ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« у: 02.43 ч. 17.05.2006. » |
|
Ова реч је вома лако преводива и буквално значи сучеље, односно место где се две особе налазе лицем у лице (челом у чело).
Огњен Милић
|
|
« Задњи пут промењено: 21.27 ч. 11.01.2007. од Maduixa »
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #1 у: 07.25 ч. 17.05.2006. » |
|
То није значење речи интерфејс.
интерфејс, хардверски, је склоп који омогућава да се два разнородна уређаја повежу и размењују податке.
интерфејс, програмски, је део програма који омогућава да човек комуницира са програмом, а често се ослања на хардвер.
|
|
« Задњи пут промењено: 18.42 ч. 30.11.2006. од natasha2000 »
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #2 у: 14.25 ч. 17.05.2006. » |
|
Одлично сам упознат са значењем речи интерфејс, јер студирам завршавам електротехнички факулет на рачунарском смеру и и сам сам направио неколико интерфејса (сучеља), како хардверских, тако и програмских. Морам да приметим да се програмски интерфејси не ослањају често на хардвер, већ у делу ка кориснику позивају графичке процедуре оперативног система, а са стране програма позивају функције и процедуре програма за који су написане, а најближе хардверу позивају функције драјвера.
У енглеском јеѕику је ова реч у употреби од 1962 године, тј. нова је реч и буквалан превод је међулице, то јест предмет (било материјалан или програмски) који врши улогу посредника у комуникацији два разнородна корисника. При томе корисници тог интерфејса могу бити и хардвер, и програм, и особа.
Како саму одговори за реч дистрибуција већ навео у српски језик би требало уводити нове речи где је то могуће и не сувише ружно за ухо. У осталом појмови који су везани за нове технологије у језицима у којима су настајали су узимани из већ постојећег фонда речи јер на исте потсећају, или су формиране нове речи као сложенице и на крају постоје и нови појмови који су формирани као скраћенице направљене од описа тог појма.
Прве две наведене групе су, углавном, лако буквално преводиве, али их је у контексту готово немогуће превести. То није због сиромаштва српског језика већ због тога што оне ни у језику из којег потечу немају изворно значење у том контексту.
Друга група може да се преведе, али реч потпуно губи смисао и не може се једноставним знањем језика повезати са одговарајућом страном речи, па их не треба ни преводити. Овакве су на пример речи: транзистор од transfer resistor, ласер од Light Amplification Source of Emiting Radiation, бит од binary digit и друге.
Саму реч сучеље у место речи интерфејс потпуно се нормално користи у хрватским рачунарским часописима. Приметио сам да они много више од нас воде рачуна о језику (који је иначе само варијанта српског што вам је вероватно добро познато). Када уведу нову реч нама је то скоро увек смешно, али они у језику добију своју реч за неки појам и после неког времена употребе она престаје да буде смешна и постаје уобичајен назив за неки појам.
Из свих наведених разлога сматрам да би код нас требало увести неке нове речи, а мени сучеље лепше звучи од међулица, баш због тога што интерфејс и јесте место где се два корисника "сучељавају" и "разговарају". Али сам и пре да се користи реч међулице него интерфејс.
Огњен Милић
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #3 у: 19.32 ч. 17.05.2006. » |
|
Problem je u motivaciji reci. Suceljavanje unasem jeziku pretpostavlja suprotstavljanje i to je potpuno suprotno od znacenja reciinterface. Prevod kao sucelje je upravo zbog toga nepogodan, jer zbunjuje njegovo upotrebljavanje u kontekstu koji je suprotan intuitivnom znacenju te reci koju ona dobija u nasem jeziku.
Dobar prevod je onaj koji je logican i jasan na prvi pogled. Ako nas prevod mora da bude propracen objasnjenjem onda taj prevod nije dobar.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #4 у: 13.36 ч. 30.05.2006. » |
|
Dobar prevod je onaj koji je logican i jasan na prvi pogled. Ako nas prevod mora da bude propracen objasnjenjem onda taj prevod nije dobar. Како може превод бити јасан и логичан на први поглед када то оригинал није? И још битније, зашто оригинал није справљен да буде јасан и логичан на први поглед? На пример, „firewall“. Какве везе има противпожарни зид у згради, броду, авиону, са уређајем/програмом за контролу мрежног саобраћаја? Дакле, зашто га нису назвали „network protection program“, „filtering packet controller“, или тако нешто, јасно и логично? Ја то видим овако: стручни израз уопште нису јасни и логични на први поглед, већ изузетно употребљиви када се једном науче: језгровити, кратки и недвосмислени. А такви долазе баш из сумњивих аналогија и игара речи. (ерго, „firewall“ = „ватробран“ :)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #5 у: 21.49 ч. 11.07.2006. » |
|
Ако у чашу успете пола воде и пола уља уочиће се јасна граница. И то је на енглеском ''интерфејс''. То није слој, слој има дебљину, него баш ''сучеље''.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #6 у: 09.55 ч. 13.07.2006. » |
|
Ма никако ми не иде "сучеље" као превод. Реч "интерфејс" просто има мотивацију спајања а реч "сучеље" има мотивацију супротстављања.
