Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  poreklo " kruh "
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
17.42 ч. 05.12.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
Аутор Тема: poreklo " kruh "  (Прочитано 39476 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« у: 07.55 ч. 02.12.2007. »


Da li se zna poreklo za " kruh " ?
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #1 у: 09.49 ч. 02.12.2007. »

O tome smo razgovarali ovde.
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #2 у: 15.00 ч. 02.12.2007. »

Na linku koji je dao Đorđe nema, koliko vidim, ništa o etimologiji, pa ću to zapisati ovde. Kruh je nastao od slovenskog korena krh- (koji imamo i u rečima krhati, krhak), a tako je nazvan jer se krši, lomi na komade.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #3 у: 18.08 ч. 02.12.2007. »


Po toj logici SVE što se lomi,krši,razdeljuje na komade trebalo bi da se imenuje i zove kruhom !? Da li sam na pogrešnom putu ? Ili u logici nisam dosledan. . .
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #4 у: 19.00 ч. 02.12.2007. »

Naravno da ne. Kruh je samo — hljeb, a ne SVE što se lomi. Wink
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #5 у: 19.27 ч. 02.12.2007. »

Nema smisla biti logički dosledan kad je jezik u pitanju, to nikud ne vodi. Smiley
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #6 у: 21.05 ч. 02.12.2007. »



Цитат
Kruh je samo — hljeb, a ne SVE što se lomi.

Цитат
Nema smisla biti logički dosledan kad je jezik u pitanju, to nikud ne vodi.

Priznajem da tek sada ne razumem.  Logika u jeziku mora da postoji.
Ako je kruh od krhati onda bi trebalo da bude krh. Odakle "u"  i po kom osnovu upravo taj samoglasnik?

Moja me logika u ovom slučaju vodi u sasvim drugom pravcu. Jezik Srba ( a kruh je od Srba )  ima duboku logiku i smislenost, i ja bih reč kruh izvodio iz sasvim drugačije osnove i poimanja. Ako je to jedna od najosnovnijih namirnica ona se nije mogla imenovati tek tako ( olako i bez smisla ). 

Problem koji se javlja daljim elaboriranjem ovoga je pokretanje niza pitanja i odgovora koji mogu opasno da zatalasaju klasične pristupe jeziku,poreklu - pa i geostrategiji. . .


 
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #7 у: 21.42 ч. 02.12.2007. »

Ako je kruh od krhati onda bi trebalo da bude krh. Odakle "u"  i po kom osnovu upravo taj samoglasnik?

„U“ je došlo pojavom koja se naziva prevoj, a upravo je taj samoglasnik zato što očigledno nije nijedan drugi (nije ni krah, ni kreh, ni krih, ni kroh, a ni krh). Pitao si kako jeste došlo do neke reči, a ne zašto nije došlo do neke druge. O prevoju kao pojavi možeš još ponešto pročitati ovde.

Moja me logika u ovom slučaju vodi u sasvim drugom pravcu. Jezik Srba ( a kruh je od Srba )  ima duboku logiku i smislenost, i ja bih reč kruh izvodio iz sasvim drugačije osnove i poimanja. Ako je to jedna od najosnovnijih namirnica ona se nije mogla imenovati tek tako ( olako i bez smisla ).

Pitanje koje si postavio isto je kao kad bih ja pitao „zašto se u nuklearnom reaktoru koristi baš to gorivo koje se koristi, a ne neko drugo (npr. voda)“. Jedina razlika je u tome što je pojam porekla reči nešto što može biti razumljivo i laiku, pa on u skladu s tim očekuje i odgovor na sličnom nivou; a stvarnost je malo drugačija. Pomenuta etimologija je čitava nauka o poreklu reči, pomenuti prevoji su čitava oblast te nauke, i objašnjavanje svega što te zanima bilo bi jednako kao objašnjavanje nekom laiku princip rada nuklearnog reaktora. Lingvistika je nauka koja proučava jezik — dakle, nešto što je poznato svakome — pa zato svako i očekuje da se iza svakog odgovora krije neka prizemna logika (što je, kao što rekoh, apsolutno pogrešno).
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #8 у: 06.22 ч. 03.12.2007. »

Lingvistika je vrlo cudna nauka. Mnogo toga sto laiku izgleda potpuno nepovezano i nelogicno, lingvisti je sasvim ocigledno i logicno, narocito kada je poreklo reci upitanju.
Сачувана

goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #9 у: 09.27 ч. 03.12.2007. »


Цитат
Kruh je nastao od slovenskog korena krh- (koji imamo i u rečima krhati, krhak), a tako je nazvan jer se krši, lomi na komade.

Moj deda je voleo da hleb seče na komade. Kolač se ritualno preseca,pa tek onda krši,kr(u)ha. Jasno je da naknadna radnja nije osnov imenovanja stvari,predmeta,pojave. . .

