Уопште није спорно да погрешим ту и тамо приликом писања, погреши каткад и Бојан и остали
староседеоци 
на овом форуму, а питао сам
шта мислите о речи
словолик, цитирам:
Како вам се допада превод речи "фонт" речју "словолик", пошто на то мислих кад рекох да би требало изналазити преводе. Да чујем ваше предлоге. Иначе сам ово "словолик" са неке друге теме, не знам јој назив, преузео, тј. није чак ни са теме, већ са интернет-стране на коју се упућује.
Нити сам измислио реч
словолик, нити рекао да одсад
морате тако да кажете и никако другачије. И да поновим по
стоти пут: нисам измислио званичне речи за остале рачунарске изразе, већ само хоћу да УКАЖЕМ на то, да користим неке своје преводе или већ постојеће речи, које се помињу у речницима, где их можеш и наћи, те међу којима су:
узглавље наместо
јастук,
покривач уместо
јорган, пример који си и сам навео:
ћебе место
дека и многе остале (мада ме не би зачудило да је и
ћебе страног порекла, јер ми личи јако на нешто турско, попут
ķеbе - од
seķer - шећер).
Немам намеру да некоме намећем да овако говори, јер је то
исправљање кривих дрина. Нисам рекао да
не разумем рачунарске термине, јер проводим доста времена за рачунаром и са терминологијом која прати ову област и на немачком и на енглеском језику, већ да би било пожељно да, још једном понављам, онако како је рекао Часлав, речи које још нису
ушле у свакодневни говор буду преведене, боље
прилагођене (притом не мислим на транскрипцију!) нашем језику.
Наравно да уважавам Ђорђев став да српски није као хрватски или немачки подложан усвајању нових израза, али наглашавам да би било боље имати и покоју своју реч. Начин увођења тих појединих речи би могао бити употребом преведенице са у загради датом оригиналном речју, уз опаску да се тежи употреби домаће речи.
Речи
хардвер и
софтвер би, примера ради, било непотребно преводити, иако многи не знају њихово значење, јер би то биле језичке егзибиције типа
тврдотворине и
мекотворине, а да не би требало олако прихватити и остале, на начин на који се стране речи прихватају код нас и употребљавају. Почујте само речнике којима се служе водитељи на разноразним телевизијама, а који садрже речи:
бекстејџ, ин, маст-хев, хепенинг, стејџ, персоналити... што ни најмање не зависи од тога да имамо савршене еквиваленте:
иза сцене (мислим, латинска али одомаћена), модерно (француска, али одомаћена), обавезно, догађај, позорница, личност, респективно. У најмању руку бих задавио све оне који таквим изражавањем у медијима утичу на широке народне масе, које су потом убеђене да је тако нешто ствар престижа, културе и нивоа. На другој од мене покренутој теми је примедба, и то велика, стављена на употребу придева
ужасно, и да исти бива употребљаван са најразличитијим значењима, од којих је најгоре
ужасно леп, што је и аутор текста под називом Ужасавајуће ужасан ужас, Сања Жежељ веома лепо представила. Ово је само врх леденог брега, а посебна прича је аљкавост лектора (част изузецима) који највише доприносе срозавању језика.
Закључак је да нам језик постаје све сиромашнији због горепоменутог, а да се чини врло мало или ништа да се ситуација промени набоље. Ради тога и потенцирам поновно активирање језичких стручњака да раде на враћању језика на виши ниво. Говоримо можда најсавршенијим и језиком који нуди изванредне могућности изражавања, хвалимо се богатством речника, а истовремено га
убијамо, уништавамо, тлачимо допуштањем толиког броја туђица, од којих временом један део буде
исфилтриран и замењен одоварајућим домаћим речима, али други, много већи део се задржава и временом постане део језика.
Моје је мишљење да богатство речника не значи усвојити по пет страних речи за домаћу или, још горе, и не трудити се пронаћи одговарајуће заменице, већ прихватати стране речи као своје, и хвалити се како имамо богат речник. Изналажење нових речи, у којој мери то буде могуће, јесте оно, у чему се, по мом мишљењу огледа способност једног језика да буде отворен, са једне стране, према новим речима, а са друге и
затворен, у значењу: бићеш ту док те не сменимо домаћом речју, осим ако је немамо, па се мораш преобратити (трансформисати, је л'?) у
домаћу.
Ипак је то
жива материја, па се надам да ће, кад-тад, неке он њих бити српске, иако ће непрекидно долазити и долазе нове речи у говор.