Мени би више легао превод "међуспој".
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #7 у: 23.45 ч. 13.07.2006. » |
|
Слажем се да такве изразе не треба на силу преводити. Како бисмо и зашто превели, рецимо, ''курсор''? Хрвати то раде из других разлога, да се не упуштамо у то. Узгред, гледајући једну утакмицу на ХРТ-у сазнао сам да они више не говоре ''офсајд'', него ''залеђе''. Нама је то смешно, вероватно и већини њих, али треба поштовати дисциплину са којом они спроводе свој наум. То код нас не би прошло. Ако ни због чега другог, а оно за инат. Не знам само из ког ината већина Срба још увек говори ''зарез'', а не ''запета''?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #8 у: 23.52 ч. 19.07.2006. » |
|
Kod Hrvata je takva situacija da, iako njihovi lingvisti uporno putuju zrakoplovom i jedu rajčicu, stanovništvo još upornije putuje avionom i jede paradajz. Pričao sam jednom prilikom baš o tome sa nekoliko Hrvata različite starosti iz raznih krajeva Hrvatske, i svima je maltene bilo smešno kada sam ih upitao da li koriste šta od tih svojih kovanica. Šta su njihovi lingvisti time postigli? Pa ništa, imaju oko 100% totalno nepismene nacije, koja ipak fino govori strani jezik — srpski. Mislim da je to što smo mnogo fleksibilniji od njih (u razloge ne želim da se upuštam) samo plus našem jeziku. Skoro mi je zapala za oko i zanimljiva filozofija: ako je naš sudija kod njih preimenovan u sudac, čeka se da vidimo u šta će preimenovati našeg kurira. Ако ни због чега другог, а оно за инат. Не знам само из ког ината већина Срба још увек говори ''зарез'', а не ''запета''? Ovaj, gde je tu tačno inat? Ah, da, mi samo hoćemo da odnegujemo "svoj" izraz zapeta, ali većina uporno uzima "hrvatski" zarez. To bi bilo savršeno da oni koji se za to zalažu ne previđaju da Rusi kažu запятой, odnosno taj "naš" izraz kojim se toliko dičimo je čist rusizam! U Pravopisu iz 1960. godine dat je pregled termina koji su se koristili do tada u dva oblika, i za svaki od njih je jedan standardizovan. Jasno je navedeno da je od tačke i točke odabrana tačka, a da je od zareza i zapete odabran zarez. Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora, ali to svakako ne znači da mi odmah treba da "nećemo da se družimo s njima" i izvlačimo neki rusizam od pre Hrista njima za inat, i povrh svega ga proglašavamo svojim! Da, inat zaista postoji, ali kod onih koji insistiraju na zapeti.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #9 у: 00.10 ч. 20.07.2006. » |
|
Ван теме, али...
Шта су сви ухватили тог ваздухоплова и авиона? :) То нису синоними. „Ваздухоплов“ је било шта што лети ваздухом: авион, хеликоптер, или какво треће чудо. Пошто је на хрватском ваздух зрак, онда је и ваздухоплов зракоплов... За хрватски не знам, али у српском „авион“ нема синонима. Наравно да се „ваздухоплов“ не користи често, јер је обично јасно о каквој се летелици ради, те није потребно уопштавати.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #10 у: 00.49 ч. 20.07.2006. » |
|
Poenta je bila da je kod njih zabranjen oblik avion i da je dozvoljeno isključivo zrakoplov, ali da narod "zabole uvo" za tu zabranu.
