engMAN
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 10
|
 |
« Одговор #30 у: 23.30 ч. 11.02.2008. » |
|
samo nek neko prevede feather. . . Ко да ми машеш црвеном заставицом пред очима :) Је л' мислимо на ону опцију у програмима за битмапско цртање, рецимо Гимпу, где се ивица маске из оштре претвара у постепен прелаз од 100% до 0% изабраног? Ma da. Ima toga iu programima za DTP |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Sillypuppie
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 128
|
|
« Одговор #31 у: 01.09 ч. 12.02.2008. » |
|
baš to, pa kad bude pero...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: машинац
Поруке: 474
|
|
« Одговор #32 у: 01.34 ч. 12.02.2008. » |
|
baš to, pa kad bude pero... Ух, ух, перо :) Него бирај између два скупа (именица, придев, глагол): - расперјаност, расперјано, расперјати - разбарушеност, разбарушено, разбарушити На примерима: The length or width of the feather will depend on... → Дужина или ширина расперјаности (разбарушености) зависиће од... You normally feather selection borders with... → Ивице избора обично расперјавате (разбарушујете) помоћу... The feathered selection remains on a plain background... → Расперјани (разбарушени) избор остаје на обичној позадини... Пре дизања обрва размотрити контрапример, на Правопису сагласном српском: „Дужина или ширина федера зависиће од...“ „Ивице избора обично федерујете помоћу...“ „Федерофани избор остаје на обичној позадини...“ Без обзира на разлику у акценту, мораћу да припазим да ми избор не одскакуће ван екрана :) Како се обрне, опет варљиво бесмислена аналогија. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Sillypuppie
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 128
|
|
« Одговор #33 у: 02.18 ч. 12.02.2008. » |
|
razbarušeno već ima smisla - upravo sam na to i ciljao.
pero se direktno nameće kao izbor jer feather to znači, nedvosmisleno, al ga ne treba tako i prevesti.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
engMAN
посетилац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 10
|
|
« Одговор #34 у: 08.41 ч. 12.02.2008. » |
|
Upravo ono sto pricam o izvestacenosti tih termina :D
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #35 у: 17.02 ч. 22.02.2008. » |
|
Не знам зашто би нама глупо звучале наше речи које замењују дату реч из енглеског, када и они имају неке смешне изразе, које ми преузимамо у изворном облику, уместо да их преведемо:
Office - једноставно Канцеларија
форвардовати - проследити
Word - Реч ...
Звучи мало шашаво у почетку, али као што је неко небројено пута приметио, све је ствар навике.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #36 у: 19.31 ч. 22.02.2008. » |
|
Svako navikavanje predstavlja poteškoću i zato mora biti obrazloženo. Ako je jedini razlog za to jezički šovinizam, tj. „ne smijemo dopustiti da se u Naš sveti jezik unose Njihove, tuđe riječi“, onda se bezveze nerviraju normalni ljudi, jer jezik sam uzima ono što je potrebno, npr. telefon, a odbacuje ono što nije potrebno.
Što se tiče tvojih primjera, za svaki od njih postoje praktični razlozi. Prvo, forvardovati i proslijediti su naizgled iste riječi, ali forvardovati je najvjerovatnije nastalo od imejl funkcije forward, što znači da mnogo toga možemo proslijediti, ali forvardovati uglavnom imejle, jer na to pomisle ljudi kad čuju tu riječ.
Druga dva primjera su vlastita imena koja se nipošto ne prevode, jer time gubimo prepoznatljivost, što je izuzetno važno za reklamu. Čak i kada ne bi bila vlastita imena, riječ je bilo koja riječ, ali Vord je Microsoft Word. Kancelarija je bilo koja kancelarija, ali Ofis je Microsoft Office. Stilski vodiči uvijek savjetuju da se precizno izražavamo — sa jedne strane, ako zamijenimo čet sa ćaskanjem, izrazili smo se neprecizno, ali ako proizvoljno zamijenimo kuću sa haus, opet smo se izrazili neprecizno, jer čitalac onda bez razloga mora da nauči šta znači haus.
Dakle, ako otvoriš rječnik stranih riječi i vidiš da je određena riječ definisana nekom drugom, običnijom, onda vjerovatno možemo koristiti ovu običniju. Međutim, ako vidiš da je definicija izuzetno komplikovana, to nam već govori da za tu riječ nema jednostavne zamjene.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #37 у: 20.49 ч. 22.02.2008. » |
|
Слажем се са тобом да не можемо све преводити, чак не морамо преводити ни Word, или друге називе програма, али не можемо се свему ни приклонити.
