Narodni običaji i verovanja u vlasotinačkom kraju
Miroslav Mladenovic nasta:
- Selo Sredor: baba Riska Stanojević(ima oko 100. godina), zapis iz 1977. godine.kao devojka mlada nevesta njena majka, nosila alen svilen prevez, svilen kušak preko leđa, bojelek kao mlada nevesta nosila ispod vutarice, imala cipele i čarape-tatko i majka su išli po devfojku kad je trebalo da se ženi i9 udaje. Na svadbama se koristili muzički istrumenti gajde i zurla. Baba Riska se udavala oko 1900. godine. U prošlom veku neki Ilija bio poznat kao preprodavač devojaka. Zvali ga ilija-Drangulija, bio mnogo lep i prosio devojku za njega(i ako je bio oženjen) i posle je preprodavao za drugoga, a devojka se nije smela više vraćati svojoj kući.Zapis iz 1977.g selo Sredor
- Zapis iz sela brdsko planinskog dela Gornjeg Povlasinja:1970-1976-1998-2007,. godine
- Legenda o barjaku:
- -Išao turski poreznik da sakuplja porez po selima i tražio je porez od jedne siromašne žene u selo jakovljevo rečima:“ Stani mi na postelju“-a žena mu odgovrila:“ nisi plaćen da ti žene stanu na postelju- no da naplaćuješ vergiju( turski porez) i da si ideš kući“. Onda je turčin opsovao, a sve je to brat slušao na vrata. brat je kazao begu i on ga najurio. U Drugom selu hteli na silu da odvedu mladu nevestu-srpskinju, pa onda srbi naprave barjak i zakunu se pod njim da nedadu devojku turčinu i pobiju sve turke i turci kad vide barjak se plaše i nesmeju da idu za srpsku devojku i zato se nosi barjak u svatovima među srbima na svadbenim veseljima.(Kazivač: Vladimir Ilić, valjač, 89. god. rođen 1881.g, selo Predanča)
- Kad se momak premenjuje(oblači)-devojke mu pevaju pesmu:
“kude je majka da vidi bele premene
- majka mesi bele pogače-nevidi
- kude je tatko da vidi
- tatko broji žute pare-nevidi
- kude su braća da vide
- broje belu premenu-nevide“. Poje četiri devojke(dve po dve se izmenjuju, nabrzinu se peva, nerazvlači se, isto se poje kao u lazarice).
- Kad se momak briči-devoke mu pevaju:
- „Bričete pavla ne vidi
- zovete majku da ga vidi
- majka mesi pogače nevidi
- majka sprema premenu da vidi“
- Kad se premenjuje devojka-Dolazi se kod devojke i donosi joj se premena, a kad se mlada nevesta premenjuje -na vrata stoje dve i dve devojke i pevaju:
- „Splitajte dobru devojku
- vikajte majku da vidi
- majka ne vidi
- sprema bel pogače
- vikajte tatka da vidi
- tatko broji žute pare-nevidi
- ...............................................“
- Kad se ide po devojku se peva:
(kad dolaze svatovi momka, ispred kapije devojke se pevala pesma)
“Natrag, natrag kićani svatovi
- ova devojka nije još za udadbu
- jož ima vremena za udadbu
- ......................................................“
- Pevalo se između I i II svetskog rata i ranije u selo kruževica i okolini. Kazivač baba Julka Lepojević)1990. godine) ima 79. godina zapis 1981.godine
- Blagoslov za maldenci-
- „Da se omladi šuma
- da se omladi trava
- da se omlade ovce
- da se omlade goveda
- i da sve ide na mlado
- mlada dečica
- Živeli-bog nam sve dao.“
- Zapis iz sela Kruževica
- Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
- 3.april 2007. godine Vlasotince
- Svatovske pesme:
- MUČI, NE PLAČI, DUŠO, DEVOJKO
- Muči, ne plači, dušo, devojko,
- Tvoja će majka, mlogo da plače
- Mlogo da olače, tebe da žali.
- Kad tvoje druge pođu na vodu.
- Lepa gu Ruža, na vodu nema.