Цитат
Mnogo toga sto laiku izgleda potpuno nepovezano i nelogicno, lingvisti je sasvim ocigledno i logicno,

Svet polako ide ka jasnoj podeli na ogroman broj laika i malo eksperata. Mi koji bi da pitamo ( iz perspektive laika ) veoma brzo ostanemo bez argumenata za diskusiju. I bivamo utišani do nivoa osude jer se upletemo u nama nejasno,nerazumljivo i nedostižno.

Ipak,da ne skrenemo sa pravca  h l e b a/kruha.

Razumeo sam da bi kr(u)hanjem celine ( nebitno na način deljenja ) oposebljeni deo dobio ime krhotina, krš, krh, kruh . . .   

Da rezimiram ( a opet daleko od toga da remiziram sa sagovornicima ),moje je mišljenje da ovoga puta logika ( ma koliko bilo nelogično ) kazuje da nismo odmakli dalje od početka. 

Imenovanje bilo čega podrazumeva isticanje suštine ( bar u jeziku Srba ),a suština kruha nije krševitost, nego nešto mnogo znacajnije ( hleb,kruh, kolač, pogača, pan,panis,. . . ) . . .


 
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #10 у: 13.22 ч. 03.12.2007. »

Lingvistika je vrlo cudna nauka. Mnogo toga sto laiku izgleda potpuno nepovezano i nelogicno, lingvisti je sasvim ocigledno i logicno, narocito kada je poreklo reci upitanju.

Nije problem u lingvistici, tako je u (maltene) svim naukama. Ne mogu se setiti nijedne u kojoj bi sve što je postignuto bilo lako objašnjivo i nekom laiku (štaviše, ne samo da se ne mogu setiti, već bi bilo jako čudno i da takva navika postoji — jer čemu bi u toj nauci služili stručnjaci, oni koji je izučavaju ceo život, ako bi svako mogao da diskutuje o njenim najvišim dostignućima?).

Jasno je da naknadna radnja nije osnov imenovanja stvari,predmeta,pojave. . .

Po čemu je to „jasno“??

Svet polako ide ka jasnoj podeli na ogroman broj laika i malo eksperata. Mi koji bi da pitamo ( iz perspektive laika ) veoma brzo ostanemo bez argumenata za diskusiju. I bivamo utišani do nivoa osude jer se upletemo u nama nejasno,nerazumljivo i nedostižno.

Da ponovim i tebi pitanje upućeno Peđi, znaš li neku nauku u kojoj je situacija drukčija?

Nije problem pitati, problem je u tome što nećeš da prihvatiš odgovor do kog su ljudi došli nakon malo više učenja i istraživanja od sedenja u sobi i pozivanja na „svoju logiku“.
« Задњи пут промењено: 13.43 ч. 03.12.2007. од Бојан Башић » Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #11 у: 14.22 ч. 03.12.2007. »



Цитат
Nije problem pitati, problem je u tome što nećeš da prihvatiš odgovor do kog su ljudi došli nakon malo više učenja i istraživanja od sedenja u sobi i pozivanja na „svoju logiku“.

Цитат
Kruh je nastao od slovenskog korena krh- (koji imamo i u rečima krhati, krhak), a tako je nazvan jer se krši, lomi na komade.

Mi ( honorarni laici ) i ne sedimo u sobi toliko besciljno da bi postavljali svojelogična pitanja. Nema veze,nismo ovde da bi MI bili bitni. 
Pozivanje na napore generacija istrazivača i efekte njihovih napora je interesantno i inspirativno,medjutim,tajna kojom se zaodene to nije merilo USPEHA dostignutog. 

Da li je "etimoloski" izvor za kruh ( kršiti ) lična spoznaja i tvorevina ?
Ukoliko je iz grupe istrazivača voleo bih da vidim poneku referencu ( ukoliko to nekoga ili nešto ne povredjuje više od očekivanog i podnosivog )!

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #12 у: 15.03 ч. 03.12.2007. »

Moj deda je voleo da hleb seče na komade. Kolač se ritualno preseca,pa tek onda krši,kr(u)ha. Jasno je da naknadna radnja nije osnov imenovanja stvari,predmeta,pojave. . . Imenovanje bilo čega podrazumeva isticanje suštine ( bar u jeziku Srba ),a suština kruha nije krševitost, nego nešto mnogo znacajnije ( hleb,kruh, kolač, pogača, pan,panis,. . . )
Očigledno tvoj deda nije mogao prvo seći hleb pa ga tek onda "kršiti" u praslovensko vreme, onda kada je ova imenica nastala. Prilično sam ubeđen da su gladni prvi Sloveni radije odmah lomili rukama i "kršili" hleb svoj nasušni, nego što su ga prvo ritualno sekli.

