"Па" је честа поштапалица, психолошка пауза, и чешће се, много чешће, среће у говору него у писању. Али ако хоћеш верно да пренесеш и то, онда иде запета.
Neće biti tako, Zorane, pre će biti da je Ena u pravu — zapeta nije obavezna.
Pa, kad već hoćeš da verno preneseš i to, onda zapeta ide samo ako govornik pravi pauzicu iza tog „pa“ u govoru.
Pa evo, ja sledeću rečenicu sad izgovaram u dahu, ogromnom brzinom, u skladu s mojim temperamentom: „Pa ne možemo govoriti o obaveznoj zapeti!“ Pa tu nije reč ni o kakvoj psihološkoj pauzi, nego prosto o mom stilu izražavanja, možda lošem po nečijem mišljenju. Da sam stavio zapetu, rečenica ne bi bila verno preneta.
