Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Честе грешке
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
16.54 ч. 04.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Честе грешке
Странице: [1] 2 3 ... 18
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: Честе грешке  (Прочитано 493630 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« у: 12.50 ч. 17.07.2006. »
У свакодневном говору срећемо са са многим грешкама. Некада су оне последица незнања, некада случајне омашке, а некада је грешка толико честа да многи мисле да тои није грешка.

Хајде да овде побројимо грешке са којима се свакодневно срећемо како бисмо на њих скренули пажњу.

Посебно је добро ако овде скрећемо пажњу на грешке на које наиђемо на овом форуму. Нема потребе наводити ко је погрешио али је добро направити исправку.
« Задњи пут промењено: 10.28 ч. 20.07.2006. од Предраг Супуровић » Сачувана
http://pedja.supurovic.net - www.iz.rs - www.supurovic.net - http://wireless.uzice.net
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014
« Одговор #1 у: 19.48 ч. 17.07.2006. »
glagol trebati

Mnogi prave gresku i menjaju ovaj glagol kroz sva lica:

Trebam, trebas, treba, trebamo itd.

Medjutim, ovaj glagol je bezlican, tj ima samo trece lice jednine.

treba da idem
treba da idemo
treba da ides
treba da idete
itd..

trebalo je da idu
trebalo je da idemo
trebalo je da ides
itd.

trebalo bi da idem
trebalo bi da ides
itd.

Vrlo cesta greska, cak i kod obrazovanih ljudi.

Toliko od mene,.
Chau!
N.
Сачувана
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611
« Одговор #2 у: 21.58 ч. 17.07.2006. »
Trebati:

Jasna mi je poenta gornje poruke, ali bih malo da ispravim način na koji je sročena. Nije potpuno tačno da je glagol bezličan, tj. da ima samo treće lice jednine. Pravilo glasi da se glagol trebati koristi u bezličnom obliku ukoliko je u spoju sa glagolom, kao u primeru "Treba da idem/ideš/ide/idemo/idete/idu". U drugim situacijama se menja kao i svaki drugi glagol: "Trebaju mi dve koverte (dva koverta, dve kuverte, dva kuverta, samo ne koferta, kuferta, koferat, kuferat)" a subjekat, naravno, može da bude i osoba — "Trebaš mi", "Trebali smo mu, nije mu bilo lako samom" i sl. Istina, puristi su nekada zaista zahtevali da se ovde koristi oblik biti potreban ("Potrebne su mi dve koverte"), ali to je odavno obesmišljeno.

Može se učiniti da sam loše sročio pravilo kada sam pominjao spoj sa glagolom, i čini se da primeri poput "Trebam ključeve" nisu uzeti u obzir. Zapravo, pravilo je vrlo precizno, tako da ovaj primer nije pogrešan (recimo, Klajn navodi "Trebaćemo vas", "Trebao sam novaca", "Trebate li nešto?"). Međutim, i u ovom slučaju je bolje upotrebiti oblik "Trebaju mi ključevi" i sl., a budući da sam i sam veliki protivnik prvog oblika u ovakvim primerima, najbolje je da svi zajedno zaboravimo šta sam ovde rekao. Wink

S obzirom:

Naveo bih još jednu grešku koja mi posebno para uši, a to je s obzirom da ili, još gore, obzirom da. Uglavnom se ovde ubacuje na to, tako da imamo npr. rečenicu "S obzirom na to da si došao, oprostiću ti". Gramatički gledano, ovo je potpuno besmislena rečenica (istog je tipa kao "To da si došao znači da ću ti oprostiti"), međutim uprkos tome oblik s obzirom na to da se ne proganja jer je previše ukorenjen, a nastao je verovatno po analogiji sa sličnim oblicima budući da i imajući u vidu da. Onaj pravi, najčistiji oblik, jedini kod kog nema nikakvih zamerki je s obzirom na to što.

Pomenuću i nekoliko stvari koje mnogi smatraju greškama iako to zapravo nisu.

Zadnji:

U značenju poslednji je korektno. Naš istaknuti gramatičar Mihailo Stevanović svojevremeno je "prelomio" svojim člankom u kom je objasnio kako je došlo do toga, pri čemu je pokazao da se oblik zadnji u značenju poslednji javlja kod naših mnogih, pa i najistaknutijih pisaca. Danas se prihvata da reč zadnji ima više značenja, od kojih je jedno antonim (=reč suprotnog značenja) reči prednji, a drugo sinonim za poslednji, i ova dva značenja ne treba mešati niti zbog jednog isključivati drugo. Tako je navedeno u skoro svim relevantnim rečnicima (Rečnik Matice srpske, Rečnik SANU...).