Форвардовати, даунлодовати, аксесори, десктоп, бекграунд, рам-меморија, фајервол, скринсејвер, па чак и реч комјутер и многе друге јесу рогобатне и, барем мени, звуче крајње глупо, јер имамо своје речи или описе за то. Ја нисам ни рекао да језик треба сасвим очистити од страних израза, али где год је могуће заменити их домаћим речима, на пример:
Проследити, преузети (скинути), помоћни уређај, радна површина, позадина, проточна меморија, заштитни зид (баријера - није наша реч, али се одомаћила), чувар екрана, рачунар (јер то баш и значи computer), респективно.
Временом постане јасно, ако није на први поглед, на шта се мисли. Треба ли неки педесетогодишњак сада да учи изразе попут даунлодовати!, када је њему, сасвим сам сигуран, 110% јасније шта значи преузети (датотеку). Млађи људи знају о чему се ради и могу користити оба израза, без бојазни да неће бити разумени (међу собом), али старији, који у последњих неколико година тек бивају упознати са радом на рачунару, и који су толике године радили ручно или можда не знају енглески (не сви, наравно), засигурно не одобравају такве изразе.
Ја се лично држим домаћих речи, и не сећам се ни када сам последњи пут употребио и компјутер, нити да ми је неко ставио примедбу да не разуме о чему говорим, укључујући и свог оца, коме покаткад нешто објасним, а пита је чисто из знатижеље, те који се разуме у компјутере као баба у скејт-борд! Сад ја њему да кажем: "Кад 'сурфујеш нетом', и отвориш 'веб-сајт', 'кликнеш' на 'даунлоад фајл', и онда га 'анзипујеш' и 'сејвујеш' на 'комп'!"
Примећујеш да су само запете и везници из српског, а хоћеш целу реченицу да прогласиш српском! Тако говори већина млађе популације, и мени је то жалосно!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #38 у: 21.33 ч. 22.02.2008. » |
|
Slažem se da ne treba preuzimati bilo kakvu inovaciju, ali opet treba dobro razmisliti prije nego što se bilo šta odbaci. Da pomenem neke od tvojih primjera:
1. Forvardovati možemo skoro uvijek zamijeniti izrazom proslijediti imejl, zato što je druga riječ u izrazu dovoljna za preciziranje.
2. Daunloudovati je teže, jer ovo ne znači baš preuzeti, već preuzeti sa udaljenog računara. Često se može zamijeniti izrazom skinuti s Interneta ili preuzeti s Interneta, mada mi ovo prvo prirodnije zvuči, jer skidamo program kao sa neke police, a ne preuzimamo ga npr. kao što je Mozilla preuzela brauzer od Netscapea. Ako insistiramo na daunloudovati = preuzeti, onda sasvim neprirodno forsiramo novu definiciju na riječ preuzeti.
3. Aksesori nikada nisam čuo u formalnijem kontekstu, i mislim da se može lako zamijeniti sa meni Accessories ako koristimo Windows na engleskom.
4. Desktop je sasvim dobra riječ. Kraća je od radne površine, a odnosi se isključivo na radnu površinu na ekranu.
Neke riječi su bolje integrisane od drugih, jer svaki čas unosimo strane riječi i izraze, dok u standardnom jeziku opstane ono što je potrebno. Zato i kažem da je bitno poznavati nivo integracije svake strane riječi, u čemu nam pomaže rječnik stranih riječi, te običniju riječ ili izraz ako postoje, npr. skinuti s Interneta, a ne samo skinuti. Prevođenje nekog programa ne bi trebalo da bude akcija stvaranja novih kovanica, već pažljivo analiziranje jezičke stvarnosti. Npr. ako samo ti kažeš zaštitni zid, i ako taj izraz ama niko do sada nije koristio u praksi (možda jeste, ali ja to nisam čuo), onda nam preostaje fajervol, inače samo unosimo konfuziju. Sa druge strane, svakako sam čuo izraz skinuti s Interneta u svakodnevnom govoru, tako da daunloudovati i nije uvijek potrebno.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.45 ч. 22.02.2008. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #39 у: 21.48 ч. 22.02.2008. » |
|
Neke riječi su bolje integrisane od drugih, jer svaki čas unosimo strane riječi i izraze, dok u standardnom jeziku opstane ono što je potrebno. Zato i kažem da je bitno poznavati nivo integracije svake strane riječi, u čemu nam pomaže rječnik stranih riječi, te običniju riječ ili izraz ako postoje, npr. skinuti s Interneta, a ne samo skinuti. Prevođenje nekog programa ne bi trebalo da bude akcija stvaranja novih kovanica, već pažljivo analiziranje jezičke stvarnosti.
