Nadam se da mi Zoran neće zameriti što ću malo opširnije obrazložiti primere koje je naveo, a dodaću i još nekoliko primera nevezanih za njegovu poruku.
Spasti/spasiti:
Glagol
spasti menja se na sledeći način:
Jednina:
1. spasem
2. spaseš
3. spase
Množina:
1. spasemo
2. spasete
3. spasu
Za one koji nisu sigurni, najlakše je ovu promenu upamtiti po analogiji sa glagolom
pasti (travu) ili
tresti (drvo). Glagolski pridev radni je
spasao/
spasla/
spaslo/
spasli/
spasle/
spasla, a glagoski pridev trpni
spasen (sa dodatkom nastavka za rod i broj). Treba pomenuti i glagolsku imenicu
spasenje, kao i nesvršeni glagol
spasavati.
Pozabavimo se sad drugim oblikom,
spasiti, kome namerno posvećujem nešto manje prostora. Menja se po obrascu
spasim/
spasiš/
spasi/
spasimo/
spasite/
spase, sa glagolskim pridevom radnim
spasio/
spasila/
... i glagolskim pridevom trpnim
spašen (uz odgovarajući nastavak). Glagolska imenica koja mu odgovara je
spašenje, a nesvršeni glagol
spašavati.
Zoran je zaista sasvim u pravu kad kaže da je prvi oblik
bolji, ali da ni drugi nije pogrešan. Zapravo, prvi je tradicionalan srpski, a drugi tradicionalan hrvatski. Ipak, otišao bih malo u prošlost da istražimo istoriju ovog slučaja.
Prvo odlazimo do davne 1950. kada je Aleksandar Belić objavio
Pravopis srpskohrvatskog književnog jezika. U njemu je naveden isključivo prvi oblik, dok je drugi ocenjen kao nepravilan. Posle 10 godina izašao je (čuveni) Pravopis Matice srpske i Matice hrvatske, u kom su oba oblika bila dopuštena i jednako tretirana. Još jedno čuveno ligvističko delo koje se ne sme preskočiti je Stevanovićeva gramatika iz 1964. godine. U tački 110v glagolski pridev trpni
spašen navodi kao grešku, izjednačavajući ga sa (pogrešnim) oblicima
donešen,
dovežen. Dalje, u tački 110đ upozorava da
spašavati nije književan oblik, jer se od glagola
spasti (koji on proglašava pravilnim) izvodi
spasavati. Važeći Pravopis, kao što je konstatovano još na početku, daje oba oblika pri čemu naglašava da prvi ima prednost. Možda je zanimljivo pomenuti i
Rječnik hrvatskog jezika Vladimira Anića iz 1998. godine. U njemu pored oblika
spasti jasno stoji oznaka —
srpski.
Politiku ne volim niti se razumem u dotičnu, ali svim onim kvazipatriotama koji misle da mogu da doprinesu nečemu ispisavanjem grafita od kojih je jedan
Samo sloga Srbina spašava mogu da poručim da su, ukoliko misle da time čuvaju srpski identitet, u velikoj zabludi — bar sa lingvističke strane.
Izvinuti/izviniti:
Oba izraza su pravilna. Naravno, svaki u svom kontekstu.
Izvinuti znači
saviti, dok ako se nekom izvinjavamo onda je odgovarajući glagol
izviniti (se). Menja se na sledeći način:
Jednina:
1. izvinim
2. izviniš
3. izvini
Množina:
1. izvinimo
2. izvinite
3. izvine
Dvojna slova (digrafi):
Zapazio sam ja mnogo grešaka na B92, prošli put sam ih pohvalio za gramatiku isključivo u vezi s onim jednim primerom.
Kada se digrafi nađu u pravopisnoj poziciji velikih slova samo prvi znak se piše kao veliko slovo — Ljubomir Živkov. Ipak, ovo se ne primenjuje kada govorimo o verzalnom slogu (za isticanje). tj. kada su sva slova velika — LJUBOMIR ŽIVKOV.
Par:
Upotreba u značenju
nekoliko nije preporučljiva, ali se redovno sreće i kod dobrih pisaca. Lingvistima nije baš sasvim jasno šta da rade s tim oblikom, da li da ga konačno prihvate ili ne. Za sada ćemo (prilično neodređeno) reći da jeste greška, ali jedna od onih kojima jako malo nedostaje da to prestanu da budu.
Kući sam:
Upotreba u značenju mesta boravka
ne smatra se za književnu. Pravilno je
kod kuće sam. Kada biste otišli kod prijatelja Milana i neko vam pošalje SMS poruku sa pitanjem gde se nalazite, da li biste rekli da ste
Milanu ili
kod Milana?
Kada imenica
kuća treba da predstavlja cilj kretanja onda je, naravno, dozvoljen (i potreban) dativ, i tada je ispravo reći "idem kući".
Sankcionisati:
Ovaj glagol
nipošto ne znači zabraniti, već baš suprotno —
odobriti! Tako je navedeno u svim našim normativnim rečnicima, a i u tom značenju se koristi i u svim jezicima u kojima se pojavljuje sličan oblik. Danas se, nažalost, ovaj oblik izuzetno retko sreće u svom značenju, tako da su se neki lingvisti već zapitali da li bi, možda, trebalo dopustiti i drugu varijantu. Ipak, budući da već imamo sličnu papazjaniju sa glagolom
sumnjati, možda je stvarno najbolje sedeti skrštenih ruku i čekati da neko drugi nešto da uradi (ili ne uradi).
Stišnjena (šunka):
Dvoumio sam se da li da napišem ovaj primer budući da ne vidim preteranu korist od njega, ali možda nekom i zatreba.
Od slovenačka fabrike
Kolinska svojevremeno smo uvozili proizvod
stišnjena šunka. Tada se ukorenio i pridev
stišnjena (sasvim regularan u slovenačkom jeziku), koji je u našem jeziku totalno
besmislen, isto koliko i sledeća rečenica: "Okrenjen ka severu, zabrinjeno je posmatrao netaknjenu belinu smržnjenog predela". Šunka može biti
stisnuta, ili je možda u ovom kontekstu još bolje reći
presovana. Ipak, budući da smo svedoci ogromnog broja gramatičkih grešaka u svakodnevnom govoru, a da ne pominjem šta sve možemo da vidimo ukoliko uključimo televizor ili otvorimo novine, postavlja se pitanje koliko je zapravo smisleno ići do ovolikih detalja.
SMS poruke:
Da ne prekinem tradiciju, navodim i jedan izraz koji se često smatra greškom, ali je
regularan. Uglavnom se povlači analogija sa frazom
NATO-pakt, koja je zaista pleonastična jer u skraćenici
NATO već imamo reč
pakt (
treaty) —
North Atlantic Treaty Organization. Međutim, to ovde ne važi, jer iako
SMS —
Short Message Service sadrži reč
poruka (
message), to je naziv servisa preko kog šaljemo poruke — dakle, ne naziv poruke (jedino u kom slučaju bismo mogli govoriti o pleonazmu). Grub prevod fraze
SMS poruka bi bio
poruka servisa za kratke poruke i to bi, iako nije baš najsrećnije sročen, trebalo da slikovito pokaže da nema govora o pleonazmu.