Ako misliš da primer nije adekvatan slobodno odaberi bilo koji drugi, suština je ista.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #11 у: 15.13 ч. 20.07.2006. » |
|
Poenta je bila da je kod njih zabranjen oblik avion i da je dozvoljeno isključivo zrakoplov, ali da narod "zabole uvo" za tu zabranu. Још мало траживши, чини ми се да ни у хрватском нема синонима за „авион“. Нпр. ево њиховог Закона о зрачном промету, где се прецизно употребљавају оба израза, и ни случајно се један од њих не би могао избацити. Стога ми је врло чудно да је „авион“ званично поистовећен са „зракопловом“ и забрањен, јер колико сам видео, када уводе своју реч, била она оваква или онаква, обавезно је врло прецизна у одређивању појма. Ako misliš da primer nije adekvatan slobodno odaberi bilo koji drugi, suština je ista. Суштина је свакако јасна, али из неког разлога многи у оваквим примерима узимају „ваздухоплов“, па осећам потребу да реагујем :)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #12 у: 18.38 ч. 20.07.2006. » |
|
Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora.Знам ја да је ''запета'' русизам, али и Ви знате да ми други израз нисмо ни имали. После те 1960. Срби су брже-боље прихватили ''зарез'', а Хрвати ''тачку'' нису никад. Зашто? За инат. Могло им се. А ми се и данас устручавамо да вратимо израз који се у Србији користио. Као да се још увек плашимо да ће нас оптужити за великосрпски шовинизам и све оно остало.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #13 у: 22.03 ч. 20.07.2006. » |
|
Ne želim da ulazim u priču zašto su Hrvati odstupili od dogovora. Izuzetno mi je drago da ovo čujem, pa brže-bolje prelazim na sledeći deo. Inače, Hrvati su imali tačku jedno vreme, ali to nije mnogo bitno za poentu. Očigledno podrazumevamo različito pod pojmom inat. Znam da drugi izraz dotad nismo ni imali, ali po meni nema većeg inata od toga što za inat hoćemo da vratimo izraz koji je izašao iz upotrebe pre skoro pola veka, samo zato što nam se i komšije inate. Već sam pokazao koliko oni svojim inatom upropašćavaju sopstveni jezik, ja nekako ne bih bio srećan da mi isto učinimo sa svojim.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #14 у: 22.14 ч. 20.07.2006. » |
|
1) Запета није изашла из употребе него је избачена.
2) Да ли је лепше...што то чујем, уместо ...да то чујем? Грешка није.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #15 у: 22.28 ч. 20.07.2006. » |
|
Ako više volite kažite i da je izbačena, poenta je da nije u upotrebi već pola veka. Nasilni (mislim da je reč sasvim prikladna) pokušaji vraćanja toga u upotrebu (i to samo da bismo se što više razlikovali bez obzira na to što jezik ispašta) nisu ništa drugo nego inat.
Za drugi komentar ste u pravu, i ja koristim izraz koji pominjete, nisam siguran zašto sam drugačije postupio.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #16 у: 15.33 ч. 28.07.2006. » |
|
Da se ponovo pridodam. Dostas se oduzila ova rasprava od kad sam ja prosli put komentairsao. Prvo za avion. Sinonim za avion je ptica, uzeta je iz francuskog, a u francuski je usla iz latinskog avis - ptica. Zapeta je ja mislim izbacena 1963 na nekom skupu strucnjaka. Tada su izbacene i nase reci za subjekat i predikat - podmet i prirok, a od tada su u upotrebi pomenuti strani nazivi. Neko je pomenuo rusizam. Po meni je izuzetno tesko govoriti o tudjicama iz slovenskih jezika, zbog velike medjusobne slicnosti istih. Moje je licno misljenje da velika vecina ovih nisu tudjice jer imaju savrsenu etimologiju u srpskom jeziku. Sto se sucelja tice smatrao sam ga za dobar prevod zbog samog oblika reci. Drugi deo reci dolazi od reci celo sto je u bliskoj vezi sa reci lice (face), a ono su predstavlja prefiks za zajednicko pojavljivanje. U potpunost se slazem sa svima koji tvrde da je kontekst reci u strucnim recima neprevodiv. To je potpuno prirodno jer kada su isti pojmovi nastajali oni koji su ih uvodili uzimali su reci iz vec postojeceg recnika, izuzev u pojedimim slucajevima (npr LASER i tranzistor). Pre 80 godina load, run, save, application, program, process i druge reci vezan ze racunarske nauke su se koristile u engleskom, ali nisu imale nikakve veze sa racunarima jer isti nisu ni postojali.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 15.36 ч. 26.11.2006. » |
