, а баскијски понајмање и највише смо ми и, учили, и користили француски, и сарађивали са Француском, за разлику од Шпаније. (А са Баскима као са народом, пошто немају државу, нити су неки битан фактор у свету никако) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #12 у: 22.18 ч. 29.10.2007. » |
|
нити су неки битан фактор у свету никако) Mislim da oni isto to misle za Srbe. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
џафир
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 88
|
|
« Одговор #13 у: 23.47 ч. 29.10.2007. » |
|
Па наравно да мисле... Али то није предмет разговора. Нисам ја ни мислио да су Срби битан фактор, него и ми од "позајмљујемо" од великих сила (па тако и назив за Баске од Француза) Вероватно су и они за Србе чули преко Француза, или евентуално Шпанаца, као и ми за њих. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #14 у: 00.06 ч. 30.10.2007. » |
|
Џафире, овде се уопште не расправља о томе ко је битан фактор, него о пореклу речи Баск и Баскија, које по мом мишљењу има малкице необичан и нелогичан пут, и то сам и објаснилау оном мом великом посту. Е, сад, ако ти ниси прочитао тај пост, то је већ сасвим твоја ствар. А да ли су Срби или Баски битни једни другима.... Зар је то уопште важно? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