У томе се слажемо. Није проблем што има страних речи, већ што код нас нико неће да се бави проналажењем одговарајућих заменица, па се стога туђице задржавају довека. Ако смо могли заменити турске речи јастук, јорган, српским узглавље и покривач, као и кишобран место италијанског амрел и многе друге, не видим зашто толико одбијаш да прихватиш рачунарске изразе. Додуше, тада је још ко и водио рачуна о томе. Уз то имамо и "брдо" немачких и латинских речи у свом језику за које немамо одговарајућих замена, а та немарност ме живцира (намерно не кажем иритира или нервира.) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #40 у: 22.07 ч. 22.02.2008. » |
|
Mislim da se i dalje ne slažemo — na nivou pojedinca, ne treba se mučiti i stvarati nove riječi ili izraze, već samo koristiti ono što se sasvim spontano ustalilo u praksi. Npr. neću se truditi oko drajvera, jer u praksi stvarno nisam čuo dobru zamjenu; sa druge strane, primijetio sam da se u praksi koristi skinuti s Interneta, i s obzirom da mi bolje zvuči, taj mi je izraz OK.
Ne razumijem baš ovo oko uzglavlja, jer stvarno nisam nikada čuo da neko koristi ovu riječ za jastuk, ali možda nisam odrastao u odgovarajućoj regiji. Riječ jorgan, što koristim od malih nogu, za mene ima konkretnije značenje nego pokrivač — u pitanju je plahtom prevučeni pokrivač koji je sastavni dio posteljine (kako bih ga lično definisao), dok Klajn i Šipka ovo definišu na osnovu toga od čega se sastoji, tako da bi mi upotreba neke druge riječi znatno otežala život. Kako da znam da nije u pitanju deka, tj. (opet po meni) vuneni pokrivač koji nije prevučen, i kojim se ponekad pokrijem kada gledam televiziju? Klajn i Šipka pominju ćebe kao jednu od mogućih definicija.
Naravno, kada bih pisao neki tekst za javnost, svakako bih analizirao koliko je standardna svaka od riječi koje koristim (uz pomoć rječnika standardnog jezika), i prilagodio se na osnovu toga tako što bih možda koristio opširnije izraze, ali kada bih saznao da se ove riječi uobičajeno koriste onako kako ih i sam znam, nipošto ih ne bih zamjenjivao nečim što je manje precizno samo zato što su strane.
Sve mi se čini da ti ipak imaš pravilo po kojem se strane riječi moraju pokušati zamijeniti, a ja se pozivam na Klajna i kažem da treba analizirati šta se zapravo koristi u praksi, i ako zamjenjujemo, paziti da se alternativne riječi ili izrazi stvarno koriste u praksi u određenim situacijama. Meni je sasvim svejedno iz kojeg jezika potiče određena riječ — jedino što je bitno je nivo integracije, i ako postoje zamjene, onda treba biti dokumentovano da se te zamjene stvarno koriste zato što su kraće, blagozvučnije, preciznije, a ne zato što se sastoje od slavenskih riječi.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.50 ч. 22.02.2008. од Stoundar »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #41 у: 22.48 ч. 22.02.2008. » |
|
ПА, добро. Ја ћу се покривати покривачем или прекривачем, и држати главу на узглављу; ти је држи на јастуку, и покриј се деком, и када радиш за компујтером инсталирајући драјвере, а и кад гледаш телевизију; дотад ћу ја радити на рачунару, инсталирати покретачке програме, повремено погледати пренос. Ти форвардуј мејлове до миле воље, ради на десктопу, даунлоудуј са интернета колико желиш... а ја ћу прослеђивати, одашиљати, слати ел. пошту, радити на радној површини, и преузимати садржај са 'светске мреже'...  Да не дужимо више. Нека свако ради, мисли, говори како му одговара... Само сам изразио жаљење због неупотребљавања одговарајућих заменица, ни не поменувши морање, а ни на крај памети ми није било превођење речи попут: спорт (лат. ?), пошта (ит.), програм (гр.), банана, киви (Јужна Америка, мислим), јакна (н.), парадајз (н.), панталоне (фр.), вино (фр.), кула (тр.)... јер се те речи сматрају И нашим. Уздравље. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.00 ч. 22.02.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #42 у: 22.58 ч. 22.02.2008. » |
|
Ја само сма(т)рам да је довољно рано за изналажење одговарајућих заменица, али свако има право на своје мишљење. Не можеш за све отворити ћитап, па следити прописано. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #43 у: 22.59 ч. 22.02.2008. » |
|
Mislim da opasno pretjeruješ u nekim od tvojih rješenja. Zamjena televizije sa prenosom čini mi se kao žestoka krajnost, zamjena po svaku cijenu, dok bih neke od riječi i sam koristio, npr. prenos u smislu prenosa neke utakmice uživo. Naravno, nije na meni da presuđujem, već na rječnicima standardnog jezika.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #44 у: 23.06 ч. 22.02.2008. » |
|
Рекох, батаљуј причу! Никад се Срби неће сложити ни око чега!
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