A i naknadna radnja ponekad može biti osnov za imenovanje neke stvari; ne mora to nužno biti ono što je prvo u nizu. (Jer jezik, ipak, nije logika.)

"Suština" hleba kod Slovena je izgleda ipak bila to što je ovaj krhak i lako se lomi; ili su oni izgleda to prvo zametili. Kao što nije logika, jezik nije ni nebeska svečana usiljena tvorevina koja svakoj tvari prilazi s filozofskog gledišta — čak ni kod Srba — nego neretko ume i da dadne ime kakvoj stvari tek na osnovu neke najprizemnije, najbanalnije njene osobine. (Inače se žaba ne bi zvala žaba — što je najobičnije onomatopejsko imitiranje njenog oglašavanja — nego bi se zvala "o, zeleno četvoronožno krastavo kreketalo, boga mi Peruna"...)
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #13 у: 20.41 ч. 03.12.2007. »



Цитат
"Suština" hleba kod Slovena je izgleda ipak bila to što je ovaj krhak i lako se lomi; ili su oni izgleda to prvo zametili.

Vrlo je moguće da se ne razumemo iako koristimo reči istog jezika. Novo ne rekoh sada,Srbi se sve manje razumeju izmedju sebe,a tek sa drugima. . .

Цитат
Kao što nije logika, jezik nije ni nebeska svečana usiljena tvorevina koja svakoj tvari prilazi s filozofskog gledišta — čak ni kod Srba —. . .

Jezik Srba je po svemu nebeska tvorevina, i sa dubokim neslučajnim konotacijama. Veliki Miloš. S. Milojević se jednog trenutka približio suštini,otkriću jezičke matrice - sklonili su njegova saznanja i zakatančili. Mi se,kao sledbenici ideje,ne damo lako obeshrabriti. 

Hleb/kruh u biti naziva ne krije krhkost ( koja moze biti jedna od karakteristika ) već samu esenciju bića Srba kao naroda. . .

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 21.20 ч. 03.12.2007. »

Vrlo je moguće da se ne razumemo iako koristimo reči istog jezika.

Jezik Srba je po svemu nebeska tvorevina, i sa dubokim neslučajnim konotacijama. [...] Hleb/kruh u biti naziva ne krije krhkost ( koja moze biti jedna od karakteristika ) već samu esenciju bića Srba kao naroda.

E dakle, onda se zaista nimalo ne razumemo iako se koristimo rečima istoga jezika. Hm, pitam se koliko nebeskog i neslučajnog ima u svakodnevnim domaćim psovkama... Na kraju krajeva, i njih su veliki Srbi izmislili (ili je možda ipak u pitanju zapadnjačka propaganda Wink).

Šta tačno znači "Srbi kao narod"? Nije li to besmisleni pleonazam? Kakvi su to još Srbi, osim što su narod? Koje je to biće koje je Srbin kao narod, i kakva je to njegova esencija? Da li se to biće razlikuje od drugih homo sapiensa? Je li ono uopšte homo sapiens sapiens ili je palo na ovu planetu negde odozgo sa zvezda (ima jedna jako dobra Disova pesma)?

Zašto srpski jezik zoveš nebeskom tvorevinom, je li on nastao na nebu ili na ovozemaljskome tlu? Postoji li još "nebeskih jezika", ili je samo srpskohrvatski izabran da nas vodi u ružičastu budućnost? A kako se slika o srpskome kao nebeskom jeziku uklapa u trenutno stanje stvari, tj. jedva da ima dvanaestak miliona govornika srpskoga jezika spram 6,6 milijardi stanovnika Zemlje? Moraju li svi oni da nauče srpski? Ako moraju, zašto?

I, konačno, šta u nebeskome jeziku znači "kruh", koji se ne lomi nego se pre svega ritualno seče?
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #15 у: 22.26 ч. 03.12.2007. »

Molim vas... ovo je šala... zar ne?  Shocked
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #16 у: 22.28 ч. 03.12.2007. »

Кру(х)ови и (х)лебови су некад били искључиво округли.. најчешће су се звали колач.. (као и славски данас) ..Можда су неки обредни личили и на круну...

Имитирали су облик Сунца за које су сачувана имена Кол (што и данас у свим словенским језицима значи круг) и Хорс или Хрс..(а има и изговора где Х постаје К)..
Можда  ту негде треба тражити корен речи.. корица хлеба печеног  под пепелом увек је хрскава или крскава (можда и крускава).. лако се одатле долази до кру(х)..
А најједноставније је кру (х) као круг, посебно ако се сетимо да западни словени често замељују г и х  (па је гора=хора, град=храд..)

