Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine

[Maduixa]

Bojane, kako se kaze:

u slucajima
ili
u slucajevima?

[Бојан Башић]

Razlika između kratke (-i) i duge (-evi/-ovi, gde se prvo upotrebljava iza prednjonepčanih suglasnika, a ponekad i iza r, c, z pa i s, a drugo inače) množine je vrlo nezgodna stvar. Pravilo koje važi, mada bih to više nazvao konceptom nego pravilom jer ima mnoštvo izuzetaka, je da jednosložne imenice i neke dvosložne koje imaju jednosložnu osnovu imaju dugu množinu, a ostale kratku.

Izuzeci koje sam pomenuo mogu da se ispolje na različite načine: mogu da se ponašaju totalno suprotno ovom pravilu (dani, zubi, konji, crvi), a ima i varijanata gde su pravilna oba oblika. Tako M. Stevanović u Gramatici srpskoga jezika pod tačkom 185b navodi oba oblika, slučaji i slučajevi. Ovaj poslednji je znatno više u upotrebi, ali lično dajem prednost prvom jer ne volim da koristim izuzetke tamo gde to nije neophodno.

Sve napisano odnosi se na imenice muškog roda koje se u nominativu jednine završavaju suglasnikom, kao i one s osnovom na suglasnik i nominativom jednine koji se završava samoglasnicima -o i -e.

Zaključak: pravilna su oba oblika.

[Maduixa]

Eto, vidite, to nisam znala. Ali... Zar vama ne zvuci malo cudno, slucaji? Barem ja nikad nisam cula nikoga niti to videla napisano - do sada... Da li tu rec koristite odavno?

[Бојан Башић]

Zaista zvuči neuobičajeno, pošto, kao što rekoh, znatno češće čujemo dugu varijantu — slučajevi. Meni se oblik koji sam odabrao više dopada jer on odgovara šemi (ili shemi, mada lično ne podnosim ovo drugo), iako se nekad dogodi da upotrebim i dugi (bez nekog posebnog razloga). Bukvalno, stvar je izbora.

Još neki primeri dubleta su: vitezi/vitezovi, golubi/golubovi, znaci/znakovi, prsteni/prstenovi, ćilimi/ćilimovi, pojasi/pojasevi (ili pojasovi), pauci/paukovi itd.

[Maduixa]

Još neki primeri dubleta su: vitezi/vitezovi, golubi/golubovi, znaci/znakovi, prsteni/prstenovi, ćilimi/ćilimovi, pojasi/pojasevi (ili pojasovi), pauci/paukovi itd.

Znaci, znakovi, OK.
Chilimi, pojasevi, pauci... Sve je to ok.

al vitezi??
Nikad ranije to nisam cula...

Hvala na odgovoru...

[Зоран Ђорђевић]

Да ли ту спадају и водотоци/водотокови? Како се то мења по падежима? Мислим на множину.

[Maduixa]

Да ли ту спадају и водотоци/водотокови? Како се то мења по падежима? Мислим на множину.

S obzirom da je vodotok složena reč od dve proste reči... Rekla bih da se menja isto kao i tok, pa samim tim i množina vodotoka i menjanje kroz padeže bi bilo isto kao kod reči tok. Ako postoji množina toci od tok, onda potoji i vodotoci od vodotok.

[Бојан Башић]

Natašina logika jeste prirodna, ali treba uzeti u obzir još jednu stvar: da li složenica predstavlja vrstu njene sastavnice ili ne (stručnom terminologijom: jesu li složenice endocentrične ili egzocentrične, redom).

Primera radi, množina od vadičep je vadičepi iako je množina od čep čepovi, zato što prosto vadičep nije nikakva vrsta čepa. Možda je još bolji primer reč nosorog, što niko u množini neće napisati kao nosorogovi već nosorozi, iako većina ljudi kao množinu od imenice rog koristi oblik rogovi (gramatike beleže i rozi, ali je to gotovo potpuno iščezlo).

S druge strane, uzmimo kao primer imenicu generalštab, koja predstavlja određenu vrstu štaba. Tu je prirodno da množina glasi generalštabovi kao i, recimo, vrhovni štabovi. Ipak, ukoliko bismo posmatrali složenicu nezavisno od njenih sastavnih delova, množinu generalštabi teško bismo mogli osporiti (uprkos tome što štab u množini ne može da glasi štabi).

Razumno je zaključiti da se i vodotoci/vodotokovi svrstavaju u istu kategoriju s generalštabima/generalštabovima. Promena po padežima je:

1. vodotoci/vodotokovi
2. vodotokâ/vodotokova
3. vodotocima/vodotokovima
4. vodotoke/vodotokove
5. vodotoci/vodotokovi
6. vodotocima/vodotokovima
7. vodotocima/vodotokovima

[Maduixa]

Hmm...
Ja kupih tu Klajnovu knjigu, donesoše mi je iz domovine ovog leta, ali ne nadjoh vodotoke/vodotokove

[Бојан Башић]

Normalno, Klajn se trudio da obuhvati najčešće jezičke nedoumice, ne sve koje se ikad mogu pojaviti (da je tako knjiga bi sigurno zapremala nekoliko hiljada stranica). Čini mi se da se u svakodnevnom govoru retko kada javlja potreba da znamo množinu reči vodotok.

[alcesta]

Mislim da je tema sasvim odgovarajuća da pitam ovde... koja je pravilna množina od ranac, ranci ili rančevi?

[Maduixa]

Mislim da je tema sasvim odgovarajuća da pitam ovde... koja je pravilna množina od ranac, ranci ili rančevi?

Ja bih rekla, sudechi po onome sto se do sada reklo, i jedno i drugo.
Lichno mislim da je pravilno samo ranchevi, ali kao sto rekoh, ne usudjujem se vise nista da tvrdim.
Da vidimo sta ce Bojan da kaze....

[Бојан Башић]

Množina od ranac jeste i ranci i rančevi (Pravopis iz 1993, Matičin rečnik).

Imam utisak da je odnos između kratke i duge množine prilično fleksibilan. Ako se često čuju obe varijante, uglavnom su zaista obe varijante ispravne.

[Maduixa]

Množina od ranac jeste i ranci i rančevi (Pravopis iz 1993, Matičin rečnik).

Imam utisak da je odnos između kratke i duge množine prilično fleksibilan. Ako se često čuju obe varijante, uglavnom su zaista obe varijante ispravne.

Eto... Pa lepo sam ja rekla...

[Дарко Новаковић]

Шетајући са рођаком кроз Зрењанин овог викенда, видех рекламу неког ресторана на којој је, између осталог, писало следеће: ''Пуњени баткови''.
Стао сам и размислио, па сам после мало размишљања схватио да је писац вероватно хтео да каже: ''Пуњени батаци''.
Рођак ми рече да се у Зрењанину често каже и ''бициклови'' уместо бицикли. Имају ли ове ''зрењанинске'' речи икакво упориште у правопису српског језика?

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Kada se koristi duži a kad kraći oblik množine