Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  писање само малим словима
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
00.06 ч. 22.07.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: писање само малим словима  (Прочитано 15523 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #15 у: 23.59 ч. 18.03.2008. »

pasus
Да, и то било са краткосилазним или са дугосилазним акцентом на првом слогу.
Zar nije dugouzlazni?
Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #16 у: 08.19 ч. 19.03.2008. »

Koliko se sećam, baš je dugosilazni u jednotomnom RMS.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #17 у: 08.58 ч. 19.03.2008. »

Кад смо већ код разлика у читљивости латинице и ћирилице: психолингвисти су експериментално доказали да је латиници читљивија од ћирилице што се објашњава већим бројем горњих и доњих наставака у латиничним словима у односу на ћирилична. С друге стране, управо из тог разлога ћирилични текст делује "компактније" и "уређеније", односно, угодније за око.

Психо-Делија
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #18 у: 10.46 ч. 19.03.2008. »

Цитирано: Психо-Делија
[...] психолингвисти су експериментално доказали да је латиници читљивија од ћирилице [...]

Подсети ме, мало-мало па се ова тврдња промува негде, али никада без више детаља. Можда неко на овом форуму има или може доћи до изворног рада, оно, постава експеримента, сирови резултати, закључци (дефиниција читљивости?)...
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #19 у: 11.27 ч. 19.03.2008. »

У сваком бољем уџбенику опште психологије или психолингвистике можеш наћи детаље у вези са овим експериментом. Не знам да ли ће ти бити довољно ако ти кажем да сам и ја својевремено учествовао у једном таквом експерименту (као испитаник) и то давне 1978.  на првој години студија психологије у Загребу. Експеримент је једноставан: Одабере се одређен број испитаника који подједнако добро читају и ћирилицу и латиницу (то се може и провјерити посебним тестом), а онда им се на платну у правилним временским интервалима пројектују поједине речи написане или ћирилицом или латиницом. Свака реч је била написана обома писмима, а пројектоване су појединачно, без неког одређеног редоследа. Фазон је био у томе што је приказивање сваке речи на платну трајало само неколико делића секунде, што понекад није било довољно да се нека реч препозна. Број непрепознатих, односно нерегистрованих ћириличних речи био је статистички значајно већи од броја непрепознатих латиничних речи, а разултати се, као што сам већ навео, објашњавају већим бројем доњих и горњих наставака у латиничним речима (овде, наравно, мислим на речи које су написане малим словима). Мозак одраслог човека речи препознаје као својеврстан "гешталт" (перцептивну целину), односно, одрастао човек не чита слово по слово сваке речи, већ препознаје реч као целину, а доњи и горњи наставци су својеврсне "смернице" мозгу које му олакшавају препознавање сваке поједине речи.
Надам се да нисам био конфузан.

Психо-Делија
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #20 у: 13.58 ч. 19.03.2008. »

Цитирано: Психо-Делија
Надам се да нисам био конфузан.

Нипошто, али ме занимају још неки детаљи.

Пре свега: ако сувише гњавим, можеш ме и само упутити на одређени извор, уџбеник, колико-толико доступан, пошто бих негде у наредних месец-два могао бити у прилици да га набавим, кад свратим кући. Одлично би било ако је још баш из психолингвистике, и иначе бих радо прочитао нешто уобличеније на ту тему.

Цитат
Одабере се одређен број испитаника који подједнако добро читају и ћирилицу и латиницу (то се може и провјерити посебним тестом) [...]

Како изгледа тај тест? Како се квантификује „добро читање“, да би се могло упоредити тестом?

Цитат
Број непрепознатих, односно нерегистрованих ћириличних речи био је статистички значајно већи од броја непрепознатих латиничних речи [...]

Где сам до сада виђао израз „статистички значајно“ — додуше није ми то честа категорија појмова — обично значило „да се насумичност може искључити“, тј. без неке оцене величине. Нпр. ако бацамо новчић 10.000 пута и 51% падне глава, то је статистички значајно одступање од насумичности.

Другим речима, резултат статистички значајан сам по себи може бити потпуно практично безначајан у околностима где се покуша применити. Зато се распитујем за апсолутне бројке.

Цитат
[...] приказивање сваке речи на платну трајало само неколико делића секунде, што понекад није било довољно да се нека реч препозна.

Онда ми делује да је пуна дефиниција „читљивости“ заправо ова: број нерегистрованих према броју регистрованих речи у зависности од времена излагања. Ако је излагање, рецимо, цела једна секунда, онда ће читљивост оба писма бити једнака, јединица. Ако је излагање, рецимо, део милисекунде, читљивост оба писма биће опет једнака, нула.

Тако не можемо причати о једној јединој читљивости по писму, већ о кривама између нуле и јединице према времену излагања, које се сустичу у граничним вредностима. Питање је онда, које је и по ком критеријуму време (или времена) излагања изабрано за експеримент? У каквој је оно вези са, рецимо, читањем текста из књиге у тихој читаоници, са телепромтера у уживом преносу, са надглавног пројектора у борбеном авиону?

Или општије, шта је тачно била хипотеза која се проверавала експериментом?
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #21 у: 14.35 ч. 19.03.2008. »

немам сад времена, па ћу ти одговорити на два питања:

Претпостављам да ти је познато да се код организовања неког научног експеримента полази од нулте хипотезе која је у овом случају гласила (отприлике, будући да је од тада прошло 30 година): НЕ постоји статистички значајна разлика у читљивости између речи написаних ћирилицом и оних написаних латиницом. Свака друга полазна хипотеза била би замагљена и компромитована субјективношћу, што, наравно, компромитује и резултате експеримента.