Po meni:

Izraz po meni je potpuno ispravan i ravnopravan sa po mom mišljenju i prema mom mišljenju.

U časopisu Jezik danas, broj 4/1997, u rubrici Jezičke nedoumice nakon primedaba jednog čitaoca redakcija odgovara:

Цитат
Ostale Vaše primedbe, međutim, nemaju mnogo oslonca u jezičkoj stvarnosti. Izrazi kao pustiti u prodaju, držati predavanje, igrati ulogu, voditi razgovore, gasiti u prenesenom smislu 'obustavljati, prekidati', po meni u značenju 'po mom mišljenju', nastup u značenju 'pojavljivanje pred publikom' — sve je to već odavno ušlo u srpski jezik i zabeleženo u rečnicima.

Ako neko želi da ukaže na dvosmislene rečenice poput "Po meni je padala kiša" (da li to znači da ja mislim da je negde padala kiša, ili da sam pokisnuo?), odmah ću odgovoriti da ni druge dve varijante ne isključuju dvosmislenost, npr. "Menjaš mišljenje prema mom mišljenju" (da li to znači da tvoje mišljenje postaje slično mom, ili da ja smatram da ti menjaš mišljenje?), a čak možemo sastaviti i trosmislenu rečenicu — "Čovek je mislio pa je po mišljenju doneo odluku" (da li to znači da je doneo odluku kad je završio mišljenje, ili da je odlučio na osnovu toga što je smislio, ili čak da neka treća lica samo misle da je on doneo odluku?). Uglavnom, zbog pokojih primera dvosmislenosti (koji se manje-više uvek mogu pronaći) ne treba zabranjivati celu konstrukciju, već je samo preformulisati u takvim slučajima.

Na telefonu:

Spoj je pravilan, uprkos tome što su neki neosnovano pokušavali da ga zabrane (Miodrag Lalević je svojevremeno bio posebno glasan). Predlog na nema samo prostorno značenje (na stolu) već i mnoga druga (ako je neko na televiziji, na radiju, na svetu, na vazduhu, na sastanku to ne znači da sedi na zgradi televizije, na radio-prijemniku, na Zemljinoj kugli, na vazdušnom jastuku). U spoju na telefonu ne misli se na telefonski aparat već na telefonski sistem. Ipak, ko želi neće pogrešiti ni ako kaže pored telefona ili kraj telefona, jer se on u tom momentu zaista tamo i nalazi (u ovom slučaju misli se na telefonski aparat). Takođe je u redu reći i "Miloš ovde", jer je Miloš zaista na mestu koje on u tom momentu naziva ovde. Sve u svemu, ovde imamo izbor između zaista mnogo varijanata, pa svako može da govori kako njemu najviše odgovara.
« Задњи пут промењено: 21.24 ч. 30.06.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014
« Одговор #3 у: 22.09 ч. 17.07.2006. »
Bojane, ja moram da kazem da se ZAISTA dosta toga promenilo od kako sam ja ucila skole....

Sta ja da radim kad, iako sada pravilno, "zadnji put" i "trebaju mi" mi i dalje grozno para usi...Sad

Jedno je sigurno, moram da vam cestitam, pre svega na znanju a onda i na elokventnosti. Odavno nisam citala neki tekst na srpskom tako lepo srocen...
Jos kad biste po neki put dodali i neki smajli.... Roll Eyes Ma gde bi Vam bio kraj... Grin
Сачувана
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611
« Одговор #4 у: 16.20 ч. 19.07.2006. »
Drago mi je što Vam je moja poruka bila zanimljiva.

Neke stvari i meni paraju uši (zadnji put, celo vreme), međutim jednostavno moramo prihvatiti da je i to dozvoljeno, mi možemo da govorimo drugačije (drukčije, drugojačije) ali nemamo pravo da zameramo onima koji su se opredelili za tu varijantu.

Smatram da onaj ko posećuje ovaj forum poseduje bar osnovno znanje o našem jeziku (da zna da se rečca ne piše odvojeno od glagola a spojeno s pridevima i imenicama, da se glagol biti u potencijalu menja kao bih/bi/bi/bismo/biste/bi i to bez razmaka), a ako i nije tako takve stvari može da pročita svugde. Zbog toga sam se opredelio za gramatičke finese, stvari koje nisu opštepoznate a za koje bi svakako bilo dobro da znamo šta je pravilno a šta nije. U tom stilu i nastavljam.

