Miki
Гост
|
|
« Одговор #30 у: 01.36 ч. 14.04.2008. » |
|
Hottentottenstottertrottelmutterlattengitterkotterbeutelrattentater!! Приметих једну грешку у овој речи, него заборавих да напишем — реч гласи уствари: Hottentottensstottertrottelmutterslattengitterkotterbeutelrattensattentater, а не Hottentottenstottertrottelmutterlattengitterkotterbeutelrattentater. Није био именован убица како треба, и недостајало је неколико „генитивних С“ — тек да мало цепидлачимо!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #31 у: 08.16 ч. 14.04.2008. » |
|
Једна занмиљивост: читах неку медицинску књигу на немачком, и како се који појам објашњава, бивају дати прво латински називи на почетку, а онда немачка реч. Да је поновим, не бих умео — била је цела реченица на латинском коју су Немци превели једном речју. Избројах, ако се добро сећам, 42 слова. Ко (још) воли нек изволи! На тему је већ све речено. Тамара, Часлав и Бојан су потпуно у праву, Брунхилда. Лично сам чуо како домаћи говорници изговарају једно Seiersberg и као Зајерсберг и као Сајерсберг . Што рече Часлав, „на увце“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #32 у: 08.36 ч. 14.04.2008. » |
|
Приметих једну грешку у овој речи, него заборавих да напишем — реч гласи уствари: Hottentottensstottertrottelmutterslattengitterkotterbeutelrattensattentater, а не Hottentottenstottertrottelmutterlattengitterkotterbeutelrattentater. Није био именован убица како треба, и недостајало је неколико „генитивних С“ — тек да мало цепидлачимо! Е, па драго ми је што си се удубио. Надам се да у тексту нема још грешака ? Него, ’ел би могао да нам ископираш ту медЕцинску кованицу, ал’ са латинским оригиналом, кол’ко да могу да наслутим о чем’ се ради?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #33 у: 12.38 ч. 14.04.2008. » |
|
Потрудићу се да пронађем књигу и даћу ти обе речи. А нисам се нешто претерано удубљивао, толико сам сада навикао на те њихове сложенице од по неколико речи, да ми није проблем да ову прочитам или запамтим, јер су ми све речи већ познате. Она генитивна „С“ морају да се нађу тамо да би се, ако је икако могуће, боље одредила међусобна припадност. Оно долази чак и код именица женског рода које по правилу немају никада С у генитиву, а које се граде сложеницу.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #34 у: 12.47 ч. 14.04.2008. » |
|
Elfenbeinküstenaturschutzparkleitergelände- wagenschalthebelbruchreparaturversuch- bewilligungzurückweisungsantragsformular- ausfüllungshilfebegleitzettel. И подељено на засебне речи (од којих се поједине такође састоје из неколико): Elfenbeinküste|naturschutz|parkleiter|gelände- wagenschalthebel|bruchreparatur|versuch- bewilligung|zurückweisungs|antragsformular|- ausfüllungshilfe|begleitzettel.
|
|
« Задњи пут промењено: 13.28 ч. 14.04.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #35 у: 12.55 ч. 14.04.2008. » |
|
Прочепрках по интернету, па нађох ову реч. Мало терају шегу, јер овакву мамутску реч од, како избројах, 147 слова би мало ко употребио, јер је уз то и тотална бесмислица. А значи ово:
Пропратни лист за помоћ при испуњавању формулара за пријаву за одбијање допуштања покушаја поправке поломљене ручице мењача за теренска возила водичима у парку за заштиту природе на Обали слоноваче.
|
|
« Задњи пут промењено: 13.33 ч. 14.04.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #36 у: 13.27 ч. 14.04.2008. » |
|
Још да додам: најдужа немачка реч је практично бесконачна — бројеви се записују без размака, па је могуће исковати...
Rindfleischetikettierungsüberwachungsaufgabenübertragungsgesetz. Ово је најдужа икада (63 слова) употребљена реч, и добила је награду за најдужу реч године, 1999. Значење: закон о опуномоћавању преношења надзора (вероватно на другу инстанцу) обележавања телећег меса. Најдужа реч је 23-словна Unkameradschaftlichkeit, што је „недруштвеност“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #37 у: 16.41 ч. 14.04.2008. » |
|
Пази, кад се јако напрегнем препознам на почетку римфлајш (или већ како год), што, као, знам да има некакве везе са неким месом, а после тога је некаки етикетирунг, што бих могла да препознам као означавање/обележавање. Даље нек им је бог на помоћи! Оно убер му дође изнад/над? Е, већ вашунг би ми личио на неко прање и рибање, и ту бих почела да грешим. Unkameradschaftlichkeit баш недруштвено и звучи! Ункамерадшафтлихкајт (како год). Бљак! Наопак свет! Увек ми их је било жао кад бих чула неку, као, нежну, романтичну песму - или ону дечију, која се код нас лепо зове Десет малих црнаца, а тамо је Цен кајне Нигерлајне... (наравно, звучи као корачница) и томе слично. Како поштен човек нешто лепо и нежно да каже на тако ненежном језику?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #38 у: 16.41 ч. 14.04.2008. » |
|
Заборавих да се захвалим на излажењу у сусрет мојој радозналости!
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #39 у: 17.27 ч. 14.04.2008. » |
|
Увек. Нема потребе да се захваљујеш. Знају и они сами да им је језик груб. Чак често кажу „ај лав ју“ него своје „нежне“ изразе „их либе дих“ или „их маг дих“ или „их хабе дих герн“. Поетично до бола (да не кажем нешто друго)! Оно прво је „риндфлајш“. „Ибер“ јесте изнад/над, некад значи и о. Оно потом није „ибервашунг“ већ „ибервахунг“ = надгледање, надзор; присмотра. „Цен кЛајне Нигерлајне“ је, а не „Цен кајне Нигерлајне“. Са „кајне“ се одриче именица, па би испало „Десет никојих црнаца“.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #40 у: 17.36 ч. 14.04.2008. » |
|
Немачки није уопште тежак, у суштини. Мало је приближан нашем, само одвратан. Течна реченица и пријатна за ухо се једва може саставити. Не свиђа ми се језик ич, иако га, бићу нескроман, врло добро познајем.
Успут, јеси ли знала зашто их зовемо Немци?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #41 у: 17.47 ч. 14.04.2008. » |
|
Знам оно за клајне, био је лапсус.
Не ја. Што?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #42 у: 17.57 ч. 14.04.2008. » |
|
По теорији о Винчанском писму, Немци до четвртог века пре нове ере нису имали језик, а Срби су говорили миленијумима пре тога, па када су у стара времена негде набасали на, како је изнето у теорији, давно одвојене припаднике истог племена, који се тада бејаху одвојили из неких разлога и борили за голи опстанак, самим тим не имавши времена да развијају говорни језик, наши говорници су их назвали Нем(ц)има, тј. онима који не знају да говоре (неми). Реч се поклапа и после толико времена, јер се сматра да се наш језик мењао свега 1-2% по миленијуму, за разлику од 10-15% у осталим језицима. У тој о прасрпском језику је дато и грађење речи од трију праречи, са таквим јасним развитком, да је просто немогуће не веровати. Потражи тему о Винчанском писму, има тамо повезница које су давали људи; има се итекако шта прочитати.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #43 у: 18.00 ч. 14.04.2008. » |
|
Ето ти сад! Мораћу некад да нађем времена и за такво штиво, делује више него интересантно.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #44 у: 18.17 ч. 14.04.2008. » |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|