Статистичка значајност се рачуна на нивоу ризика од 1%, 5% и више, при чему већи проценат значи мању поузданост добијеног резултата. Другим речима, ако кажемо да  постоји статистички значајна разлика између две групе резултата и то на нивоу од 1 посто, то значи да постоји сам 1 проценат вероватноће да ћемо погрешити уколико прихватимо добијене резултате. За израчунавање статистичке значајности  постоје посебне таблице у којима су узети у обзир многи фактори (укупан број добијених резултата, статистика Гаусове криве, број испитаника  . . .). Дакле, твој закључак да је статистички значајно ако у 10.000 бацања једна страна новчића падне са учесталошћу од 51% треба доказати увидом у наведене таблице, односно рачунањем статистичке значајности добијених резултата.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #22 у: 18.17 ч. 19.03.2008. »

Цитирано: Психо-Делија
[...] нулте хипотезе [...] НЕ постоји статистички значајна разлика у читљивости између речи написаних ћирилицом и оних написаних латиницом.

Па да, не разумем релевантност баш такве формулације хипотезе. Да је хипотеза гласила „...разлика у читљивости када се речи смењују фреквенцијом X...“, онда би ми све било јасно, осим што бих имао исто питање — како је изабрана фреквенција X? Јер, при X = 1 Hz или X = 1000 Hz, мислим да је очигледно да би хипотеза прошла пробу.

Цитирано: Психо-Делија
Статистичка значајност [...] твој закључак да је статистички значајно ако у 10.000 бацања једна страна новчића падне са учесталошћу од 51% треба доказати увидом у наведене таблице, односно рачунањем статистичке значајности добијених резултата.

То сам онако одокативно рекао, али сам ипак потрефио врло близу жељеној вредности. Хипотеза: новчић је фер; експеримент: пало 5100 глава/писама од 10000 бацања; (двострано) p = 0,047 < 0,05 — тешко да је новчић фер :) (нађох калкулатор овде).

Поента је ова. Без обзира на то што хипотеза да је новчић фер није прошла процену статистичке значајности, можемо дати експеримент схватити као измерених 51% изгледа да новчић да̑ једну од страна. Ако нас четворо треба да поделимо неки посао, и три пута бацамо новчић да бисмо одредили ко ће да одради најдосаднији део, чисто сумњам да ће се ико побунити на употребу оваквог новчића. Ако, међутим, казино одлучује хоће ли користити овај новчић, под претпоставком да посетиоци знају која страна има веће изгледе да падне — сигурно ће га претопити у неки кориснији предмет :)

Пренесено на експеримент читљивости, чињеница да је показана статистички значајна разлика не може се применити на избор писма за одређену практичну намену, ако се не допуни апсолутним бројкама и образложењем избора фреквенције смене речи.

Даље, думајући у међувремену, све ми је занимљивији начин избора учесника експеримента, односно та проба „једнако доброг“ читања оба писма. Надам се да је и она забележена негде (не смем ни да питам да ли се сећаш после три деценије :)
Сачувана
Психо-Делија
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.457


« Одговор #23 у: 19.16 ч. 19.03.2008. »

Ево, наводим ти наслове радова који се баве читљивошћу латинице и ћирилице, па ако си у прилици да пронађеш те часописе, можеш стећи детаљнији увид у тему.

Rot, N. i Kostić, A.Đ. (1988). Čitljivost reči i rečenica štampanih ćirilicom i latinicom, Psihologija, vol. 21, br. 3, str. 3-15    

Rot, N. i Kostić, A.Đ. (1987). Čitjivost slova latinice i ćirilice i njihove grafemske karakteristike, Psihologija, vol. 20, br. 1-2, str. 3-19    

Rot, N. i Kostić, A.Đ. (1986). Čitljivost ćiriličnog i latiničnog alfabeta, Psihologija, vol. 19, br. 1-2, str. 157-171    

Ово су извори на српском, а сигуран сам да постоје и чланци на хрватском језику, односно, исту проблематику обрађивали су и психолози из Хрватске (а вероватно и из других република бивше Југославије).
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #24 у: 19.40 ч. 19.03.2008. »

Цитирано: Психо-Делија
Ево, наводим ти наслове радова који се баве читљивошћу латинице и ћирилице, па ако си у прилици [...]

Захваљујем! Видећу шта могу да избунарим :)
Сачувана
Звездан
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
Апсолвент психологије
Име и презиме:
Ж. М.
Поруке: 13



« Одговор #25 у: 15.25 ч. 22.03.2008. »

Кад смо већ код разлика у читљивости латинице и ћирилице: психолингвисти су експериментално доказали да је латиници читљивија од ћирилице...

Као одговор на ову тврдњу могу само цитирати:

Цитат
Uopšteno gledajući, nema razlike u brzini i tačnosti čitanja ćiriličnog i
latiničnog alfabeta
(Ognjenović i sar., 1998 prema Ognjenović i sar., 1976; Rot i
Kostić, 1988.)

Поменути часописи „Психологије“ нису свима лако доступни, али ко жели, може да прочита једна новији рад (2004) који је слободно доступан на интернету:
http://www.scindeks.nbs.bg.ac.yu/pdfovi/0048-57050404495P.pdf
« Задњи пут промењено: 15.28 ч. 22.03.2008. од Звездан » Сачувана

Народ који изгуби своје ријечи престаје бити народ.
Послије изгубљеног језика нема народа.
Тагови:
Странице: 1 [2]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!