Придев ино

[Вученовић]

У неком стручном, најчешће тзв. "пословном" или економском жаргону, често се користи некакав придев ино у значењу инострани, то је скраћени облик од инострани. Тако ћемо стално чути ино партнери, ино коресподенти, ино валуте...

Мени је тај придев ино баш некако ружан. Ако им придев инострани звучи предугачко, постоји већ скраћени облик страни.

Придев страни је променљив, мења се по родовима и падежима као и инострани. С друге стране, придев ино је зацементиран, не мења се никако. Мислим да ми је зато толико ружан. А та непроменљивост је ваљда разлог што га "бизнисмени" толико воле, звучи им некако због те своје непроменљивости као да је страног порекла (ино порекла ), па је зато кул користити га.

[Madiuxa]

Ја нисам ни знала да то "ино" постоји. Све ми се чини да је то још једна од оних снобовских новотарија...

[Pedja]

Zar se "ino" piše odvojeno?

http://www.vokabular.org/?search=ino

[Madiuxa]

Zar se "ino" piše odvojeno?

http://www.vokabular.org/?search=ino

Nisi razumeo. Vučenović priča o reči INO u značenju INOSTRANO. Reklo bi se da se radi o sraćenoj verziji već odomaćene reči. Na primer ako hoćeš da kažeš inostrana valuta, kažeš samo ino valuta, ili inostrana ulaganja, kažeš samo ino ulaganja. Odvratno. Slažem se sa Vučenovićem.

Ti si dao link na PREFIKS ino- koji se dodaje na prideve i imenice,i prema priloženom, vidi se da uopšte nema značenje INOSTRANI.

[Зоран Ђорђевић]

Зар се ино кореспондент пише одвојено?

[Madiuxa]

Зар се ино кореспондент пише одвојено?

Не пише се, али у овом случају се ради о ино- као префиксу, а не као скраћеници од инострани. Осим тога, инокореспондент није страни кореспондент, то јест страни дописник, него је службеник чији је посао пословна преписка са иностранством, то јест инокореспонденција. Мени лично, та реч много пара уши и више волим наше речи, па макар и морали да употребимо више од две три: пословна преписка на страном језику.

ПС: Рекох да префикс ино- у многим речима са Пеђоног линка нема везе са речју ИНОСТРАН, али свакако да у неким речима има и то значење.

[Вученовић]

ПС: Рекох да префикс ино- у многим речима са Пеђоног линка нема везе са речју ИНОСТРАН, али свакако да у неким речима има и то значење.

Ево шта имамо у том линку:

иноблигатан (л. obligatus обавезан, нл. inobligatus), латиницом: inobligatan
необавезан

иноценција (л. innocentia), латиницом: inocencija
невиност, простодушност, безазленост.

иноцентан (л. nocere шкодити, innocens), латиницом: inocentan
нешкодљив, невин, безазлен, простодушан-

инофициозан (л. inofficiosus), латиницом: inoficiozan
незваничан, неслужбен.

иногенеза (гр. жила, постанак, стварање), латиницом: inogeneza
медицински: стварање влакнастог ткива; иноза.

инокулација (л. inoculatio), латиницом: inokulacija
медицински: калемљење, цепљење, пелцовање; убризгавање изазивача болести (вируса) у тело неке животиње у циљу испитивања и проучавања дејтва клица те болести.

инокулатор (л. inoculator), латиницом: inokulator
калемилац, цепилац, онај који врши калемљење, цепљење (пелцовање).

инокулирати (л. inoculare), латиницом: inokulirati
медицински: калемити, цепити, пелцовати.

инокулисати (), латиницом: inokulisati
в. инокулирати.

инокупација (нл. inoccupatio), латиницом: inokupacija
незаузетост, незапошљеност.

Изгледа да ту ни у једној речи нема значења иностран.

Зар заиста никад нисте чули употребу у значењу инострани? Ја често чујем нпр. "ино партнери", што значи страни партнери. Сад стварно не знам да ли то пишу спојено или одвојено, али ми је то свакако ружно.