- Ni lepa Ruža, ni voda studena.
- - x
- OJ, KUPINO, LOZO PREPLETENA
- Oj, kupino, lozo prepletena.
- Ti preplitaš drume i livade.
- Da ne prođu ubavi svatovi.
- Da odvedu našu milu dodu.
- x
- PROKLET DA JE KUJ DEVOJČE LAŽE
- Vala Bogu, vala jedinome,
- Proklet da je kuj devojče laže,
- pa ga ne uzima.
- Plavo beše, meni milo bveše.
- Al mi ga drugi preoteše.
- Ne mi žalba što ga preoteše.
- No što me orodiše.
- mene kuma,
- Brata starog svata,
- A brata malo barjaktarče.
- „Kumo i kume ne proklinjaj mnogo“.
- „Ja ne kunem.
- samo srce kune,
- za nedelju mlada nevestica.
- A za drugu moja suđenica“.
- x
- POJDI MI, POJDI, MLAD KUMU
- Pojdi mi, pojdi, mlad kumu.
- Doma te čekaju tri zdravice:
- Prva te čeka da venčaš,
- Druga te čeka da krstiš,
- Treća te čeka da strižeš.
- x
- POJDI MI, POJDI, STAREJKO
- Pojdi mi, pojdi, Starejko,
- pojdi, postupi,
- Doma te čeka bela pogača,
- doma te čeka vruća rakija,
- Doma te čeka
- crveno vino,
- pojdi, postupi.
- x
- JA, PODUNI VETRE
- Ja, poduni vetre,
- vetre sa planine,
- pa podigni, vetre
- na nevestu prevez.
- x
- PREDAVAJ SE, DEVOJKO
- Predavaj se, devojko,
- Tuđa je kuća, devojko,
- Tuga je golema.
- Tuđi su dvori, devojko,
- Tuđi su naćvi, devojko,
- Tuđa je majka, devojko,
- Tuga je golema.
- (Zapis: IZNIKAL MI STRUK BOSILJAK (Lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja), izdavač list „Vlasina“, 2000.godine Vlasotince)
- 8 april 2007. godine Zaveležio: Miroslav mladenović lokalni etnolog
-
Miroslav Mladenovic nasta:
- BOŽIĆNI OBIČAJI U VLASAOTINACKOM KRAJU
- Koleđani su pred Božić na pet dana išli od kuće do kuće i pevali koledarske pesme. Idu tri muškarca, ukiteni sa bosiljkom, sa klopotarima (zvonce-medenica, koja zvoni i nosio je ovan kao „predvodnik“ stada ovaca). Dvojica pevaju, a jedan nosi bisage(kozja torba-sa dva dela preklop napred i pozadi, koji se često koristili i za sejanje žita u njivama ) u koji su se kao „dar“ za otpevanu pesmu dobijalo: orasi, kruške, sušenice(sušeno meso –danas vešalice), krompir i drugo. Sve se to dobijalo za otpevanu pesmu u kući domaćina. Koleđani pevaju koledarske pesme od Ignjata(podložnje) do Badnjaka (od 1 januara do 6 februara):
- - Zamuči se božja majka
- od Ignjata do badnjaka
- da rodi Božića
- #
- Sestro petro koledo
- navezi mi koledo
- desno krilo koledo
- s one strane Morave, koledo
- da naberem vito pruće koledo
- da zagradim struku koledo
- da namuzem čabar mleko koledo
- i čabricu koledo.
- #
- Da obiđemo mladog Boga koledo
- i Božića koledo
- #
- Oj Jovane koledo
- Krstitelju koledo
- da mi krstiš koledo
- mladog Boga koledo
- i Božoća koledo.
- #
- Taja račac i oračac (kad se izlazi iz kuće, da im se daju orasi)
-
#
- KOLEDARSKA PESMA
- Kolede
- (kad ulaze koleđani u kuću):
- Dobro veče koleda, domaćine koledo
- zateko smo se večere
- na trpezu vino pije
- Tvoj govedar kod goveda
- krave ti se istelile
- sve volove vitoroge
- Kobile se iždrebile
- sve konjiće putonoge
- ovce ti se izjagnjile
- sve ovčice svilarune.