|
Запета јесте русизам (рус. запятая), али је старија код нас од зареза. Ја никад не бежим од "хрватизама" (зар није лепше рећи наслоњача него фотеља?), али у овом случају лично преферирам запету. А и није то једини русизам - имамо ми и замак и водитеља и друге, па не можемо се сад одједном свих њих одрећи. А имамо и зарезати и рез и слично. То ми је увек било јако занимљиво - на пример, Хрвати кажу криж, а ми крст, али поред прекрстити ми ипак чешће кажемо прекрижити (спало је на то да се само ноге крсте, а све остало се крижи, осим укрштенице, тј. крижаљке) А да не помињем хрватски дом и кућаницу, а нашу кућу и домаћицу. Само да не буде исто! Нисам могао да читам целу дискусију, али је ли неко поменуо да је наш (релативно актуелан) превод за интерфејс - сучеље?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #18 у: 17.37 ч. 26.11.2006. » |
|
Нисам могао да читам целу дискусију, али је ли неко поменуо да је наш (релативно актуелан) превод за интерфејс - сучеље? Помињао сам га ја, али више не могу да нађем где. Некоме сам објашњавао да то Енглези користе и за оно што хемичари зову граница фаза. Кад сипаш у чашу пола воде и пола уља.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #19 у: 21.09 ч. 26.11.2006. » |
|
Поменуо сам га ја и тако започео расправу. Ко жели да види може да погледа прву поруку из теме. Господин Зоран Ђорђевић је то можда урадио касније.
Огњен Милић
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #20 у: 21.20 ч. 26.11.2006. » |
|
Помињао сам га ја, али више не могу да нађем где. А требало је само да окренем прву страну. У праву си Огњене, извини.
|
|
« Задњи пут промењено: 21.21 ч. 26.11.2006. од Зоран Ђорђевић »
|
Сачувана
|
|
|
|
ognjenmi
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #21 у: 23.02 ч. 26.11.2006. » |
|
Ма све је у реду .
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
turncoat
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Marko Uskokovic
Поруке: 3
|
|
« Одговор #22 у: 19.55 ч. 14.03.2008. » |
|
Interface se moze kontekstualno prevesti kao pristup.
Interface je ono čime čovek komunicira sa računarom, on obezbeđuje pristup računaru. Komunikacija podrazumeva postojanje pristupa.
Interface obuhvata grafičke, tekstualne i zvučne informacije koje program predstavlja korisniku i aktivnosti koje korisnik obavlja da bi pristupio programu (zadavanje komandi tastaturom, pomeranje miša).
Interfaceom korisnik pristupa računaru, bazi podataka, modulima programa, bibliotekama funkcija, uređajima.
Glavna odlika kvalitetnog interfacea je dobra pristupačnost (accessibility).
Interface je metod kojim program pristupa (internim ili sakrivenim) funkcijama drugog programa.
Interface je ono čime se obezbeđuje međusobno pristupanje dva uređaja ili sistema koji se ne mogu direktno povezati.
Glagol (to) interface označava povezivanje dva uređaja ili sistema koji se ne mogu direktno povezati, a to se vrši obezbeđivanjem javnog, ustaljenog, standardnog načina pristupa unutrašnjim komponentama. Te unutrašnje komponente se mogu promeniti, mogu drugačije realizovati, ali pristup (interface) ostaje isti.
Interface programa je način pristupa njegovim funkcijama. Isti program može imati više načina pristupa: grafičkim elementima kao što su prozori, ikone i dugmad (grafički pristup), tekstualnim komandama koje korisnik zadaje (tekstualni pristup), glasovnim komandama (glasovni pristup). Programi mogu obezbeđivati pristup putem utičnica (socket interface).
Uređajima koji imaju USB interface se pristupa putem univerzalne serijske magistrale. "Kako pristupaš tom uređaju?" - "Putem USB-a. "
CGI (Common Gateway Interface) je način pristupa programima koji se nalaze iza veb servera.