Небески ми није познат  Smiley али ако судим по славском кол-ачу (кругу) он се не сече обредно већ ломи...
« Задњи пут промењено: 22.30 ч. 03.12.2007. од Сребрена » Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #17 у: 01.22 ч. 04.12.2007. »



Srebrena je shvatila bitno,jezik kazuje biće naroda koji se imenuju Srbima. Misleći na svom jeziku mi se ne damo pokoriti lako.

Kruh/hleb/kolač su SUNCE,i po imenu i po suštini. I Srbi su od Sunca ( SUrbi,SUrabi,KOLOveni. . .  ),ono je prvi predak - otac,i zato su nebeski. I zato se psuje Sunce,i zato se psuje otac ( pogotovu u Crnoj gori . . . ).

To je kad sin hrani o(t)ca - setva,a otac hrani sina - žetva. I sve se sakupi u večni krug,u kruh,u kolo,u kolač. Ritualno sečenje kruga ( kruha ) i lomljenje pogače je onomatopeja ciklusa ( Svarogova kruga ),četiri godišnja doba,deljenje vremena na inkarnacije Sunca - zasečeš da bi izlomio,uneo u sebe i postao prošlo i buduće. . .

Nema srp(b)skohrvatskog,postoje dijalekti srp(b)skog jezika ( od sanskrta,pa nadalje. . . ). Sve nadalje je i politika i glupiranja zbog nametnutih vekovnih svadja i deljenja,poništavanja kroz vreme iskazano u nestajanju prvotnih nosilaca pismenosti,kulture i trajanja. Novi posednici ponosno prisvajaju simboliku ne shvatajući bitno.

Gde bih ja ako bih pomenuo da su starogrčki i latinski varijante - dijalekti srbskog ?!
Jedino Srbi za svako pojedinačno slovo/glas imaju ime i smisleno značenje,i za dva,i za tri. . . Jedino azbuka srbska od prvog do poslednjeg slova daje smislenu poruku.   

Jezik je Srba lekovit,čisti glasovi,vibracije dosegnu nebesa ( pusti "M" kroz sebe da osetiš Boga - aham/ om/ oman/ amen ).


 
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #18 у: 07.30 ч. 04.12.2007. »

Gorane, zamolicu te ovom prilikom da ideje po poreklu Srba iznosis u posebnom forumu, a ne ovde. Ovaj deo foruma se bavi samo i iskljucivo naukom o srpskom jeziku.
Сачувана

kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #19 у: 15.19 ч. 04.12.2007. »

Molim vas... ovo je šala... zar ne?  Shocked
Pazi, kad samo ovo mogu da citiram i u potpunosti se složim.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #20 у: 15.32 ч. 04.12.2007. »



Kako je moguće poreklo reči u Srba odvojiti od porekla Srba ?

Jezik je biće,sam narod,i narod je jezik ( ili ga naprosto nema ). Nema li korena nikako se umiliti Suncu nećemo moći. Usahnućemo! Kao da nas nikada nije ni bilo. Kao što nam propovedaju,kako nam nameniše buduće.

" Kul '  i " super " umesto merak i keif . Oni umesto MI,na našem odvajkada,u pola sveta. A sada pominju kržljave šljive,u kože umotane došljake,bezmozgovne i brutalne. . .

Nauka ( i o jeziku ) nije rezervat posvećenih verovnjaka u klanjanju samima sebi. U bezbrojnim njenim rukavcima davili su se i mnogobrojniji od nas buntovnika - prividno i privremeno samih - dok ne stignu osvešćeni.

Za sve nevernike : Jezik je SRBA dar od Boga. On je temelj indo-evropskih ( šta li je to ? ) jezika i sva kasnija pretumbavanja,krivotvorenja i poništavanja ne mogu sakriti tu istinu.

Ukoliko i dalje neko misli da smo maleni,niski,ništavi,izbeglice iz mocvara, i ukoliko ga milenijumska uništavanja nisu razuverila, teško da još jedan oportuni tekst može da promeni išta. 


 
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #21 у: 16.27 ч. 04.12.2007. »

Gorane, radi se samo o tome da zelimo da napravimo vrlo jasnu granicu izmedju lingvistickog odnosa prema srpskom jeziku od romatnicnog odnosa prema i jeziku, i istoriji i kulturi Srba. Molim te da tu granicu postujes.

Nama je vrlo vazno da neko, ko zeli da da razresi odredjenu jezicku nedoumicu na Vokabularu nadje jasno, i precisno objasnjenje.

Teme o poreklu Srba i svemo ustalom stoiz toga proistice su nam u drugom planu. Za njih ima mesta ali u posebnom delu foruma i tamo nema problema da diskutijes o tome ukljucujuci i uticaj na razvoj jezika. U ovom jezickom delu foruma, drzi se klasicne jezicke nauke.
Сачувана

Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #22 у: 18.38 ч. 04.12.2007. »

Ukoliko je iz grupe istrazivača voleo bih da vidim poneku referencu ( ukoliko to nekoga ili nešto ne povredjuje više od očekivanog i podnosivog )!