- kazivač: Milunka Veljković, selo Kruševica
- #
- KOLEDARSKA PESMA
- Sestro Petro koledo
- navezi mi desno krilo, koledo
- Da naberem čabar hrane, koledo
- Božić Bata nosi žitu zlata
- da pozlati vrata
- sve od boja do boja
- i svu kuću do kraja.
- U božića tri nožića:
- Prvi seče sečenicu
- Drugi seče pečenicu
- a treći seče šušenicu
- pa gu meće u torbicu.
- Kazivač: Petković Dragoslav, selo Donji Dejan
- #
- KOLEDARSKA PESMA
- Sestro petro koledo
- navezi mi koledo
- sone strane koledo
- danaberem koledo
- vito pruće koledo
- da zagradeim koledo
- vitu strugu koledo
- da preteram koledo
- sivo stado koledo
- da promuzem sivo stado koledo
- da obanjam mladog Boga
- mladog Boga i božića
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- Ukači se strina na stolicu
- dovati mi kobasicu
- isprati me do vratnicu.
- kazivač: Ljubomir Jović 78.g selo Kruševica
- #
- KOLEDA
-
- Predvečni
- rodi se poslečni
- Vojskoder
- zemlju presveti
- danas vozi vozide
- neka svetu preveze
- Isusa, Isusa.
-
- Nadvikni
- Devu povijati
- neprestaj
- Stanče, Pilovanče
- sudite li vašega
- znate Boga našega
- Zerije, Zerije.
-
- Palaćna
- mesečina bila
- Đerdeva sina porodila
- Marija ga povila
- u šarene pelene
- Iroda, Iroda.
- kazivać: Stojković Čedomir rođen 1931.g s. Ladovica(Pesma se pevala 5 dana pre božića. pevači pesme zovu se: mala koleda, od tri dečaka, njima se daje poklon
- za odpevanu pesmu u kući od domaćina i to: pasulj, kukuruy, orahe ilinovac
- Ukači se strina na stolicu-pohađao 1977.g.školu za odrasle, pa je i zapis u toj godini)
- KOLEDARSKA PESMA
- Oj Jovane koledo
- krstitelju koledo
- oće krtstiš mladog boga koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- slava i čes koledo
- ta nanačac koledo
- za oračac koledo
- ukači se strinka na stolicu
- pa mi skinu kobasicu
- pa mi stavi u torbicu.
- Kazivač: Simon Pešić , selo Kruševica
- KOLEDARSKA PESMA
- Zamuči se koledo
- Božja majka koledo
- dar da rodi koledo
- mladog boga koledo
- i Božića koledo
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- slava i čes koledo
- ta namačac koledo
- na oračac koledo.
- Kazivač: Simon Pešić, s.Kruševica
- KOLEDARSKA PESMA
- Božić poje koledo
- neka poje koledo
- slava mu je koledo
- Navezi mi desno krilo koledo
- Koledo za orače
- koledo za prinovu
- mlado jagnje koledo
- i telence koledo
- za pilence koledo
- ukači se koledo na stolicu
- i dovati suženičku koledo
- suni, muni koledo
- u torbičku koledo
- ispratime koledo
- do vraknjičku koledo.
- Kazivač: Čedomir Marković, selo Kruševica
- KOLEDARSKE PESME
- Koleda
Da okupam, koledo
mladog Boga koledo
i Božića koledo.
Koleđanin u kući
Dobar veče koledo
domaćine koledo
zatekosmo gde večera
na trpezi vino pije
tvoj govedar kod goveda
krave ti se istelile
sve volove vitoroge
kobile se izždrebile
sve konjice putonoge
ovce ti se izjagnjile
sve ovčice svilorujne
Čobanin se naslonio
na ralicu orovovu
Tud prolazi mlada moma
da podkine tu grančicu.
