Ко је то закључио и кад? Никад нисам ни у једној књизи која се бави акцентима то прочитала. Просветлите ме.
Ми овде на форуму. Мрзи ме да тражим кад то беше. Говорили смо и о томе шта је критеријум за утврђивање ''правилности''.
У свету је сасвим нормална ствар да се каже: он говори са јаким јужњачким (северњачким, америчким...) акцентом. Не кажу да говори неправилно.
Мени је много горе то што је моја наставница српског дозволила себи да нас учи да у српском језику има седам падежа, а да при том није стално наглашавала да су трећи и седми практично један исти падеж, да се разликују само у сасвим малој класи речи, и то само у нагласку, те да нам да примере за ту разлику.
Већ сам негде писао да је овде вокатив од мајка - мајКА. Никада мајко.
Мислим да је одговор "ми овде на форуму" прилично неозбиљан. Ми ваљда треба да инсистирамо да људи поштују правила, а не да доносимо неке своје судове о томе да то и није нека грешка шта год то "то" било. Све земље имају јужњаке који говоре лошим акцентом (Французи, Американци нпр.), и кад кажу "јужњачки" МИСЛЕ да је неправилно, и свако се труди да одржи исправан акценат, ма колико то онима који тим акцентом говоре није мило. А у вези с тим шта би било да је Вук био из Ниша. Прво, није био, а друго, није само то критеријум већ је и један од разлога и распрострањеност дотичног говора.
Не разликују се датив и локатив по класи речи (колико је мени познато). Датив и локатив у свим речима српског језика имају исти облик, а разлика је у њиховом значењу, дативу је основно значење циљ (кретање у неком правцу), а локативу место (локација). И самим тим уз њих иду различити предлози: уз датив
к(а) и према, а уз локатив остали (
на, у, о, по, при и у екстремним случајевима
према које ћемо ретко чути па је занемарљиво
Лево према телевизору налази се то и то. У значењу
у односу на.) Али свакако да треба увек нагласити да је облик њихов увек исти. Мене је па нервирало што су ме терали да бубам све предлоге који иду уз неки падеж напамет. Ужас.
Чињеница да је ту вокатив
мајка, опет говори у прилог томе да исправности треба тежити. Али, наставнице српског не исправе свој говор, па на локалним телевизијама то не учине водитељи и онда опстаје лош језик. Моја је колегиница као апсолвент изговорила: "Ће ме сачекаш?" па још с краткосилазним акцентом на
е. И... отишла је у Ниш и наставила да тако учи децу. Мислим да мале грудве праве велике лавине и да исправност треба неговати, па и у акценту, вокативу...
