Мислим да је сасвим јасно шта је Зоран хтео да каже — закључили су ваљда негде на форуму да је грешка у препознавању узлазног или силазног акцента занемарљиво мала, па стога небитна у односу на неке друге грешке у језику. То што је Зоран казао да то не треба третирати као грешку, заправо значи — океј, јесте грешка, ал' је за нас занемарљива.
Наравно да јесте грешка, јер званично имамо само две могућности — или је правилно или је погрешно. Међутим ми наравно можемо да причамо о томе која је грешка већа, а која мања. За то ћемо употребити неке већ субјективне критеријуме, а неку грешку можемо означити као сасвим небитну, те стога занемарљиву.
Ево, зар бисте стварно могли рећи да неко ко не прави разлику између локатива и датива погрешно говори српски језик?
Мени је много горе то што је моја наставница српског дозволила себи да нас учи да у српском језику има седам падежа, а да при том није стално наглашавала да су трећи и седми практично један исти падеж, да се разликују само у сасвим малој класи речи, и то само у нагласку, те да нам да примере за ту разлику.
Ја сам после годинама био збуњен, јер нисам успевао да нађем ни један једини пример где бих разликовао та два падежа, које усто одређују иста питања — коме или чему. Занимљиво је да нико живи кога сам то питао није знао разлику (ајде океј, добро, биће да нисам питао праве људе
), а сви су као знали да постоји седам падежа. Често су чак то објашњавали као — датив ти је без предлога, а локатив је с предлогом, што ми је наравно био неприхватљив одговор, други падежи иду и с предлозима и без њих. Много касније, на овом форуму, први пут сам добио одговор на то питање,
ево овде. А ја чак мислим да ја те Бојанове примере изговарам исто, чини ми се да се у мом, београдском, говору, те, и иначе безначајне, разлике уопште и не праве, имамо уствари шест падежа, а не седам.