Kazivač: Olga Milošević selo Boljare
#
-
- Taja račac i oračac (Kad se izilazi iz kuće da im se daju orasi)
- #
- Ukači se strina na stolicu
- da mi dade kobasicu (Peva se kad se iziliazi iz kuće).
- KOLEDARSKE PESME(IZNIKL MI STRUK BOSILJAK-lirske narodne pesme iz vlasotinačkog kraja, izdavač list „Vlasina“, 2000.godine Vlasotince):
-
- Božić poje, koledo
-
- Božić poje, koledo!
- po sve zemlje, koledo!
- slava mu je, koledo!
- slava ića, koledo!
- za Božića koledo!
Ripni, snaške, na stoličku
Ripni, snaške, na stoličku,
Pa dovati kobasičku.
Pa mi turi u torbičku,
Pa me prati do vraknjičku.
Cupa, cupa, koledo
Cupa, cupa, koledo,
primaklo se govedo,
pri Jovanovu ornicu,
pri Miloševu torbicu.
Rođenje Isusovo
Predvečni, rodi se poslečni,
Vojskođe, zemlju presvetlite,
da nas vode vojskođe.
Neku svetu provede.
Osmračni, osmračni!
Palata mesečina bila,
Đurđeva sina porodila,
Marija ga rodila,
U pelene povila.
isusa! Isusa!
/NASTAVAK/
Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/
Krštenje isusovo
Zamuči se Božja majka,
Od Ignjata do Božića,
Te da rodi mladog boga.
U sreću voj sveti sava, pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
„Mogu, mogu ali ne smem
Od Jovana Krstitelja.“
Pa si pođe Božja majka.
da potraži drugog kuma.
U sreću voj sveti Jovan,
Pa ga pita Božja majka:
„Mož li sina da mi krstiš?“
„Mogu, mogu, a i umem.
Umem, umem a i smem.
Stani goro, stani vodo,
Stani vetre da ne duvaš.“
Stane voda da ne teče,
Stade vetar da ne duva,
Pa voj krsti mladog Boga,
Mladog Boga i Božića,
I dade mu ime Isus.
#
- Često su koledari bila deca, koja su bila obučena u kožucima odraslih i nosila sa sobom tojage da se brane od pseta. Taj obred pevanja koledarskih pesama zadržao se u crnotravsko vlasotinačkom kraju sve do šezdesetih godna 20. veka, ali je skoro nestao uvođenjem komunističke ideologije u svim porama društva-jer se smatralo da je „religija opijum za narod“ i protivu nje se trebalo boriti svim sredstvima-pa i zabranom raznih obrednih rituala u izvođenju božićnih, đurđevdanskih, lazaričkih. dodolskih, i drugih pesama vezanih za verske obrede i prošlost nacije. Negde sedamdeset i sedme godine 20. veka- prilokom pohađanja škole odraslih u selo Kruševica, sve o koledarskim pesmama sam zabečležio od tada učenika za odrasle- koji su pevali koledarske pesme posle drugog svetskog rata po selima Ladovica, Kruševica i Orašje, a i od nekih rodjenih i posle II svetskog rata u selo Sredor, a i u vreme božićnih praznika. pevanje koledarskih pesama zabeleženo je i na području Crne Trave.
