Zašto bi se bilo ko (a da nije jezički šovinista) morao baviti aktivnim zamjenjivanjem tuđica, umjesto da ih jednostavno pusti da same uđu, i da se uklope ili ne? [...]
Проблем је што је таквих туђица, попут драјвера, заправо врло мало. Већина рачунарских „туђица“ је таква да се пишу изворно, без транскрипције, без променљивости као придеви, и чак у реченице уклапају по енглеској граматичкој норми. Лично, пре више година сам схватио да не могу, озбиљна лица, на српском написати један текст који користи рачунарске појмове. Једноставно, оно што се користило у свакодневној комуникацији, па и већини рачунарске часописне штампе, тако је грозно одударало од било чега другог на српском што сам слушао и читао, укључујући ту и стручну терминологију других области.
И тај чет, не знам колико си пазио, али се
много чешће пише као
chat,
chatovati, неко правилно, транскрибовано. То уопште није изненађујуће узевши у обзир претежно неписање српским писмима, где „
Cetovasmo juce o tome“ и „
Kad ces opet na cet?“ води потпуном изобличењу, па се и не користи. Мало ли се одмакне од најосновијих појмова, стање је још горе.
Нигде нисам видео, на пример, да се пише ‘fajervol’ уместо
firewall или ‘vajerles’ уместо
wireless.
И онда долазимо у следећу ситуацију: ко жели да напише озбиљан текст, не може да користи оно што је „само ушло“, јер готово ништа и није ушло. Примери
заиста усвојених туђица — српска ортографија, српска деклинација, српска граматичка употреба — готово се могу на прсте избројати. Тада тај може да бира, хоће ли све транскрибовати и деклиновати до минималне правилности, када ће му се „сви смејати“, или ће преводити, када ће му се опет „сви смејати“. Једино што ако преводи, онда бар не мора да размишља о правилној транскрипцији нити деклинацији.
Експериментално посматрано, нема те рачунарске публикације на српском која је покушала да буде минимално језички озбиљна, а да је огромна већина рачунарџија не сматра за будалаштину, силовање језика, итд. Нажалост, тада ти који би радије да звуче српски него пиџински/креолски, упадају у класичну замку...
[...] Zašto toliko grubo nastojiš da se neprecizno izražavaš [...]
...да покушавају да задовоље оне који се задовољити не могу, које правилно изражавање и писање на српском интересује колико да скину неку вишу силу с врата. Тако настаје терминологија „да нам се људи не смеју“, а свеједно се смеју, супротног примера нема.
„Јасно“ не постоји, „јасно“ је мит. Постоји само след језгровито→једнозначно→научено. Ако је енглеска реч језгровита (
driver), да би исти след био испраћен таква мора бити и српска (‘гонич’, као што је то у пола западне Европе и у другим гранама технике код нас), али се то
по дефиницији прогласи смешним, хрватштином, силовањем језика. Зато људи устукну, склепају нешто из основног фонда речи који ником није смешан („управљачки програм“), учинивши га тако
по дефиницији неупотребљивим. А ови што су се смејали на језгровит термин, на неупотребљив кажу „ма, то је све за <убаци нижи облик живота по жељи>,
прави људи користе енглески...“
Моја лична мера је оваква. Прецизност, која за мене значи само језгровитост и једнозначност и ништа ван тога, не бих жртвовао ни по коју цену. Ако је страна реч
заиста правилно усвојена, као ‘драјвер’, ‘сервер’, од новијих ‘блог’, онда нисам одушевљен (ваљда споредна последица акутног тровања сировим енглеским у причи и писању на српском), али је тако како је. Међутим, ако видим да страна реч
није правилно усвојена, нема транскрипције, нема деклинације, одмах то схватим као прилику за исправљање кривих дрина :) Превод, ако може без последица по прецизност — где сматрам да је управо буквалан превод готово увек најбољи! — а ако не може, транскрипција.
Један пример где већ дуго гњавим и залажем се за транскрипцију јесте
to reset, да буде ‘ресетовати’ и да се не размишља о томе. Јер, буквалног превода нема: на енглеском,
to reset је изгубило своје основно значење и добило једно друго, „вратити на фабричке, подразумеване, почетне, вредности“, већ према контексту. Осим да измислимо реч с неба па у ребра, или изаберемо неку млаку и мутну, кратког и језгровитог решења нема. Зато, транскрипција.
Пример изврсног буквалног превода, да не рачунамо поменути ‘гонич’ кад постоји ваљано усвојени ‘драјвер’, јесте за ‘довод’ за
feed (
RSS feed,
news feed,
blog feed...). Задовољен је горепоменути критеријум стварне неусвојености туђице:
feed се практично неизоставно тако пише, никада ‘fid’, користи се без придевских промена. ‘Довод’ тачно одсликава намеру иза
feed, нпр. оно што су на енглеском
fuel feed (машинство) или
signal feed (електротехника), на српском су ‘довод горива’ и ‘довод сигнала’. Језгровито је и једнозначно, има и глаголске и падежне облике. Што се мене тиче, савршен превод. Па ипак, на моје почетно изненађење, готово свако негодује на ‘довод’ — боже, „то не значи то“... :)
