Što se tiče ove teme ona je poprilično škakljiva jer za neke strane riječi, a koje nemaju adekvatnu zamjenu u našem jeziku, dopušteno je da se napišu onako kako se izgovaraju u izvornom jeziku.[...]
Не постоји таква страна реч која нема адекватну замену у нашем језику, по дефиницији. Бојан је лепо то горе објаснио: реч или преводимо или транскрибујемо, почем она постаје наша. Ако је транскрибујемо, то
не значи да је изговарамо/пишемо како се у оригиналу изговара (што је често и немогуће), већ тако да се уклапа у правила српског језика.
Једино не видим технички разлог зашто Правопис оставља могућност да се при писању латиницом страна латинична реч може оставити у оригиналу. То пре свега најчешће нити функционише (односно, оставимо страну реч у
енглеској транскрипцији оригинала), нити се може правилно прочитати. Претпостављам да зато Правопис и препоручује да се и при писању латиницом транскрибује, а оставља могућност супротног чисто јер је таква „навика“ међу језицима са латиничним писмом.
Скоро сам прочитао да се у литванском језику, који користи искључиво латинично писмо, имена по правилу транскрибују, и то тако да свако име и презиме добија наставак
-s.
Ono što predstavlja problem je to da za neke glasove iz engleskog jezika (a i drugih jezika) mi nemamo adekvatnu zamjenu pa riječi koje sadrže takve glasove glupo izgledaju kad se napišu na našem jeziku. Takodje glupo izgleda kada ljudi nešto tako napišu misleći da se tako pravilno izgovara a u stvari je pogrešno.
Верујем да од људи који сматрају да говоре енглески, већина не може правилно да изговори свих енглеских 42 гласа (или ту негде). А шта је тек остало за друге језике. Стога сматрам да је далеко разумније настојати да се остваре правилне (у смислу Правописа) транскрипције, чије писање/изговарање је решен проблем већ 150 и кусур година.
Могао бих да коментаришем и зашто је ситуација у стварности најчешће супротна од тога што Правопис каже, које су последице тога, како то избећи (ако желимо уопште), али ће ова тема онда оде на врло, врло погрешну страну :)