- Božić kao svetovni praznik se u našem kraju slavio slično svuda i na selo i u gradu. Na badnje veče kod nas -u moje rodno selo Predanča-a i u selo Kruševica, kao i u ostalim selima brdsko planinskog dela Vlasotinca-negde pedesetih godina 20. veka nekako spremalo se ovako:-se omese ’lebovi: polje, krave, svinje, kokoške, kuća, lozje, gumno, bačva i orašnjak (to je banica-ispeču se kore i naprsku se sa orasi i sa vodom)-pa se iznese u belu mušku košulju sa bosiljkom i ženkom. Domaćin ide predveče i odseče badnjak(cerovo drvo mlado).Badnjk drvo se iseče na komade, pa se unosi uveče u kuću sa slamom i badnjakom. Domaćin čukajući na vrata-ulazi u kuću i viče:“Ej mečka odnese orašnjak, dobro veče, došla nova godina, sas jaretinka, sas pračetinka, steletinka,sas dečica ( sve se izgovara što im je milo u kući)-a članovi porodice u kući izvlače slamu i izgovaraju:“me... kuji...mu...be..“-bleju, rikaju, piskaju:piju, piju...To je bilo 60. godina 20. veka, a kasnije se uveče seko badnjak(mlada cerovina)-tri puta udarilo sekirom, pila rakija za blagoslov, tako da je drvo padalo u pravcu izgrevanja sunca. Badnjak se unosio unutra, sa malim zavežljajem slame, uz lupanje vrata onoga ko unosi badnjak(domaćin kuće) i radosnim rečima:“dobro veče,nosim vam badnjak u kuću, unosim vam radost u kuću, stiže mladi Bog. Sa slamom domaćin ide po kuću i vika :„kvak, kvak...“ -a deca idu po njega i viku:“piju,piju..“-oponašajući kvočku sa pilićima. Sve što se spremi za badnje veče se stavlja na sto na kome domaćin zapali sveću uz ritual. Više se badnje veče nije slavilo na slamu u kuću.
- Tada domaćin izgovara:“rodio se mladi Bog“-a članovi kuće odgovaraju-„ zaista se rodio“.Negde 70. godina 20. veka u selo Kruševica, sa porodicom sam privatno stanovao u kući Ivanović Jovana i sve do 1980. godine učestvovao u božićnom ritualu, koji je isti bio kao i u mom detinjstvu negde 50. godina 20. veka u rodno mesto Predanča. Citave te generacije su verovale i istisnki su slavile božić, a mi smo se kao deca-potom i moj sin kao dete u Kruševici, radovao tom prazniku. Naravno da u brdsko planinskom delu vlasotinačkog kraja Božić je slavljen kao istinski hrišćanski praznik, bezobzira na tadašnje zabrane komunističke ideologije, jer ona nije mnogo imala uticaj na ovaj sloj planinskih gorštaka jer se nikada nisu bavili politikom i bili su samo marljivi pečalbari, koji su se borili protivu svog siromaštva. Negde u polovini sedamdesetih i osamdesete godine 20. veka, verski praznik Božić i obredi sa ritualom su počeli da se gube, jer nastaje vreme skolovane generacije u jednom drugom sistemu vrednosti socijalizma. Posle raspada socijalizma , negde devedesetih godina 20. veka i početkom 21. veka, neki običaji vezani za Božić se nekako vraćaju, ali na jedan drugi način, koji nije bio istinska vera u ljubav, poštenje i ljudske vrednosti. Prvo je potrošacko društvo u vreme socijalizma uticalo da se potpuno odbaci tradicija-pa i božićni običaji, pa se nažalost u 21. veku nekako polako vraćaju, ali više iz pomodarstva i nekog samodokazivanja i iskazivanja moći, što je u suprotnosti sa hrišćanstvom. No, ipak Božić se slavi u skoro svim domovima-slave ga i oni koji veruju ili neveruju ili su slavljenici iz pomodarstva.Nema više ni sela, ona su opustela, a sa njima i stari običaji vezani za božić i druge verske praznike. Danas se skoro Božić slavi podjedanko isto i u selima i u gradu. retki idu te seku Badnjak, izvode obred sa tri puta udaranje sekirom, krstenje, pijenje rakije uz blagoslov i donošenje badnjaka ispred kuće i i unošenje slame u kuću. Mahom se ide po „šumkama“-granjke od cera-hrasta, se prodaju na pijac ili se ide po njih izvan grada ili sela. Cesto sa njima „kite“ kola, pa ih možete videti svuda po gradu. Sprema se večera, izvode po neki običaji vezani za „traženje pare“ u kravajčetu, a ima još po nekih seljaka koji ispoštuju stare običaje na njivama sa poljem, voćnjacima(odnose se „kolca“ od slame-kite voćke) i vinogradima. Mahom se i na selo i naseljenici iz sela u grad na periferiji peku prase na ražanj-ostao stari običaj, da bi se u predzoru pucalo sa petardama-negde i iz vatrenog oružja, a nekada se pucalo u vreme mog detinjstva sredinom 20. veka pomoću prangije, koja se „punila“ barutom . Nažalost ta „pucnjava“ se nastavlja i po ceo dan-šenlučenje iz vatrenog oružja, pa se često dolazi i do povreda. Sada se često koristi „jutarnji pozdrav“-rođenja Hrista, ali pomalo je to sve veštačko, nema onu pravu vernost u rečima i osećanjima.Danas ima i kolektivno paljenje badnjaka, koga organizuje pravoslavna crkva u gradu. Narod se ipak negde okuplja, što je važno za njegov opstanak u ovim smutnim vremenima.Svi mi koji pamtimo stare običaje i smo učestvovali u radostima božićnih običaja, pomalo sa setom se sećamo svoje prošlosti i radujemo se što se naša tradicija nastavlja, pa makar i u nekom drugom obliku.
Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/
- Od badnjaka isečenog na komadiće prave se krstevi, koji se prave sa belom vunom i sa crven (alen) konac i na treći dan Božića (Stevandovdan) se stavljaju po njive, na stoku i na kuću. Naravno pre toga se badnjak stavlja da sagori u oganja, a kstevi sa belim kočakom se odnosi i na gumno, a zatim se slama na koji se slavi Božić, pali drugog dana Božića, a oni koji neslave. slamu pale trećeg dana Božića. Kad se slama pali drugog dana božića-viče se:“ koliki mi glas. toliki mi klas“.Od slame za badnje večeri prave se kolca i stavljaju na svako voćku, da bi rodile. tako idu od voćke do voćke naročito deca brat i sestra i brat izgovara:“sestro sad ću da je sečem“-na to ćesestra:“nemoj brate da je sečeš, će da rodi“. Dobro odgovara brat-pa je zakite se stavlja kolce od slame na tu voćku da rodi . Na drugi dan božića, muž ide od drveta do drveta sa ženom i kao da zamanjuje sekirom sa izgovorom:“ ženo da ga sečem“-a ona odgovara:“nemoj će da rodi“.
- Na badnje veče se sprema posna večera: pasulj, posna sarma, posna banica, kuvane voćke, kuvane i pečene pečenke, šećer. smokva, kuvano žito, orasi-sa koleđanicama(meseni hlebovi): polje, gumno, kuća, krstina –žito, stogovi sena, „koleđan“(hleb) u vidu „kruga“ prstena-koji je čuvan do đurđevdana kada se preko njega promuzuvale ovce na prelmaz, sa verom da će Bog dai više mleka. Mesi se Kolač i kravajče-sa parom u njemu, lomi se u toku večere i prvo se stavlja parče hleba za kuću, pa domaćina i tako redom za svu čeljad, pa kome se padne para, smatra se da ćebiti srećan i imaće para cele godine. Na badnje veče u sobu se stavlja ragoža-ispletena od ražene slame, na kojoj se nekada spavalo na „zemlju“(pod sobe), pa na slamu pokrovac od kozinu dlaku napravljen i sve što je spremljeno se stavlja na pokrovac. Onda posle unošenja badnjaka u sobu, domaćin zapali sveću mladom Bogu, zatim domaćin seče kolač. kad se kolač seče kaže se:“ kristos pomeđu nas-„jedan govori, a drugi odgovara :“jes da bude“. Govori se tri puta. Naravno svi članovi u kući se tada krste, prilikom sečenja kolača i davanja blagoslova. Prilikom sečenja kolača, domaćin izgovara blagoslov ovako:“Jedni sekli, drugi se rađali, pune bačve sas vino, burići sas rakiju, ambari sas žito...“. Hlebovi(koleđanice)-koji imaju određeno značenje:kuću, stoku, njive, lozja...-ostavlja se i seče se pri stoku, u lozje i u njivu, a koleđanini:kravajče sa oznakom „krsta“ i kravajče sa oznakom žito-krstine, nosi se u njivu, preseče se i nabije na krst nasred njive-kao blagoslov gomile snopova u njivi. Krstina je zdenuto snopje „na krst“ od 16 snopova „unakrs“ U starija vremena kravajče sa parom se delilo ovako:prvo Bogu, kući, domaćinu, pa redom ukućanimja. Naravno da onaj ko ga lomi i deli, on mora da žmuri da bi podela bila pravedna.Naravno onaj kome se bude pala para, biće srećan cele godine, ali ukoliko se padne para Bogu, onda se treba isklepati ralnik ralnika za oranje njive-a verovalo se da čim se para padne Bogu, da će se roditi dosta žita:pšenica, ječam, ovas i raž-zavisno od područja uspevanja žitarica.