Svakako. Pogledaj rečnik Petra Skoka, odrednicu krhak; takođe i Klajnove „Razgovore o jeziku“.

Naravno, i ja očekujem referencu za ono što ti pričaš.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #23 у: 19.16 ч. 04.12.2007. »

У Речнику синонима (Нолит,2004)одредница 6339. крхак "значи особину онога што се лако крха, крши, ломи и мрви ",..Баш оно што је на овој теми истакнуто као могућност за порекло речи "крух"..Можда и пре него моја идеја о кругу..

 одакле у? то сте већ дотакли.. и код речи крт (оно што се лако ломи—лед,стакло..;ломљив, ломан, трошан..)) једно додато у даје реч  крут.. (чврст, јак, укочен) сличног је значења (опет се лакше ломи него еластичније творевине)..
Мени то значи да се крух може везати са крх - иако нисам по професији језикословац..

А у народном говору, који је увек основа организованих и систематизованих  правила филологије , слов х се не изговара..леба се каже а не хлеб или хлеба, а у западним деловима и не знам да ли кажу " испекао сам десет крухова?" или круова ? Или су множина круси Smiley Можда би неко поређење са још неким изразом за творевину од пшеничног брашна, из других словенских језика, могло да помогне расветљавању порекла ове речи.. Ко зна сличне термине у другим словенским језицима?
« Задњи пут промењено: 19.17 ч. 04.12.2007. од Сребрена » Сачувана
chiviash
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 229



« Одговор #24 у: 23.33 ч. 04.12.2007. »

Sve ovo receno i sa jedne i sa druge strane mi je jako interesantno .

 Ne bih da skrecem sa teme, a gde je proja u toj pricxi ?
 Zar nije poznato da je stanovnistvo gulilo proju a hleb bio rezervisan za puku manjinu ?
 Zbog toga se mozda i nazivao kolacx jer su ga jeli samo u specijalnim prilikama ?
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #25 у: 09.41 ч. 05.12.2007. »


Цитат
i ja očekujem referencu za ono što ti pričaš.

Najradije citiram samog sebe i prijatelje kojima verujem. Citiram ponekad i nauku i njene perjanice u meri u kojoj dotaknu moj sistem vrednosti i spoznaje. I ne patim zbog toga. A istina. . . Ona je polivalentna i varljiva,kao i ovo vreme u kome trajemo predani zaboravu vekova.

Цитат
šta u nebeskome jeziku znači "kruh"

Srbi su pisali i čitali i ulevo i udesno. I jedno i drugo nosi svoje karakteristike,ali i duboki smisao istoznačnosti.

1) kruh -  krug,Sunce,kolo,lice i ime Boga,ovaploćenje njegove večne energije,dar od neba na zemlju poslat da održava Rod njegov.

"K" u Srba je i "H",simbol jakog,onog ko nas odvajkada prati. . .
RUG - r u g - kretanje sa otporom i mukom u govoreno i vidljivo,rgano,pokršeno,energija usporena do osetnog/spoznajnog

čitano unatrag  >  hurk  > nebeski gospodar prati nas i ojačava
h - nebo,nebesno,nebeski,visina,osa
ur - gospodar,Uroš

2 ) hleb  -  od gospodara preneta lepota trajanja

leb - ljudi su bozja stvorenja
lep  = l e p  = ljudi su prolaz,kapija kroz koju Bog iskazuje jedno od svojih lica

unatragbel,belh > Bog Bel nebesni,beleg njegov i oznaka postojanja njegovog
Bhel ( sanskrit ) - isijavati,emitovati svetlost,bleštati
beleg

BELGRAD ( Beograd ) - hram boga Bela,Belova gradina. . .

3 ) pogača  - bogača,dar Boga,ačenje - spuštanje Boga u materiju,njegovo privremeno usporavanje


4 ) panis ( latinski )  -  pan is = Gospodar Isa,Bog Ilija

pan -  p an - mir Boga u čestici žive materije,Gospodar sam on
ba an - ja sam suština,duša života,gospodar živog

unatrag   >   sinap  > sin Boga mirnog,prolaz Boga do nas kroz sina njegovog,duh sveti


Цитат
Zbog toga se mozda i nazivao kolacx jer su ga jeli samo u specijalnim prilikama

5 ) kolač  -  kolo ač  - Sunce kao dete Boga,ačenje i mučenje Visokomislenog u nameri da nas nastavi u trajanju,prikaz njegov u svetu materijalnom.

unatrag  > č a l o k  >   črveni Bog ljudima on je pratilac i snagodavac

6 )  proja -  ja sam prvi,Bog sam ja PRVI,Perun jaki 


Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #26 у: 10.27 ч. 05.12.2007. »

Gorane, poslednja opomena.
Сачувана

Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #27 у: 17.56 ч. 05.12.2007. »

А у народном говору, који је увек основа организованих и систематизованих  правила филологије , слов х се не изговара..леба се каже а не хлеб или хлеба, а у западним деловима и не знам да ли кажу " испекао сам десет крухова?" или круова ? Или су множина круси Smiley

У дијалектима обично "крув".