Skraćeni oblik od kao:

Ukoliko umesto dva samoglasnika u skraćenom obliku imamo jedan od njih (drugim rečima, sažmu se), onda ne pišemo apostrof kao što je uobičajeno u slučajima kada izostavljamo slovo ili više njih. Umesto, pišemo ovaj znak [^], koji se naziva uglasti znak dužine ili cirkumfleks. Dakle, od reči kao, posao, misao dobijamo kô, posô, misâ...

Čak štaviše:

Ovo se često sreće, ali je pogrešno. Izraz je pleonazam, i dovoljno je reći samo čak ili samo štaviše (spojeno!).

Nazvati telefonom:

Još malo o telefonu. Ovaj sklop je nepravilan u značenju u kom ga većina koristi. Nazvati nekoga telefonom znači da neko ima nadimak telefon pa da se njemu obraćamo a to je, moram priznati, retkost. Wink Ispravno je reći pozvati telefonom. Uostalom, svi smo čuli za telefonski poziv, a sumnjam da mnogo nas pominje telefonski naziv.

Snajperista:

Oblik snajperista je suvišan. Oružje o kom je reč naziva se snajperska puška (ili, kraće i žargonski, snajperka), a čovek koji ga koristi snajper.

Pohvaljujem B92 koji jedini (ako se ne varam) od naših medija ovo poštuje.

Cifra:

Cifre su 0, 1, ..., 9. Stoga nije dobro upotrebljavati izraze poput "astronomska cifra", "zabeležili smo cifru od deset hiljada ljudi", "ne želim da govorim o ciframa, ali uveravam vas da je ovo veoma skup projekat" i sl.

Dalje, reč brojka je sinonim za cifra, i, naravno, ni nju ne treba upotrebljavati u pomenutom kontekstu, a nema govora ni o izrazima poput "dvocifrena brojka".

Zamena je mnogo, i u zavisnosti od konteksta možemo reći broj, svota, iznos, suma, količina...

Svo:

Ova reč ne postoji u srpskom jeziku. Sav u srednjem rodu glasi sve (sve sirće, sve vreme, sve selo). Iako je ova pridevska zamenica dobila poimeničen oblik koji je osamostaljen, ako bismo prihvatili oblik svo u jednom slučaju valjalo bi da to uradimo i u drugom. Pogledajmo do čega bi to dovelo:

"Na ovom forumu možete pitati svo što hoćete da znate."
"To je svo za danas, vidimo se sutra."

Celo vreme:

Opravdanost ovog izraza zavisi od našeg pojma vremena. Ukoliko bismo vreme posmatrali kao jednu celinu, onda je ovo svakako korektno. Međutim, ustaljeno je stanovište da vreme zapravo predstavlja gomilu parčića, i shodno tome treba reći sve vreme. Ipak, naglašavam da je ovaj izraz samo bolji od izraza celo vreme, koji posle svega rečenog ipak nije pogrešan. To potvrđuje i Ivan Klajn u svom Rečniku jezičkih nedoumica.
« Задњи пут промењено: 21.19 ч. 16.05.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #5 у: 21.50 ч. 19.07.2006. »
   Код нас се чешће чује ''спашавање''него ''спасавање''. Строго гледано то није грешка у правом смислу, само ми се чини да је, како би Бојан рекао, ''спасавање'' боље, лепше.

   Честа грешка је ''извинути се'' уместо ''извинити се''.

   ''Поскупљење цене'' такође је грешка.

   Они плеоназми о којима сам више пута писао – ''око десетак'' (око око десет) већ су се укоренили.

   Запазио сам на Б92 једну правописну грешку. Недељом увече после вести  иде  коментар Љубомира Живкова.  Они напишу: LJ. Živkova. На овом форуму сам већ писао о грешкама које се праве када се латиницом пишу слова ''љ'' и ''њ''.


Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014
« Одговор #6 у: 21.55 ч. 19.07.2006. »
Pa napisi opet, jer ono sto si napisao je veoma zanimljivo, a stoji negde izgubljeno u nekom od temi... Ova tema je odredjena za te stvari, i ako neko trazi sta je pravilno a sta ne, pogledace ovu temu, i pre ce naci to o slovima lj i nj ovde nego tamo gde si ti to pisao. Ja se secam sta si pisao, al kad bi sad rekao: "Nadji!"... Nemam pojma gde je a nema nacina da se nadje jer je u nekoj temi koja u pocetku nije govorila o slovima Lj i Nj.
Сачувана
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #7 у: 22.53 ч. 19.07.2006. »
   Да не понављам све, писао сам о томе како се слово''ј'' у латиничним словима ''њ'' и ''љ'' третира као графички додатак, као онај полукружић на тим словима писаним ћирилицом. Нарочито је то уочљиво када се све пише великим словима. Као:

–   PEČENjARA, PEČENjARA, MENjAČNICA.
P
E
Č
E
Nj
E

Када пишу са размаком чиновници то чине овако:

–   R  E  Š  E  NЈ  E,    O  B  R  A  Z  L  O  Ž  E  NJ  E,   

Навео сам пример како би  изгледало  када би Немци презиме Месершмит писали као M  E  SS  E  R  SCH  M  I  DT. Усправно би било још смешније.
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014
« Одговор #8 у: 23.04 ч. 19.07.2006. »
Ma daj, napiši ponovo, molim te,  Cheesy ovo što si napisao nema ni glavu ni rep.
Ne ponavljaš se, u ovoj temi jos nisi pisao o tome. A baš je zato ova tema i otvorena. Po ovome što si napisao ja sad ne znam da li se piše Nj ili NJ.

Da li se piše:

P
E
Č
E
NJ
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
Nj
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
N
J
A
R
A

Sa čisto estetske strane, ovo poslednje je blago rečeno, smešno.
Ajde, nemoj da se tu sad uspijaš k'o seoska mlada.  Grin
Ponovi se, niko ti neće zameriti, čak će ti biti zahvalni. Stvarno.
Сачувана
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611
« Одговор #9 у: 23.27 ч. 19.07.2006. »
Nadam se da mi Zoran neće zameriti što ću malo opširnije obrazložiti primere koje je naveo, a dodaću i još nekoliko primera nevezanih za njegovu poruku.

Spasti/spasiti:

Glagol spasti menja se na sledeći način:

Jednina:

1. spasem
2. spaseš
3. spase

Množina:

1. spasemo
2. spasete
3. spasu

Za one koji nisu sigurni, najlakše je ovu promenu upamtiti po analogiji sa glagolom pasti (travu) ili tresti (drvo). Glagolski pridev radni je spasao/spasla/spaslo/spasli/spasle/spasla, a glagoski pridev trpni spasen (sa dodatkom nastavka za rod i broj). Treba pomenuti i glagolsku imenicu spasenje, kao i nesvršeni glagol spasavati.

Pozabavimo se sad drugim oblikom, spasiti, kome namerno posvećujem nešto manje prostora. Menja se po obrascu spasim/spasiš/spasi/spasimo/spasite/spase, sa glagolskim pridevom radnim spasio/spasila/... i glagolskim pridevom trpnim spašen (uz odgovarajući nastavak). Glagolska imenica koja mu odgovara je spašenje, a nesvršeni glagol spašavati.

Zoran je zaista sasvim u pravu kad kaže da je prvi oblik bolji, ali da ni drugi nije pogrešan. Zapravo, prvi je tradicionalan srpski, a drugi tradicionalan hrvatski. Ipak, otišao bih malo u prošlost da istražimo istoriju ovog slučaja.

Prvo odlazimo do davne 1950. kada je Aleksandar Belić objavio Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. U njemu je naveden isključivo prvi oblik, dok je drugi ocenjen kao nepravilan. Posle 10 godina izašao je (čuveni) Pravopis Matice srpske i Matice hrvatske, u kom su oba oblika bila dopuštena i jednako tretirana. Još jedno čuveno ligvističko delo koje se ne sme preskočiti je Stevanovićeva gramatika iz 1964. godine. U tački 110v glagolski pridev trpni spašen navodi kao grešku, izjednačavajući ga sa (pogrešnim) oblicima donešen, dovežen. Dalje, u tački 110đ upozorava da spašavati nije književan oblik, jer se od glagola spasti (koji on proglašava pravilnim) izvodi spasavati. Važeći Pravopis, kao što je konstatovano još na početku, daje oba oblika pri čemu naglašava da prvi ima prednost. Možda je zanimljivo pomenuti i Rječnik hrvatskog jezika Vladimira Anića iz 1998. godine. U njemu pored oblika spasti jasno stoji oznaka — srpski.

