Reč
ormar/orman potiče od latinskog
armarium, pa je
ormar nešto bliži izvornom obliku (mada svakako nije očigledno); s druge strane, ako smo bez problema prihvatili prelazak početnog
a u
o, nema razloga da zabranjujemo promenu završnog
r u
n, čime dobijamo oblik
orman. (U italijanskom je došlo do slične „metamorfoze“, pa kod njih ova reč glasi
armadio. I u našem i u italijanskom jeziku ova promena je posledica težnje da se izbegne nagomilavanje dva ista glasa — tzv. disimilacija.)
Dakle, original je latinski, a naša dva (pravopisno ravnopravna) oblika predstavljaju (poprilično) iskrivljene verzije originala.
Što se tiče drugog pitanja, o sličnom problemu već je bilo priče:
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=283.0. Ispravno je i
isplatliviji i
isplatljiviji, a koga zanima detaljnije objašnjenje, može pogledati navedeni link.