NIC (Network Interface Card) je kartica kojom se pristupa mreži.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #23 у: 11.51 ч. 15.03.2008. » |
|
Interface se moze kontekstualno prevesti kao pristup. Без обзира на ваљано разматрање, значења се изразима не додељују логиком, већ навиком од првобитне мутне аналошке искре. Па тако, ако су два израза различита и контекстуално блиска, као interface и access (односно ‘сучеље’ и ‘приступ’), већ ће се наћи многе употребе где би смена једног другим довела до потпуног краха мисли: „ A direct memory access interface incorporates setting bit line selection data into...“ „ Historically, GGI was developed in order to provide a unified interface to manage access to graphics hardware...“ „ The following command detaches access list from interface Ethernet0...“
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
turncoat
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Marko Uskokovic
Поруке: 3
|
|
« Одговор #24 у: 17.37 ч. 15.03.2008. » |
|
Ne obavezno, tj. ne ukoliko ne prevodimo rec po rec, vec prevodimo smisao, tj. ono sto je pisac hteo da kaze. „A direct memory access interface incorporates setting bit line selection data into. . . “ "Direktan pristup memoriji ukljucuje postavljanje. . . " ili "Pristup kontrolerom za direktno pristupanje memoriji ukljucuje. . . " ukoliko se mora naglasiti bas postojanje tog DMA interfacea, tj. kontrolera „Historically, GGI was developed in order to provide a unified interface to manage access to graphics hardware. . . “ "Istorijski, GGI je razvijen da bi se pruzio unificiran pristup upravljanju pristupanja grafickom hardveru. " „The following command detaches access list from interface Ethernet0. . . “ "Sledeca komanda daje pristupne dozvole za Ethernet0" (skraceno od "pristupne dozvole za pristup mrezi preko Ethernet0", a moze i "daje dozvole pristupa za Ethernet0") Ne mora se uvek bukvalno prevoditi. Zato sam i rekao "kontekstualno" prevesti. Mislim da je ovo daleko jasniji i cistiji nego "Sucelje direktnog pristupa memoriji", "unificirano sucelje za upravljanje pristupa" i "pristupne dozvole za sucelje Ethernet0", od kojih ovo poslednje nema veze sa vezom (iako se radi o mrezi ) Uostalom, "interface" obezbedjuje "access" tako da je prirodno da se koriste slicni pojmovi. Ako se bas nadju interface i access jedno za drugim (inteface for accessing) moze se prihvatiti cak i konstrukcija "pristup pristupanju", kao sto u srpskom postoji i pristup ucenju, pristup pregovaranju (u smislu, nacin na koji se to obavlja).
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
turncoat
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Marko Uskokovic
Поруке: 3
|
|
« Одговор #25 у: 17.47 ч. 15.03.2008. » |
|
Evo jos nekoliko skracenica:
* CGI (Common Gateway Interface) је начин приступа програмима који се налазе иза веб сервера. * NIC (Network Interface Card) је картица којом се приступа мрежи. * API (Application Programming Interface) је програмерски приступ апликацијама. * ABI (Application Binary Interface) је приступ (бинарним) библиотекама, функцијама апликација. * HCI (Human Computer Interface) је човеков приступ рачунару (али и обострани приступ између човека и рачунара, пошто приступ не мора бити једностран). * MIDI (Musical Instrument Digital Interface) је приступ дигиталним музичким инструментима. * SIP (Serial Interface Protocol) је протокол серијског приступа. * ACPI (Advanced Configuration and Power Interface) је приступ напредној конфигурацији и напајању.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Шишмиш
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: ждера
Поруке: 126
|
|
« Одговор #26 у: 19.38 ч. 23.03.2010. » |
|
Управо прочитах нову кованицу: међусклоп.
|
|
|
Сачувана
|
[citation needed]
|
|
|
бојшан
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: дипл.ел.инж.
Поруке: 2
|
|
« Одговор #27 у: 17.21 ч. 28.03.2010. » |
|
Ево ја, новајлија да покушам да допринесем решењу те конфузије која ме мучи дуже времена. Наиме, као професор у средњој школи често и по уџбеницима наилазим на којекаве преводе те речи интерфејс. Укратко, ја ђацима говорим не интерфејс него ПОСРЕДНИК. програмски посредник - ако је у питању програм или посредник уређаја, уколико су у питању драјвери или делови уређаја који треба да сарађују и циљу извршавања неке заједничке функције-радње. Онај рогобатни појам- сучеље је супротстављајући, превише поларан - као нешто што је једно насупрот другог. У суштини и овај прозор који сада гледам и овај едитор у коме сада уносим текст су посредници измењу мене-корисника и програмског кода-који извршава задатак. Интерфејс код аутомобила је волан, код лифта је тастатура у кабини. . . Коначно предлажем: ПОСРЕДНИК.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #28 у: 17.58 ч. 28.03.2010. » |
|
Ja ne razumem šta fali reči interfejs. Zašto moramo po svaku cenu da izmislimo srpsku reč ako već postoji i odomaćena je strana, koja pored toga ima dosta preciznije značenje od bilo koje srpske reči. Kad kažeš interfejs u računarstvu nema šanse da te bilo ko ne razume o čemu pričaš, sve drugo manje više samo unos zabunu u komunikaciju.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #29 у: 18.07 ч. 28.03.2010. » |
|
Да, то је истина. Да се сад кује нови термин, посредник и не би било тако лоше, али овде је одавно прошао воз. Мени више парају уши атачменти, клипборди и сличне позајмљенице, чији гласовни склоп директно иде против фонологије српског језика, мада су оне лакше заменљиве јер се ређе о њима говори.