Politiku ne volim niti se razumem u dotičnu, ali svim onim kvazipatriotama koji misle da mogu da doprinesu nečemu ispisavanjem grafita od kojih je jedan Samo sloga Srbina spašava mogu da poručim da su, ukoliko misle da time čuvaju srpski identitet, u velikoj zabludi — bar sa lingvističke strane.

Izvinuti/izviniti:

Oba izraza su pravilna. Naravno, svaki u svom kontekstu. Smiley Izvinuti znači saviti, dok ako se nekom izvinjavamo onda je odgovarajući glagol izviniti (se). Menja se na sledeći način:

Jednina:

1. izvinim
2. izviniš
3. izvini

Množina:

1. izvinimo
2. izvinite
3. izvine

Dvojna slova (digrafi):

Zapazio sam ja mnogo grešaka na B92, prošli put sam ih pohvalio za gramatiku isključivo u vezi s onim jednim primerom. Smiley

Kada se digrafi nađu u pravopisnoj poziciji velikih slova samo prvi znak se piše kao veliko slovo — Ljubomir Živkov. Ipak, ovo se ne primenjuje kada govorimo o verzalnom slogu (za isticanje). tj. kada su sva slova velika — LJUBOMIR ŽIVKOV.

Par:

Upotreba u značenju nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca. Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne. Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu.

Kući sam:

Upotreba u značenju mesta boravka ne smatra se za književnu. Pravilno je kod kuće sam. Kada biste otišli kod prijatelja Milana i neko vam pošalje SMS poruku sa pitanjem gde se nalazite, da li biste rekli da ste Milanu ili kod Milana?

Kada imenica kuća treba da predstavlja cilj kretanja onda je, naravno, dozvoljen (i potreban) dativ, i tada je ispravo reći "idem kući".

Sankcionisati:

Ovaj glagol nipošto ne znači zabraniti, već baš suprotno — odobriti! Tako je navedeno u svim našim normativnim rečnicima, a i u tom značenju se koristi i u svim jezicima u kojima se pojavljuje sličan oblik. Danas se, nažalost, ovaj oblik izuzetno retko sreće u svom značenju, tako da su se neki lingvisti već zapitali da li bi, možda, trebalo dopustiti i drugu varijantu. Ipak, budući da već imamo sličnu papazjaniju sa glagolom sumnjati, možda je stvarno najbolje sedeti skrštenih ruku i čekati da neko drugi nešto da uradi (ili ne uradi).

Stišnjena (šunka):

Dvoumio sam se da li da napišem ovaj primer budući da ne vidim preteranu korist od njega, ali možda nekom i zatreba.

Od slovenačka fabrike Kolinska svojevremeno smo uvozili proizvod stišnjena šunka. Tada se ukorenio i pridev stišnjena (sasvim regularan u slovenačkom jeziku), koji je u našem jeziku totalno besmislen, isto koliko i sledeća rečenica: "Okrenjen ka severu, zabrinjeno je posmatrao netaknjenu belinu smržnjenog predela". Šunka može biti stisnuta, ili je možda u ovom kontekstu još bolje reći presovana. Ipak, budući da smo svedoci ogromnog broja gramatičkih grešaka u svakodnevnom govoru, a da ne pominjem šta sve možemo da vidimo ukoliko uključimo televizor ili otvorimo novine, postavlja se pitanje koliko je zapravo smisleno ići do ovolikih detalja.

SMS poruke:

Da ne prekinem tradiciju, navodim i jedan izraz koji se često smatra greškom, ali je regularan. Uglavnom se povlači analogija sa frazom NATO-pakt, koja je zaista pleonastična jer u skraćenici NATO već imamo reč pakt (treaty) — North Atlantic Treaty Organization. Međutim, to ovde ne važi, jer iako SMS — Short Message Service sadrži reč poruka (message), to je naziv servisa preko kog šaljemo poruke — dakle, ne naziv poruke (jedino u kom slučaju bismo mogli govoriti o pleonazmu). Grub prevod fraze SMS poruka bi bio poruka servisa za kratke poruke i to bi, iako nije baš najsrećnije sročen, trebalo da slikovito pokaže da nema govora o pleonazmu.
« Задњи пут промењено: 23.38 ч. 05.08.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #10 у: 23.38 ч. 19.07.2006. »
Цитирано: natasha2000 на 23.04 ч. 19.07.2006.
Ma daj, napiši ponovo, molim te,  Cheesy ovo što si napisao nema ni glavu ni rep.
Ne ponavljaš se, u ovoj temi jos nisi pisao o tome. A baš je zato ova tema i otvorena. Po ovome što si napisao ja sad ne znam da li se piše Nj ili NJ.

