@Soške, ako kao apsolvent pedagogije treba da pitam vaspitača to, džaba učih ovoliko! Извини, то нисам могла да знам
(у ствари, можда негде и јеси поменула, па ми је промакло).
Само се при помену мале деце увек сетим једног познаника који ради као васпитач и заиста ужива у сваком тренутку проведеном са клинцима, које обожава, и сав је... гори од њих, и стално смишља шта би још могло ту да се измисли и да се ради, да се побољша, да деца лакше испољавају афинитете, тј. да им се омогући да бивају оно што јесу, а да ураде и све што треба, тј. што је предвиђено планом и програмом и сл. Много је лепо слушати га док прича о том свом послу (± „“). И много смо се смејали кад нам је казао да васпитачи после извесног броја година рада са децом губе гласачко право!
. Баш бих могла да га питам шта мисли о свему овоме (ако ниси већ, коначно и неопозиво, одлучила да се више не играш са нама
).
Што рече Мирослав, „плејграунд у играоници“ = „играоница у играоници“. Пошто се, изгледа, ради о врло малој деци, тј. о родитељима врло мале деце (вероватно од свију који ће посећивати Играоницу једино ти родитељи умеју да читају?), и даље мислим да можеш прилично да се опустиш и да измислиш неку реч која ће бити симпатична (тако малој деци ће довољно занимљива бити сама та шарена конструкција по којој ће моћи да се играју). Не мора да садржи ни реч „игра“, нека буде нешто скроз блентаво (сад већ страшно лупетам (ипак лично немам никаквог контакта са малом децом!): ћошкић забавнић, кућица скривалица... шта год са пар деминутивчића - стварно нисам упућена у малодецећу терминологију, баш се напрежем
); на крају крајева, поведи пар клинаца и покажи им ту шарену конструкцију, па види како ће је они назвати.