|
|
« Задњи пут промењено: 18.13 ч. 28.03.2010. од J o e »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #30 у: 18.08 ч. 28.03.2010. » |
|
Мени посредник делује као разумно решење.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #31 у: 18.15 ч. 28.03.2010. » |
|
Joe, a kako bi preveo atačment? Meni ništa ne pada na pamet... Pridružen dokument? Ne znam...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #32 у: 18.20 ч. 28.03.2010. » |
|
Не знам... Мени никад ништа креативно код тог превођења речи не пада на памет. Немам ту врсту интелигенције. (Кад у Слагалици покушавам да од оних слова направим реч, никад не пређем број пет. )
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #33 у: 18.30 ч. 28.03.2010. » |
|
Sad mi pade na pamet, možda bi moglo prilog iili priloženi dokumenti, valjda se tako kaže kad uz neko pismo prilažeš određene dokumente, npr. uz CV ako priložiš preporuke, diplome i sl...?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #34 у: 18.40 ч. 28.03.2010. » |
|
Јесте, али нам треба и глагол (attach : attachment). Не иде ми да прилажем нешто уз мејл. Те две речи долазе из правничког језика и зато некако штрче у свакодневном. (Узгред, кад се дописујем мејлом с неким у званичнијем тону, ја без проблема пишем: У прилогу Вам шаљем..., али то не покрива, мислим, остале случајеве.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #35 у: 18.49 ч. 28.03.2010. » |
|
Ne znam... Ali nemaš glagol ni od atačment. Kako, atačmentujem ti slike? Pa normalnije u svakom slučaju zvuči prilažem ti slike s mora nego atačmentujem ti slike s mora... Doduše, uvek se može reći na drugačiji način, izbegneš glagol, i kažeš u prilogu su slike... Šaljem ti slike...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #36 у: 19.25 ч. 28.03.2010. » |
|
Attachment = ’привитак’. Ено је реч у РМС, и значи баш то. Може и приложак, а ту је и глагол приложити. Ја за interface говорим ’сучеље’ или ’корисничко окружење’.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #37 у: 19.28 ч. 28.03.2010. » |
|
Attachment = ’привитак’. Ено је реч у РМС, и значи баш то.
E, izem ti reč... Odakle iz samo iskopavaš, da mi je znati...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #38 у: 19.29 ч. 28.03.2010. » |
|
Eeeee...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #39 у: 19.33 ч. 28.03.2010. » |
|
Mene privitak asocira na savijutak, ono kako su nekada urolavali papirus (ko je gledao Agoru, to je ono što Hipatija pokušava da spasi kad hrišćani napadaju Aleksandrijsku biblioteku i pale je).
A takođe me asocira na nešto toplo, fino i meko, kao kad se neko PRIVIJE uz nekoga, nikako na nešto tako hladno i apersonaln o kao što su imejl i informatika...
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #40 у: 20.38 ч. 28.03.2010. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #41 у: 20.38 ч. 28.03.2010. » |
|
„Прилепак“. Сучеље ми се много допада као решење.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #42 у: 20.54 ч. 28.03.2010. » |
|
„Прилепак“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959
|
|
« Одговор #43 у: 10.23 ч. 30.03.2010. » |
|
За attachment ја користим прилог или додатак, како ми кад ћефне. Као глаголе корситим приложити, додати, закачити. Немам проблем да ме неко не разуме.
Interface је компликованија за превођење јер има више довољно различитих значења да не постоји једна наша реч која може да сва та значења задовољи. Најчешће је не преводим, јер је већ постала устаљена у нашем језику. Ипак, радије ћу рећи корисничко окружење, него кориснички интерфејс. Такође ћу често уместо интерфејс рећи прикључак, ако то контекст дозвољава.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|