Можда би неко поређење са још неким изразом за творевину од пшеничног брашна, из других словенских језика, могло да помогне расветљавању порекла ове речи.. Ко зна сличне термине у другим словенским језицима?

Мислио сам да смо порекло речи већ одавно расветлили, али ајде. У бугарском је хляб, у македонском леб, а у словеначком kruh. У чешкоме је chléb, у пољском chleb, у руском хлеб, а у украјинском хліб. (Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језика.)
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #28 у: 23.08 ч. 05.12.2007. »



Цитат
pedja:      Gorane, poslednja opomena.

Цитат
Darko:   Етимологија је наука која истражује порекло, корен и основна значења речи (наука о творби речи). . . Користећи разне методе, етимолози покушавају да утврде када је и како нека реч ушла у језик, колико су се и на који начин променили њен облик и значење.

Цитат
Darko:   Све недоумице, коментари и занимљивости из ове области су добродошли.

Цитат
Ђорђе Божовић      Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језикa

Koristeći nekoliko ( razne ) metoda JA sam istraživao poreklo i osnovna značenje reči hleb,kruh,kolač,pogača,banica, gibanica,proja. . .  i šta tu nije dobro sada !?
Metod,jezik,moja doktorska titula,pozivanje na nešto nedopustivo. . .

Postoji jedna interesantna situacija u jeziku Srba : kad god postoje istovetne reči u dva jezika ( kod Srba i kod drugog nekog naroda ) reč je po poreklo OBAVEZNO od onih drugih !!!!

Još je jedno interesantno : ukoliko niste u glavnom toku " priznate " nauke i " dokazanih " naučnika,a uz to donesete suprotstavljeni stav - lomača vam ne gine. Ukoliko takav stav obara postojeće vladajuće teorije ( kakve god da su one po istinitosti ) budite spremni da poginete od uzaludnog dokazivanja. Sizifovski izgiboste. . .

Forum je mesto za diskusije,pod uslovom da izneti stavovi ne vredjaju po nekom osnovu prisutne. Ukoliko na njemu  tražite samo proverene informacije odmah je njegova suština izgubljena. 


Цитат
Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језика

Ovde se otvara mnogo pitanja,od onoga ko je stariji,pa do samog značenja - i tada i sada. . . Mi zadržasmo pozajmljenu reč,a oni se ratosiljaše iste !


Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #29 у: 02.50 ч. 06.12.2007. »

Forum je mesto za diskusije,pod uslovom da izneti stavovi ne vredjaju po nekom osnovu prisutne. Ukoliko na njemu  tražite samo proverene informacije odmah je njegova suština izgubljena.

Ovaj forum ima jasna pravila, a naročito obrati pažnju na B2. Kako je na ostalim forumima, nije bitno.
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889



« Одговор #30 у: 13.56 ч. 06.12.2007. »

Koristeći nekoliko ( razne ) metoda JA sam istraživao poreklo i osnovna značenje reči hleb,kruh,kolač,pogača,banica, gibanica,proja. . .  i šta tu nije dobro sada !?
Metod,jezik,moja doktorska titula,pozivanje na nešto nedopustivo. . .

1. Метод — рекао бих да није баш научни.
2. Језик — сасвим разумљив, што је свакако најважније. Ипак, правописне грешке ти се стално провлаче, нпр. често ти фали размак иза знакова интерпункције.
3. Твоја докторска титула — врло, врло спорна, чак је ниси ни поменуо до сада, тако да нико и не зна о каквој то титули причаш.
4. Позивање на нешто недопустиво — ја не бих рекао да си се позвао на нешто недопустиво. Међутим, како Бојан рече, наш форум има јасна правила, понекад недовољно либерална за мој лични укус, а ти обрати пажњу на Б2. У сваком случају, будући да се не позиваш на неке референце, него, како кажеш на своја лична истраживања, користећи неколико разних метода, онда би требало бар да опишеш нешто што би личило на метод научног доказивања. Или бар да кажеш да постоји могућност (а не да тврдиш) да порекло те речи можда није ово него оно.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #31 у: 18.41 ч. 06.12.2007. »


Mao Ce Tung ( Mao Ze Dong... ili...) reče svojevremeno : " Nije važno da li je mačka crna ili bela, važno je da lovi miševe. "

Mene interesuje rezultat, da li smo naslutili ili otkrili poreklo za " kruh ", a ne da li smo koristili ovaj ili onaj metod.
Džaba ti metod kad nema realnog efekta u spoznaji.Sporili bi se mi oko metoda ( kao što se spore i mnogi drugi ), ali sporenju na te teme nije mesto ovde.

