Kaže Pravopis da se ne čita. OK, kao u Bokaču (Bocaccio). A šta ćemo sa Makijavelijem (Macciavelli)? I je takođe iza C i ispred samoglasnika pa se čita/transkribuje kao -IJ-....
Zar ne mogu ta pravila transkripcije da budu malko preciznija?
У италијанском,
i кад је у споју са другим самогласником, када није носилац слога, чита се
j. Vecchio се чита
vekjo. Наравно, није то наше ј, то је сливено ио. Boccaccio (не Bocaccio) се чита Бокачо јер се ту примењује једно друго правило:
ci се чита ч у слоговима cia, cio, ciu, дакле, ту се
i не чита.