Kruh je nastao od slovenskog korena krh- (koji imamo i u rečima krhati, krhak), a tako je nazvan jer se krši, lomi na komade.
Moj deda je voleo da hleb
seče na komade. Kolač se ritualno preseca,
pa tek onda krši,kr(u)ha. Jasno je da
naknadna radnja nije osnov imenovanja stvari,predmeta,pojave. . .
Mnogo toga sto laiku izgleda potpuno nepovezano i nelogicno, lingvisti je sasvim ocigledno i logicno,
Svet polako ide ka jasnoj podeli na ogroman broj laika i malo eksperata. Mi koji bi da pitamo ( iz perspektive laika ) veoma brzo ostanemo bez argumenata za diskusiju. I bivamo utišani do nivoa osude jer se upletemo u nama nejasno,nerazumljivo i nedostižno.
Ipak,da ne skrenemo sa pravca h l e b a/kruha.
Razumeo sam da bi kr(u)hanjem celine ( nebitno na način deljenja )
oposebljeni deo dobio ime krhotina, krš, krh, kruh . . .
Da rezimiram ( a opet daleko od toga da
remiziram sa sagovornicima ),moje je mišljenje da ovoga puta logika ( ma koliko bilo nelogično ) kazuje da nismo odmakli dalje od početka.
Imenovanje bilo čega podrazumeva isticanje suštine ( bar u jeziku Srba ),a suština kruha nije
krševitost, nego nešto mnogo znacajnije ( hleb,kruh, kolač, pogača, pan,panis,. . . ) . . .