Da li se piše:

P
E
Č
E
NJ
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
Nj
A
R
A

ILI

P
E
Č
E
N
J
A
R
A

Sa čisto estetske strane, ovo poslednje je blago rečeno, smešno.
Ajde, nemoj da se tu sad uspijaš k'o seoska mlada.  Grin
Ponovi se, niko ti neće zameriti, čak će ti biti zahvalni. Stvarno.
Зар не би било смешно
M
E
SS
E
R
SCH
M
I
DT Cheesy
Сачувана
Maduixa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.014
« Одговор #11 у: 09.39 ч. 20.07.2006. »
Цитирано: Зоран Ђорђевић на 23.38 ч. 19.07.2006.

Зар не би било смешно
M
E
SS
E
R
SCH
M
I
DT Cheesy

Bilo bi, ali razlika je u tome sto SCH, DT SS nisu slova u nemačkoj abecedi, a NJ i LJ jesu. To bi isto bilo kao kad bismo odvajali kvačicu sa nashih slova š, ž, ć, č... Dovoljan dokaz ti je da ćirilična slova za ove glasove (lj, nj) imaju samo jedan znak, ne dva.
Poredjenje ti i nije baš najsrećnije.
« Задњи пут промењено: 11.06 ч. 20.07.2006. од natasha2000 » Сачувана
Ni najtemeljnije planiranje ne može da zameni čistu sreću. Murphy /Danov zakon/
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #12 у: 22.50 ч. 20.07.2006. »
Цитат
Kome je prvom palo na pamet da to tako upotrebi...

   Ова реченица подсетила ме је на једну честу грешку.
   Одавно се код нас употребљава, углавном у говору политичара и неких новинара, појам ''претпоставка'' у смислу појма ''предуслов''. Сигурно сте сви запазили конструкције: ''Стекле су се претпоставке за...''
             То је својевремено лансирао један важан политичар, полуписмен као већина тадашњих, а други су то здушно прихватили и терају до дана данашњег.
             Та два појма нити су  синоними, нити, колико ја знам, имају синониме.  Сваки има своје сасвим јасно и недвосмислено значење, различито од оног другог. Али – или нема ко да реагује, или неће.
             Невоља је у томе, већ сам то негде написао, што се зна шта је онај хтео да каже иако је лупио глупост.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #13 у: 22.34 ч. 21.07.2006. »
   У поподневним вестима, у прилогу о новоотвореном хотелу у Бечићима, репортер рече да тамо може да се добије, поред осталих услуга, и неколико врсти масаже. И не трепну.
Сачувана
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611
« Одговор #14 у: 02.45 ч. 18.09.2006. »
Malo ću da oživim temu dvema greškama koje mi prilično paraju uši.

DVD:

U najvećem broju slučajâ čujemo izgovor „di-vi-di“. Ovo je totalno nelogično, jer malo ko pored filmova na „di-vi-diju“ poseduje i kolekciju filmova na „si-diju“ i „vi-ejč-esu“. Naravno, razumljivo je da, kada već koristimo „ve-ha-es“ i „ce-de“, tome dodamo i „de-ve-de“.

Kultni:

Evo ga još jedan od mnogobrojnih prideva koji ko zna po kojoj šemi ulazi u uho tako da se ljudi prosto utrkuju ko će ga više puta upotrebiti. Rečnik Matice srpske definiše pridev kultni kao: „koji se odnosi na kult, koji je u vezi s vršenjem religioznih obreda“. Nama je sve kultno: kultni filmovi, kultne knjige, kultne emisije, kultne pesme... Film može biti kultni ako se uz njega pale sveće, ako se molimo za spasenje duše uz svaku scenu, ako nam dolazi društvo davno preminulih prijatelja i rođaka da svi zajedno pogledamo o čemu će tu biti reči. U ostalim slučajima govorimo o gledanom filmu, čitanoj knjizi, čuvenoj emisiji, slušanoj pesmi i slično. Ipak, poreklo ove greške prilično je jasno: dobijena je besmislenim prevodom engleske fraze cult movie.
« Задњи пут промењено: 16.03 ч. 09.11.2007. од Бојан Башић » Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 18
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Честе грешке
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!