Novi Pravopis je znatno popravio utisak o pravilima transkripcije s italijanskog jezika, jer u starom (iako je suština ista) nisu bila baš najbolje sročena.
*’Margharita’
Margarita svakako je greška u kucanju, a i ’Villa Borghese’ transkribovaće se kao
Vila Borgeze, ne
*Borgese (što stoji u tački 170b).
Dalje povodom transkripcije slova Z navode da se ’Zolli’ i ’Zanella’ „izgovara i piše kod nas:
Zoli i
Zanela“, verovatno kao ukorenjeni izuzetak od prethodnog teksta. Ako i pretpostavimo da se ’Zanella’ odnosi na ne previše poznatog romantičarskog pesnika iz devetnaestog veka (’Giacomo Zanella’), opet nije jasno na koga se odnosi ’Zolli’ (nema poznatih Italijana s tim prezimenom); jedina mogućnost je predsednik vlade 1957—58, ’Adone Zoli’, ali njegovo prezime piše se s jednim L (a na stranu to što je možda bio popularan u vreme sastavljanja pravopisa dveju matica, ubrzo je zaboravljen i svakako ne zaslužuje da mu se prezime nađe među ukorenjenim izuzecima).
Između ostalog kaže se i kako se italijansko I ne izgovara iza C, G, GL, GN ako za njim sledi neki samoglasnik, što je netačno: postoje imena poput ’Lucia’, gde je I naglašeno i izgovara se sasvim normalno (i transkribuje kao
Lučija). Ovo jeste retko, ali moralo bi se napomenuti. (A posebno je pitanje i zašto naglašavaju da se GN izgovara kao /nj/ kad sledi I, jer se GN izgovara kao /nj/ i kad sledi ma koji drugi samoglasnik.)
Povodom naziva ’San Felice Slavo’, oko kog je ovde počela priča, ni to više
nije izuzetak; prvo, reč je o gradiću od svega 1.500 stanovnika, a drugo — već decenijama se ne zove više tako, već ’San Felice del Molise’.
P. S. Naglasio bih da je sve što sam ovde rekao, pa čak i ono što možda izgleda kao iznošenje mojih ličnih stavova, potvrđeno novim Pravopisom.