Цитат
Вученовић     ...онда би требало бар да опишеш нешто што би личило на метод научног доказивања. Или бар да кажеш да постоји могућност (а не да тврдиш) да порекло те речи можда није ово него оно.

Ja nigde ne rekoh da je to ( naučno ) tačno, već da su to moja istraživanja ( za koja JA verujem da su dala rezultat ).

Цитат
Ђорђе Божовић      Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језикa

U ovom stavu nisam nigde prepoznao " možda,moglo bi biti... ", već  " to je tako i nikako drugačije ".Moguće je da se vi poznajete ( makar i forumski ) i da vam je ovakva komunikacija dopuštena i jasna,ali drugi ( kao ja,novi...) delimično su zbunjeni.

Цитат
Pravila foruma      Družite se, pomažite se, i iznad svega, lepo se provedite!

Neka ovo i nadalje bude vodilja u našim naporima da stignemo i do većih istina na polzu rodu i otečestvu !



Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #32 у: 19.08 ч. 06.12.2007. »

Mene interesuje rezultat, da li smo naslutili ili otkrili poreklo za " kruh ", a ne da li smo koristili ovaj ili onaj metod. Džaba ti metod kad nema realnog efekta u spoznaji.

Ефекта је било већ у трећој поруци по реду у овој теми, а то што се тај ефекат теби не свиђа него би ти волео да је неки други, то је друга ствар. Smiley

Цитат
Ђорђе Божовић      Хлеб је, иначе, позајмљеница у прасловенском из германских језикa

U ovom stavu nisam nigde prepoznao " možda,moglo bi biti... ", već  " to je tako i nikako drugačije ".Moguće je da se vi poznajete ( makar i forumski ) i da vam je ovakva komunikacija dopuštena i jasna,ali drugi ( kao ja,novi...) delimično su zbunjeni.

Моја грешка, наравно, али добро је то што си на њу указао и дао ми прилику да се исправим. Дакле, ја нисам спровео лично истраживање него сам се послужио стручном литературом и у њој пронашао ово:

Цитирано: Предраг Пипер, "Увод у славистику 1"
Најуочљивије су и најбројније позајмице у сфери лексике. Тако, на пример, о контактима са праугрофинским језиком сведоче речи као *polъ (= sexus), *jama, *kobyla, *sani(e)...; o словенско-иранским језичким контактима сведоче прасловенске речи *bogъ, *bogatъ, *nebo, *rајь, *slovo, *soxa, *toporъ, *xata, *čaša...; о словенско-германским контактима — речи *xlěbъ, *mečъ, *šelmъ, *popъ, *kotьlъ, *plugъ, *skotъ...; о словенско-келтским контактима — речи *sluga, *brag, *gunja...; о словенско-грчким контактима (на Црном мору) сведоче речи *krabъ, *makъ, *olkъtь, *ogurьcь..:, о словенско-латинским контактима — речи као *konopla, *palata, *poganъ, *коlęda и др. Позајмице су улазиле у прасловенски и посредством трећег језика. Тако су, на пример, германским посредством примљене позајмице из латинског *cęsar, *kupiti, *osьlъ и др. из келтског *lěkъ, *tynъ итд.

Видиш, од оног првог протоиндоевропског језика, од кога су настали сви данашњи, као и они ранији, изумрли, индоевропски језици, па до српског догодио се ивестан низ гласовних и других промена. Те се промене знају и код њих нема ирегуларности. Овај глас прелази у овај, овај у онај, и тако отприлике од речи "црно" настане "бело" (јеси ли читао Нушића? Wink). Исто тако и у другим језицима, само што су се тамо догађале мало другојачије промене. (Види ову тему, у њој је једна корисница баш згодно упоредила промене које су у енглеском довеле до речи gold и оне којима се у српском дошло до речи злато.) Е, а кад се појави у прасловенском језику таква реч као што је *xlěbъ, а која показује да су у њој извршене оне промене карактеристичне за германске језике а не за словенске, јасно је да је она ушла у прасловенски језик из германских језика.
Сачувана
goran laz
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
-
Име и презиме:
Goran Lazarevic
Поруке: 15


« Одговор #33 у: 19.39 ч. 06.12.2007. »



Цитат
Цитирано: Предраг Пипер, "Увод у славистику 1"  Најуочљивије су и најбројније позајмице у сфери лексике.

citiram samog sebe :
Цитат
Postoji jedna interesantna situacija u jeziku Srba : kad god postoje istovetne reči u dva jezika ( kod Srba i kod drugog nekog naroda ) reč je po poreklo OBAVEZNO od onih drugih !!!! 

