Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
11.10 ч. 16.04.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: НЕ/РАЦИОНАЛНО-ИРАЦИОНАЛНО И НЕ/МОРАЛНО-АМОРАЛНО  (Прочитано 5762 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« у: 02.19 ч. 06.11.2007. »

Са поста о рационалном и ирационалном, украдох пар идеја, али, како се моја суштински разликује, чини ми се и приступом, помозите ми и реците, може ли овако, како ја изнесох пред вас испод...

Да ли може овако? Појам РАЦИОНАЛАН/НЕРАЦИОНАЛАН у сваком случају подразумева постојање РАЦИЈА у одређеној јединки. Та јединка ће се у одређеним моментима понашати у складу са рациом, или у нескладу са истим. Тако ће се у пренесеном значењу говорити и о изнад поменутим ситуацијама у којима неко разумно/неразумно нешто троши. Ублажено, то би у ствари и требало да значи УБЛАЖЕНО разумно/неразумно, као логично и нормално насупрот нелогичном и фиг.ненормалном трошењу нпр. новца.

ИРАЦИОНАЛНО? Ирационално би требало, по логици ствари, да искључује постојање рација... У ком смислу? Неко, ко није у могућности да рационално просуђује, зато што у оквирима његовог функционисања или функционисања дате средине РАЦИО уопште није категорија која је релевантна...

Мислим да сам закукуљила, али, мислила сам следеће: када кажемо НЕ/МОРАЛАН, мислимо на особу која поступа у складу или не поступа у складу са одређеним моралним начелима одређене друштвене средине. Морал се подразумева као такав. Он постоји. Али, уколико кажемо за некога да је АМОРАЛАН, то значи да се тој особи, рецимо, не може судити као одраслом и равноправном члану друштва у којем егзистира, јер та особа, из одређених различитих понекад, разлога, нема уопште свест о моралу/етици заједнице чији је члан. У зависности колико се о етику огрешио/оглушио, овакав ентитет може бити и СОЦИОПАТА, јер не разуме елементарне поставке цивилизацијских норми које је човек себи поставио, не би ли се разликовао од животиње. Тако би НЕМОРАЛАН био онај који је свестан да је, рецимо, обљубио кумову жену или украо пријатељу паре или одао пословну тајну. Али, онај који је све то урадио, и спреман је да те прагове цивилизацијског артикулисања дате стварности, потпуно пренебрегне, урадивши све оно изнад, дошавши чак и до убиства, масакра... са тоталном одсуствошћу свести о своме чину и о томе колико се то коси са људским понашањем, тај је АМОРАЛАН, тј. уопште не уводи у своје понашање категорију морала, јер  је она из неких разлога његовом разумном бићу потпуно недоступна и неразумљива. Аморалан не зна за морал. Неморалан је свестан његових постулата, али их потпуно свесно, мада уз било какав облик гриже савести, руши. Аморалан не може ни да руши ни да гради ни да разграђује, ни да разуме, оно што у свом менталном склопу не поседује. То је углавном СОЦИОПАТА.

Може ли се овако објаснити РАЦИОНАЛНО/НЕРАЦИОНАЛНО/ИРАЦИОНАЛНО? Свест о разумном понашању, па се у складу са њим не/понашамо, и одсуство свести о потреби рационалног односа према животу и свету, људима и ситуацијама - ирационалност као ментална дефекција која може узроковати озбиљну угроженост у свету сазданом на РАЗУМУ и РАЗУМНОМ ПОНАШАЊУ, при чему понекад сви ми у мањој или већој мери исклизнемо из колосека...

Тако, можда аморалним и ирационалним менталним склоповима и не би могло да се суди на основу оних закона који су донети на основу елементарних цивилизацијских вредности, проистеклих из десет божијих заповести...

Волела бих да ми неко разреши ову заврзламу и каже, има ли у овом мом писанију ич од истине, или бар темеља за основе људског понашања... Јесам ли помешала науке, примене истих, или има зрна логике у овом што написах...

Захвална на свим будућим одговорима,
ДГ
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #1 у: 02.29 ч. 06.11.2007. »

Što se tiče suštine značenja, to jest, denotacije i konotacije tih reči, mislim da ste otprilike u pravu. E sad, ako bismo krenuli da raspravljamo šta je moral... Teško da bismo se složili. Kod nekoga reč moral automatski izaziva asocijaciju na božje zapovesti, a kod mene, recimo, na Kanta i „Kritiku praktičnog uma“ Wink
Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #2 у: 02.47 ч. 06.11.2007. »

