Александар85
гост
 Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
 |
« у: 17.03 ч. 29.02.2008. » |
|
Да ли би неко могао подробније да објасни у којим случајевима се инфинитив не замењује конструкцијом ДА + ПРЕЗЕНТ?
У свакодневном говору више се користи конструкција да + презент него инфинитив. У литератури постоје нека објашњења која су врло нелогична и често противречна.
Друго, зашто се не установи да се ФУТУР 1. може градити и на начин на који је до сада постојао у граматикама, али и на начин: ПОМОЋНИ ГЛАГОЛ ХТЕТИ У ПРЕЗЕНТУ И КОНСТРУКЦИЈА ДА + ПРЕЗЕНТ када је то сада уобичајен облик? Потпуно је исто да ли ће неко рећи ЈА ЋУ ПЕВАТИ или ЈА ЋУ ДА ПЕВАМ, а овај други пример је чак чешћи. Тотално је сумануто да се први пример означи футуром, а други презентом глагола хтети и конструкцијом да + презент, или рећи да је то презент са футурским значењем, када је то у ствари ФУТУР 1. Има само неколико примера где би се осетила разлика између ФУТУРА 1. са инфинитивом или са овом конструкцијом, али то би могло да се назове неком стилском разликом.
Овај балканизам је преовладао код нас и не знам зашто би га требало потискивати тако што ће неко да ограничи када се употребљава инфинитив, а када ДА + ПРЕЗЕНТ. По мени, у 99% случајева то је једнако.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #1 у: 17.19 ч. 29.02.2008. » |
|
Па то пре свега зависи и од тога одакле долазиш.  Код мене је и даље инфинитив веома постојан, и ретко се замењује конструкцијом везник „да“ + презент. Овде још увек постоји разлика између „ја ћу певати“ и „ја ћу да певам“ — мада се и ово друго пробија у свакодневни говор на место футура посредством телевизије. Било како било, инфинитив и конструкција „да“ + презент као допуне глагола равноправни су у нашем језику, осим у футуру I. Ја мислим да је тако и добро, будући свестан оне танане разлике која постоји између инфинитива и овога балканизма када носе футурско значење, али може бити и да се овај балканизам већ толико проширио и усталио да би га требало увести и у стандардни језик (у који ће и сâм ући у сваком случају ако је већ толико распрострањен). Ово је ваљда тема за Антиправила. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 22.11 ч. 29.02.2008. » |
|
Стварно, Ђорђе? Мени је уобичајеније да + презент. Инфинитив користим само кад постоји опасност од какофоније - претераног понављања да ... да... да....
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Александар85
гост
Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
|
« Одговор #3 у: 22.23 ч. 29.02.2008. » |
|
Код глагола који се завршавају на -ћи, футур 1. се гради на оба начина, и то се често чује, али мислим да се све мање футур 1. гради уз помоћ инфинитива код глагола који се завршавају на -ти.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
|
« Одговор #4 у: 11.18 ч. 01.03.2008. » |
|
Зар није у западним крајевима српског говорног подручја уобичајенија управо конструкција са инфинитивом?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #5 у: 11.49 ч. 01.03.2008. » |
|
Зар није у западним крајевима српског говорног подручја уобичајенија управо конструкција са инфинитивом?
Jeste, valjda sto su blizi Bosni i Hrvatskoj, gde se takodje infinitiv vise upotrebljava... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 12.12 ч. 01.03.2008. » |
|
И у деловима Војводине је уобичајен инфинитив. Балканизам да + презент сасвим је заменио инфинитив, који дакле и не постоји, на југоистоку Србије (Призрен, Врање, Лесковац, Ниш, Зајечар), а одатле на запад све је присутнији и инфинитив.
У мом крају, околини Ужица, где се говори источнохерцеговачким дијалектом Вуковског типа, инфинитив је доста чест у говору: „џаба писати кад не дају паре“, „то ћу урадити коткуће“, „не мореш проговор’ти одњега“, „џаба вас два заједно радити“ (= не вреди ни вама двојици да заједно радите).
