Ovo mu doje kao u onoj o klinu i ploci.
Zaista ne vidim GDE su ti primeri. Ako misliš na primere u tački (c) Pravopisa, gde se diskutuje samo o UDVOJENOM/IZGUBLJENOM suglasniku, oni se ne odnose na naš slučaj. Ako misliš na primere iz tačaka (d) i (e), svi su STRANI osim "nusprostorija, nusprihod" gde je jednačenje izvršeno.
Jos jecnom citiram.
——
c.
Na sastavu složenica odstupa se od jednačenja dosta često u novijoj leksici, i to ne samo u pisanju nego i u izgovoru - ako on nje potpuno sliven, celovit, nego odelit, raščlanjen, sa težnjom dvojnom akcentu. Jedna grupa ovih odstupanja ispoljava se kao pravilo: jednačenjem se ne uspostavlja isti udvojeni suglasnik, nego se suglasnička grupa uprošćava (gubljenjem prvog suglasnika); a ako prvi formant ne podnosi to uprošćavanje (da oblik ne postane nejasan), suglasnici se pišu neizjednačeno: Najviše primera za ovo daje kombinacija d + t, ali pravilo načelno važi i za druge mogućne parove:
predtakmičenje (ne prett-, a nije prihvatljivo ni redukovanje u "pretakmičenje"),
podtačka (ne "pottačka", "potačka"),
predturski,
podtip,
podtekst, predturnir; nuzspecijalnost (ne nussp-, nusp-), subperiodizacija (ne supp-, a naravno ni "superiodizacija", kao da je prefiks su-), subpolaran, a tako i drugi mogući slučajevi u kojima se prvi suglasnik nađe ispred svog parnjaka. U starijoj leksici ovakve grupe su uprošćavane.
——
Ovo je citat cele tacke c. Lepo pise na pocetku da se ona odnosi na slozenice (oblezeno masno). Dalje u tekstu tog stava se kao primeri pojavljuju prefiksalne reci (neke od njih obelezene masno). Dakle, u ovom pravilu se pod slozenice misli i na prefiksalne reci.
То су стране префиксалне речи, са страним префиксом, код којих почесто и долази до једначења (опсерваторија < обс-, апсорпција < апс-, суптропски < суб-) али оно често и изостаје (јурисдикција и сл.). "Потфорум" је домаћа префиксална реч и ето зашто се текст из Правописа који погрешно тумачиш не односи на тај случај. (Него "потфорум" није ништа различит од "потпредседника", "претхришћанског" и др.)
Stane prefiksalne reci su navedene samo kao jedan od karakteristicnih primera. Nijednom recju nije pravilo ograniceno samo na njih. Stavise, u Pravopisu je vrlo jasno receno da se jednacenje ne desava i u domacim i u stranim recima.
Problem koji imamo ovde u diskusiji je urpavo taj sto cas insistrate da se nejednacenje odnosi na strane reci, cas da se ne odnosi na prefiksalne reci, a Pravopis nigde ne kaze da je to tako vec naprotiv, uopste ne definise na koje vrste reci se to odnosi nego ostavlja prostor da mnogo sta, sto nije decidno navedeno takodje potpada pod ovo pravilo i jos za primere daje i domace i strane reci i prefiksalne reci i slozenice u bukvalnom smislu.
Uzmi eto na primer rec podtacka koja se pojavljuje u Pravopisu kao jedan od primera. Ona je navedena kao primer reci u kojoj se ne vrsi jednacenje jer bi se time izgubio jedan glas i doslo bi do bitne promene u reci.
Rec podforum ne odgovara tom slucaju jer se u jednacenju df u njoj ne gubi glas, medjutim, rec poddacka je prefiksalna i domaca rec. Tacka c u kojoj rec podtacka data kao primer, je sastavni deo pravila 76. Ovo pravilo pocinje recenicom:
76. Od jednačenja po zvučnosti odstupa se uglavnom u tri slučaja: kada se d nađe ispred s i š (ovaj je izuzetak ustanovio sam Vuk Karadžić); u novijoj leksici na sastavu formanata složenih reči; u vlastitim imenima i izvedenicama od njih, uglavnom stranim.Ovo je prva recenica u pravilu. Ona daje definiciju pravila i kasnije se pravilo razradjuje kroz karakteristicne slucajeve i primere.
Obrati paznju da se u drugom delu recenice kao mesto nejednacenja navodi "sastav formanata slozenih reci". Primeti da se strane reci pominju samo u poslednjem delu recenice, vrlo jasno se ograanicava na "vlastita imena i izvedenice od njih" i to propracene recju "uglavnom".
S obzirom da se u okviru objasnjenja ovog pravila navodi gomila reci koje nisu slozenice u bukvalnm gramatickom recju vec su slozene reci nastale gradjenjem od vise reci ili osnove i prefiksa (ovih drugih primera ima cak daleko vise). Ja ne vidim kako moze da se zakljuci da se pravilo odnosi samo na slozenice a ne i na prefiksalne reci.
Dalje, u objasnjenju pravila se kao primeri navode i domace i strane reci, pa cak i mesane, i ja opet ne vidim kako neko moze da tvrdi da se pravilo odnosi samo na stane reci.
I na kraju u tacki e koja ima neku vrstu definicije u smislu "ostalo", vrlo jasno stoji "Među novijim tuđicama i u raznim novotvorinama ima i drugih složenica na čijem sastavu izostaje jednačenje po zvučnosti" sto u stvari ostavlja vrlo sirok kontekst obuhvatanja raznih reci i zakljucuje "U leksici ove vrste primeri u kojima se sprovodi jednačenje po zvučnosti u pisanju (kao fudbal, rendgen) u stvari su ređi nego oni u kojima se suglasnici ne jednače" sto prakticno znaci da je nejednacenje kod obuhvacenih reci (novija leksika) cak pravilo, i savetuje: "Iako ovakvi izostanci jednačenja donekle opterećuju naš izraz i smanjuju sklad izgovora i pisanja, ne bi bilo realno nastojati da se pravilo jednačenja dosledno primenjuje." a vi upravo to radite.
Mozda ja nisam u pravu, i rec podforum ne spada pod ovo pravilo o nejednacenu, i mozda zaista treba da se u njoj vrsi jednacenje, ali to nije iz tih razloga koje navodite, jer ti razlozi u Pravopisu kao takvi ne da ne stoje, nego pise upravo suprotno. Mozda je onaj ko je sastavljao normu da bi bila uvrscena u Pravopis, to zaista mislio tako kako vi tvrdite, ali nije tako napisao.
Jedini nacin da se iskljuci primena pravila o nejednacenju u recima podforum, podprogram i podprocedura, koji ja vidim u Pravopisu, je taj da se utvrdi da te reci ne spadaju u "noviju leksiku", sto je vrlo tesko izvesti jer one jesu nove, jer su nasem jeziku sasvim jasno strane, i sto pre toga treba definisati sta znaci to "noviju leksiju", jer sam taj izraz sugerise prilicno rastegljiv pojam, mada se on svakako odnosi na period stariji od dvadesetak do trideset godina koliko su one ozbiljno usle u nas recnik.