Слажем се, Лолита, мада ми је Кант, колико толико, најразумљивији у Критици моћи суђења, која, уколико сте је читали, управо оперише овим појмовима које сам ја горе навела. Још једна ствар, ја појмове етички/неетички не третирам ни за по луле дувана, када су у питању низови ситуација, догађаја етц. где овим појмовима и није место. Ја сам само направила паралелу и питала вас,  ДА ЛИ СЕ ОВАКАВ НАЧИН ПОИМАЊА ОВА ТРИ, САМО НАИЗГЛЕД СЛИЧНА ПОЈМА ПРИ АРТИКУЛИСАЊУ ОДРЕЂЕНИХ РАДЊИ, МОГУ ПРИМЕНИТИ ОНАКО КАКО САМ ЈА ИЗНЕЛА, И НА РАЦИОНАЛНО И НА МОРАЛНО, БЕЗ ОБЗИРА НА ТО ШТО СВАКИ ПОЈАМ ЗА СЕБЕ НОСИ СОБОМ ДРУГУ ВРСТУ СИТУАЦИЈЕ.  Толико. А, на морал/неморал, по систему - она је жена лаког морала етц., заиста не дајем ни по луле дувана. Комплетна поставка занима ме само теоретски и , уколио задире у међуљудске односе и ситуације, може ли се исти аршин применити на оба појма? Овде потпуно искључујем филозофске правце. Немачка идеалистичка филозовија, старогрчко поимање мере и укуса при чему, оно што је лепо, то је добро, оно што је добро то је морално... су већ неке теме за неке друге дискусије.

ПОНАВЉАМ, ОВДЕ И САДА, МОГУ ЛИ СЕ ПРИМЕНИТИ ОВИ АРШИНИ НА ОБА ОДНОСНО НА СВА ТРИ ОБЛИКА ПОЈМА РАЦИОНАЛАН И ЕТИЧАН(МОРАЛАН), без укључивања наших ставова стечених образовањем и кућним васпитањем и здравом логиком ствари? Или су и то само правци у филозофији, која је често, пречесто, губила на свом узвишеном значају када су је одређени кругови филозова, касније интелектуалаца, користили погрешно у пракси (или можда исправно, ја заиста не знам и зато ми треба ваша помоћ)

Ето. Рекох и као и обично, остадох на ногама. Без обзира на текилу у позадини ове камерне драме...

Мала шала, много поздрава,
ДГ
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #3 у: 03.45 ч. 06.11.2007. »

Ako se ja dobro sećam, a mislim da se sećam, „Kritika moći suđenja“ je (hajde da malo uprostimo stvar) Kantova estetika. „Kritika praktičnog uma“ je Kantova etika, dakle, to je delo u kojem se on pre svega bavi moralom i, između ostalog, objašnjava svoj čuveni „moralni imperativ“. Pomenute knjige su, uz naravno nezaobilaznu „Kritiku čistog uma“, Kantova najvažnija dela. No, za opširnu diskusiju o svemu tome trebala bi nam nova i vrlo opširna, da ne kažem neiscrpna, tema... Smiley
Сачувана
DorianaGray
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
fizicko lice
Име и презиме:
Tatjana Vojnovic
Поруке: 31


« Одговор #4 у: 19.45 ч. 06.11.2007. »

Ћао свима, ћао Лолита... Ах, да, оно звездано небо над нама и морални закон у нама... Увек сам се плашила Канта, поготово што је требало да одговарам, без икаквих претходно формираних испитних питања, на испиту ЕСТЕТИКА (који је само мојој групи био шестосеместралан, што је био садизам у својој најчистијој форми), пред професором Леоном Којеном. А, толико сам разумела дотичног господина, да је неко комотно могао да окрене страницу у "Критици моћи суђења", а да ја не приметим. Како сам памтила? Памтећи неке, наизглед потпуно маргиналне ствари, нпр. негде, кроз море литературе у коју сам урањала спремајући овај, по мени најтежи испит на нашем факсу а и шире, негде, негде закачих како је, сада сам већ заборавила, али мислим Хјум или Лајбниц, ПРОБУДИО КАНТА ИЗ ДОГМАТСКОГ ДРЕМЕЖА... Онда смо се, цела група, месецима смејали и проклињали дотичног, зашто је, ох, зашто дирао Канта, кад је човек лепо спавао. Ето ти, пробуди га из догматског дремежа и овај написа трилогију неразумљивости, нама клинцима... Ко је говорио да је разумео what was all about, знали смо да лаже...

Елем, нисам хтела да улазим у стручне дискусије, јер, на жалост, веома сам слабо поткована за путеве филозофске мисли кроз векове. Волела сам Крочеа, раног Лукача, Хегел ми је, за разлику од Канта, био сасвим разумљив и примерен... Било је ту дивних филозофа уметности и уметника филозофије... Али, све то за ову моју причу и није било осовина. Осовина је била више извесне природе нашег унутрашњег ја - да ли, значи, човек који је аморалан нема представе о моралу и његовом постојању, а неморалан их итекако има, али се о исте оглушује...Да ли се то може, тако посматрано, применити и на појмове рационално/ирационално? Ето, толико...

ДГ
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.368



« Одговор #5 у: 15.49 ч. 07.11.2007. »

Цитат
E sad, ako bismo krenuli da raspravljamo šta je moral...

Професор Радомир Лукић је скоро четвртину своје чувене (и обимне) књиге ''Социологија морала'' потрошио на дефинисање појма ''морал''. Анализирао је све дотадашње дефиниције из свих могућих озбиљних књига, да би дефинисао појам који може да важи за сва друштва и сва времена. Тек потом се упустио у даљу разраду теме.
Јуче сам написао да, ако не рашчистимо унапред значење појма о коме расправљамо, боље да и не почињемо разговор. 
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!