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Александар85
гост
Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
|
« Одговор #7 у: 12.19 ч. 01.03.2008. » |
|
Не, могуће је да се у већини говора још увек он добро чува, зато сам и питао. Ја сам из Срема, и искрено, код нас се он још врло мало чува, а на граници смо са Хрватском. Једино га добро чувају они који су уз саму границу са Хрватском (Шид и околина), али то се чини веома смешно када неко каже, нпр. : ИДЕМ КУЋИ РАДИТИ НЕШТО. У самој Сремској Митровици, а да не причам овде у Новом Саду, никада нико не би употребио такву конструкцију, а то се овде у Ш-В дијалекту доста добро пренело и у футур.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Александар85
гост
Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
|
« Одговор #8 у: 12.21 ч. 01.03.2008. » |
|
Зар није у западним крајевима српског говорног подручја уобичајенија управо конструкција са инфинитивом?
Јеси ли мислио на српске говоре у БиХ или на говоре Западне Србије? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Александар85
гост
Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
|
« Одговор #9 у: 12.29 ч. 01.03.2008. » |
|
Било како било, инфинитив и конструкција „да“ + презент као допуне глагола равноправни су у нашем језику, осим у футуру I. Ја мислим да је тако и добро, будући свестан оне танане разлике која постоји између инфинитива и овога балканизма када носе футурско значење, али може бити и да се овај балканизам већ толико проширио и усталио да би га требало увести и у стандардни језик (у који ће и сâм ући у сваком случају ако је већ толико распрострањен).
Нпр, у македонском језику одрични облик футура гласи НЕЌЕ ОДАМ, НЕЌЕ ОДИШ. . . али је признат и облик НЕМА ДА ОДАМ, НЕМА ДА ОДИШ пошто се први облик не употребљава скоро уопште, осим у неким књижевним делима. Зато мислим да би и код нас требало да буде дозвољен и овакав начин грађења футура (пом. гл. 'хтети' у през. + да + през. ). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #10 у: 23.13 ч. 01.03.2008. » |
|
С тим што инфинитив односно да + презент имају и за нијансу различито значење: Ја нећу говорити на књижевној вечери. — обавештење да нисам ја тај који ће говорити него неко други. Ја нећу да говорим на књижевној вечери. — супротно од ја хоћу; кажем како ја не желим да говорим. Или: Мој син ће студирати српски језик и књижевност. — има везу на факултету и сигурно ће студирати (футур I). Мој син ће да студира српски језик и књижевност. — пука жеља; ипак ће морати да положи пријемни!  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #11 у: 01.03 ч. 02.03.2008. » |
|
С тим што инфинитив односно да + презент имају и за нијансу различито значење: Ја нећу говорити на књижевној вечери. — обавештење да нисам ја тај који ће говорити него неко други. Ја нећу да говорим на књижевној вечери. — супротно од ја хоћу; кажем како ја не желим да говорим. Или: Мој син ће студирати српски језик и књижевност. — има везу на факултету и сигурно ће студирати (футур I). Мој син ће да студира српски језик и књижевност. — пука жеља; ипак ће морати да положи пријемни! Не знам, први пример звучи сасвим логично... Други пример... Заиста не видим ту разлику коју наводиш. Мислим, "Мој син ће а студира" не видим као "пусту жељу" већ као нешто што је већ унапред одлучено, што уосталом и прва реченица исказује... "Мој син ће да студира... Море, има да студира српски, или.... " Мени барем тако звучи... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 01.11 ч. 02.03.2008. » |
|
Да, разлика је очигледнија у одричним реченицама, у потврдим је можда и нема, ја сам се само нашалио с примером. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Александар85
гост
Ван мреже
Организација: Студент српског језика, ФФ Нови Сад
Име и презиме: Александар Николић
Поруке: 6
|
|
« Одговор #13 у: 01.50 ч. 02.03.2008. » |
|
Да, само што у том првом случају се и огледа разлика између футура и допуне глаголу 'хтети'. То је много уочљивије у одричном облику, али ставимо је у потврдни:
СУТРА ЋУ ГОВОРИТИ НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ О АУТОРУ : СУТРА ЋУ ДА ГОВОРИМ НА КЊИЖЕВНОЈ ВЕЧЕРИ О АУТОРУ. Код тог случаја је свеједно, али ту је глагол 'хтети' употребљен као помоћни глагол, односно његов краћи облик, док је у оном одричном облику у другој реченици глагол употребљен као ХТЕТИ (желети). Разлика је у семантици када је пун облик.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #14 у: 02.02 ч. 02.03.2008. » |
|
Јер „нећу да говорим“ одрично је од „ћу да говорим“, као и „хоћу да говорим“. Разлика јесте у семантици када је пун облик одричног глагола.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