- Kravajče se lomilo pred večeru. Pred večeru se iznosi banica „orašlika“ i vikalo:“ lisice, kurjaci(vukovi) ajde da večeramo“-prvo se poziva i ponudi divljač, pa se malo škripnu vrata-kao da su jeli. Neki uveče stavljaju med i kravajče(deo) i ujutru ako se ženština(ženska osoba) prva oblaži(proba-uzme), onda će stoka biti ženska, ako se prvo oblaži muška strana, onda će stoka biti muška. Negde se voćke(kuvani kompot od suvih šljiva) gotve (spremaju) ujutru, pa se prvo žensko zablaži(proba) od divljač, da bude ženska stoka. Kravajčetija(koleđani-hlebovi:krave, polje i bačve se lome u njivu ujutru, a sve ostalo uveče. Od čorbe od voćke(kompot od sušenog voća) se maže vrat kravama, da ih „neubija“ vrat , kad vuku jaram-bilo kada se ore ili vuku zaprežna kola.
- Kad se kadi-tri puta se opkoli, a svi se krste, da đavoli pobegnu od tamnjana-izgovara domaćin kuće. Ujutru se malo lizne od pečenke(vrsta tikve), da ni nevata gorušica. Od kolač i od kuću stavlja se kude gori badnjak-a ženska strana treba da pogleda kako gori badnjak, da su telci i jagnjci rađaju ženska. Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena (a kašike se kriju na sveti trivun-kad su verige zimi-da se ne kusa da pilitija:vrane, sojke i druge divlje ptice i druga divljač- leti ne kljuju carevicu(kukuruz-posejanu na njivu ili kada uzreje u klasovima)-a igle i vretena se kriju, kad se žnje da trstika ne rčne(ubode) u oko. Za badnje veče troše se orasi, da se vidi kakva mu je sreća, zdravlje, a kad se izlomi onda se izlomljene ljuske bacaju u ćošku sobe, pilitija(kvočka da ih izvodi) da se izvode, a ako se bacaju celi orasi-će da budu mućci ispod kvočku. Orasi se bacaju u sve četiri ćoške(strane) sobe-da se igraju jaganjci. Šećer sa badnje večeri se ostavlja kao lek za gušu(grlo) ili kad stoku boli oko. Posle večere na badnje veče svi se celivuju (ljube) da ovce čuvaju jaganjci. Na badnje veče muž rgne(mune-rukom) ženu u slabine a žena rgne njega u slabinu, da bude kuća vesela čitave godine, da bude zdrav i onda gazda-domaćin kuće zapeva.
- Koj prvi vidi pregorel badnjak, prvi će vidi tele kad se oteli krava. U torbičku (torbu-izatkana od kozinu, ) se stavi:barut, žuti šećer, smokva, orasi, voćke (sušeno voće), jabuke, krompir. barut se stavlja kad se deca nešto prepadnu (preplaše). To sve služi kao lek. Pasulj se zakopa u zemlju da krtica ne kopa.
Na badnji dan se zakolje prase i devojka uzme i napraj drvo i obrne crevca i kad izađe na igranku-sabor, ona s onoj drvo pipne ili mune momka i on gu mora uzme kao što se obrtu creva
Na badnji dan poseje devojka ovas na drmnik(mesto gde se sekirom seku u dvorište drva) i kad nikne ovas, na koga narekne, za toga će se devojka uda.