[Madiuxa]

Ne mogu se pisati zajedno kad se ne radi o jednoj reci i prefiksu, nego o dve reči. Kao što već rekoh, u tim tvojim primerima, ino partneri ino ulaganja i sl. ino je u stvari skraceno od reci  inostran(o/a/i) (i ja bih rekla sa prilicno kolokvijalnim karakterom i s pravopisne tacke gledista, potpuno neopravdano) .

Ja nisam cula, ali ako ja nisam cula, to ne znaci da se ne koristi.

[Вученовић]

Ne mogu se pisati zajedno kad se ne radi o jednoj reci i prefiksu, nego o dve reči. Kao što već rekoh, u tim tvojim primerima, ino partneri ino ulaganja i sl. ino je u stvari skraceno od reci  inostran(o/a/i) (i ja bih rekla sa prilicno kolokvijalnim karakterom i s pravopisne tacke gledista, potpuno neopravdano) .

Ja nisam cula, ali ako ja nisam cula, to ne znaci da se ne koristi.

И оно што га додатно чини бесмисленим јесте то што се реч инострани већ може сасвим лепо скратити употребом речи страни.

А можда им скраћивање са девет на шест слова није довољно, па су зато нашли варијанту с три. 

Скраћивање (скрнављење?) језика по сваку цену - одлика модерног доба.

[Madiuxa]

Tako gledano, reč inostrani bi mogla da bude i pleonazam

Nego, ja ipak mislim da inostrani dolazi od imenice inostranstvo (ne kažemo stranstvo, nego inostranstvo).

Скраћивање (скрнављење?) језика по сваку цену - одлика модерног доба.

Takvo je moderno vreme. Nema se vremena ni za šta, pa se i reči skraćuju kako se ne bi gubilo vreme na izgovaranje kompletnih oblika...

Pa gledajte Amere. Uskoro će početi da ISKLJUČIVO govore u skraćenicama...

[Нескафица]

Prvo, pridev "ini" je domaći (ako neko nije znao, a nadam se da takvih ipak nema) i znači "drugi" ("ostali", a ne "koji dolaze posle prvih"). Reč "strana" u "inostrani/inostranstvo" ima staro značenje "zemlja, država" (isto značenje i danas ima u ruskom) - prema tome, "inostrani" znači "onaj koji je iz druge zemlje". Sasvim je isto i u već zastareloj reči "inokosan" - "koji se kosi o druge", dakle, "koga se drugi ne dotiču" - ergo, "samostalan, nezavisan".

Prema tome, spojevi sa "ino" morali bi se, sa tvorbene tačke, tumačiti kao složenice od prideva "ini" i odgovarajuće imenice, te bi se zato imali pisati spojeno: inovaluta, inokorespondent, inopartneri. Međutim, slažem se da u tekstu koji nije ekonomsko-poslovne prirode te reči valja izbeći: sasvim je dobro "strana valuta, strani partneri", dok bi "strani korespondent" moglo da se shvati kao da je čovek stranac, pa bi onda bilo bolje "korespondent za inostranstvo".

[Ђорђе Божовић]

Reč "strana" u "inostrani/inostranstvo" ima staro značenje "zemlja, država" (isto značenje i danas ima u ruskom) - prema tome, "inostrani" znači "onaj koji je iz druge zemlje".

Tako i "inozemni" (hr.), naravno, samo s rečju "zemlja" umesto arhaične "strana".

[nidza]

Moj komsija se vracao kuci magistralom svojim starim pezoom i posto je bila guzva doslo je do sudara "karambole" neko je naglo zakocio i on i jedna gospodja ispred njega su bili u sredini tako da su njihovi auti najvise stradali ! Gospodja kad je vidjela svoga novog golfa pocela je kukati a moj ti komsija kad je izaso iz auta i vidio da ona ne prestaje, kaze njoj sta cmizdris i ja vozim "stranjsko" auto! Ta prica je toliko puta prepricavana tako reci ismijavali su toga moga komsiju zbog toga "stranjsko" ali izgleda da je on to ispravno izgovorio !

[Mila]

Moguće da ima veze sa značenjem reči  "strana" - zemlja na ruskom, a ino u značenju druga. 

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Стил у српском језику (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Придев ино