Za malo naprednije u razmišljanjima preporuku dajem :
http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/ASIN/0970931964/qid%3D1098394191/026-8635861-8444418

" Rex germanorum, populos sclavorum" : An inquiry into the origin & early history of the Serbs/Slavs of Sarmatia, Germania & Illyria: with maps, illustrations, tombstone inscriptions, Indo-Iranian/Serb-Slav glossary, and extended bibliography (over 2000 entries)  Ivo Vukcevich
Product Details:
•  Unknown Binding 602 pages (2001)
•  Publisher: University Center Press ,Santa Barbara, CAL
•  ISBN: 0970931964

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #34 у: 20.06 ч. 06.12.2007. »

citiram samog sebe :
Цитат
Postoji jedna interesantna situacija u jeziku Srba : kad god postoje istovetne reči u dva jezika ( kod Srba i kod drugog nekog naroda ) reč je po poreklo OBAVEZNO od onih drugih !!!! 

А ја сам лепо у прошлој поруци објаснио како и зашто је то обично тако. А свакако постоји и обрнут процес, не секирај се, само што је ипак ређи, јер најчешће му друштвено-историјске прилике нису ишле на руку.
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #35 у: 21.15 ч. 06.12.2007. »

Za malo naprednije u razmišljanjima preporuku dajem :
http://www.amazon.co.uk/exec/obidos/ASIN/0970931964/qid%3D1098394191/026-8635861-8444418
" Rex germanorum, populos sclavorumIvo Vukcevich

Ta knjiga je odlična..I vrlo dokumentovana..Препуна података , која поред онога што већ знамо ..да су Сорби или Венди некада насељавали целу Источну Немачку, даје и шире податке да је простор вендски=венетски= сорабски= српски био много шири..П асамим тим и распрострањеност језика..
Prevedena je na srpski (prevodilac sa engleskog Ljiljana Janjatović) i ove godine promovisana na Sajmu knjiga..Izdanje je kuće Pešić i sinovi,Beograd 2007. КУпите је , ко год може...обилује референцама.
http://www.pesicisinovi.co.yu/
Мапе распрострањености српског језика погледајте овде:
http://www.svevlad.org.yu/neslovenske_zemlje.html

Цитат
Видиш, од оног првог протоиндоевропског језика, од кога су настали сви данашњи, као и они ранији, изумрли, индоевропски језици, па до српског догодио се ивестан низ гласовних и других промена.
Поента је у томе да је могуће да ми речи нисмо преузимали из других језика.. То је једна догма која омета правилно тумачење ..Оне чувене сродности  живог србског говора са "мртвим " семскритом- који је досада најпознатији језик.мајка..за европске језике... доказ су за то..
Кроз латински и грчки , апосебно не кроз немачки ..не може се објаснити истоветност слова из Винче, коптске азбуке и напр. тзв.Етрурског писма"..Укратко, језик нам је старији но што се уобичајено мисли, са том чињеницом и фонд речи..
Објективно мислим , да свим нашим језикословцима мањка знање старословенског језика, који се , на жалост, још увек  не проучава довољно као наш пређашњи облик говора..за разлику од напр. латинског.
« Задњи пут промењено: 23.30 ч. 06.12.2007. од Сребрена » Сачувана
JustLingua
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:
home
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 4


« Одговор #36 у: 22.53 ч. 06.12.2007. »

Ја ћу за моменат да се вратим на крух

Свака етимолошка студија би морала да се позива на време у којој реч обитава.  Крух је завејан неким давним снеговима из постојбине у којој живе народи који у коришћењу савремених техничких помагала нису вични због технолошког степена развоја или недостатка материјалног богатства.  Крух је познат хиљадама година пре металног доба.  Правио се у крушној пећи која је остала до дана данашњег да се дими у заборављеним забитима планинских заселака.  Бакар је откривен касније и користиће га мајстори који зидају Кафреову пирамиду, Хомерови јунаци се столећима касније бију светлим бронзаним оружјем (у западној варијанти превода, мјед) а за изум гвожђа се тек претпоставља у неким племенима хетитским. 

Како се тада хлеб на сто износио пред чељад? Па, вадио се испод црепуље и стављао на сто где се кршио (или можда крушио).  Прошли су многи векови, технологије справљања хлеба су се мењале, покућство је постајало богатије, религије су се мењале, но неке ствари су остале . . .  Хлеб се изборио за своје старо место у дому.  За празнике, постоје хлебови који се посебно пеку . . .  и не секу се! Такви хлебови се ломе (крше) и дан данас. 

Зашто је чудно ако се то сачувало и у корену речи?
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [Све]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!