Od badnje veče voda od voćke stavlja se ujutru na sisama krava, da budu meke za mužu, a pasulj od badnje večeri se zakopa u zemlju, da krtica ne kopa- a krtica kopa što se na astal tura grne
Na badnji dan se zakolje kokoška i prase na ražanj-pa se stavi leća (sočivo kao grašak) i metne se u kokošku i u prase i toj se ispeče na božić i kad se potroši prase, toj se ostavi za lek za svinju
Na badnji dan -’lebac od badnji dan se stavi pod glavu, onda se momku u s’n prikaže koju će devojku da uzne
Na badnje veče uzne devojka pa poseje ov’s i kaže na ov’s:“Da dojde knoći njon mom’k da uzne da žnju
Glamnja (žar) od badnjaka se čuva od besnilo, a ujutru se i banica stavlja u glamnju od badnjak i stavlja se kad se nekome nešto nadigne. Šumke od badnjak stavljaju se u odžak da prestoje i stavlja se kad se nekome nešto digne na ruku ili nogu.
-
- Ujutru na Božić kad se ljudi sretnu, jedni drugima kažu:“ Hristos se rodi“-drugi odgovara:“Vaistina se rodi“ ili „ Dobro jutro-rodio se maldi Bog“-a odgovara se:“Zaista se rodio“. Na Božić ljudi da budu raspoloženi i da se nesvađaju(da bude arno-dobro u toku celegodine). Od prvi božić su nekršteni dani i iskaču karakondžule(bolesti-plašilo) do Sveti Jovan Krstitelj(20.januar)-dotle i koleđani negde pevaju, tad se stavraju sotonje-osotonje. U narodu se tumači karakondžuča-muški đavol ili karakondžula-ženski đavo.
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Na badnje veče zakolje se kokoška i stavi se veriga i stoji dok projde božić i t’g se uzne i služi kao lek-kuj nemož da spi turi se pod glavu noćom da bajagi spi.
Na božić uzne se krst iz vodu -kad budu vodice i zajde se crkva s barjak i idu svi iz selo da zajdu crkvu. kad pojdu da zajdu crkvu kad izvade krst iz vodu na vodice(krst se tura na božić do vodice su nekršćeni d’novi).
Kad pisku pilitija –toj su nekrštena deca, što su se rodila od božić do vodice-i koje umre ono otide pod vedro nebo i dete piska.
Krst stoji u crkvu u vodu-od k’d se odseče krst, napraj se i posle kuj oće plati, on nosi krst-a krst nosi kuj neje sa zdravje, a nosi krst da ozdraveje. Kladanac se kiti na vodice(zima-polse božića) i pije se voda kroz bosiljak na vodice da bude za zdravje.
Taj pilitija su nikakava, nesu kosovi a crna su i žive u branište, liče na kosovi a nesu kosovi.
-
/NASTAVAK/
Miroslav Mladenovic nasta:
/NASTAVAK/
HLEBOVI (omešeni za badnje veče) – sa obrednim značenjem
Kazivač:Mladenović:Blagoje (1920.g), Marica (1925.g), Miroslav (1948). Selo Prdanča, zapis 1970.g.
Kazivač:Ivanović Jovan (1926.g), Smiljka (1928.g)-devojačko Veljković, selo Kruševica, zapis 1976.g.
Kazivač:Veljković Ruska (1910.g-devojka iz D.Gare)-selo Kruševica.
Kazivači: Mladenović Blagoje(1920.g), Marica(1925.g) i Miroslav(1948.g)’mahala Predanča, selo Gornji Dejan , zapis !970. godine i 2007.godine
Ivanović Jovan(1926.g), Smiljka(1928.g-devojačko Veljković Kruševica) selo Kruševica
Veljković Ruska(1910.g-devojačko Grujić, s. Donje gare)-selo kruševica, zapis 1976.godine, Zabeležio:Miroslav Mladenović lokalni etnolog. 6.april 2007.g Vlasotince
9.april 2007. godine Vlasotince Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog
HLEBOVI (omešeni za badnje veče) – sa obrednim značenjem
Навигација
[0] Индекс порука
[*] Претходна страна