Ја сам (тешком муком) натерао себе да прочитам свих пет страна, да видим постоји ли неки добар аргумент зашто би требало да се пише
*уствари. Ако сам добро сабрао, разлози су:
1. синтагма има прилошко значење и
2. израз се изговара под једним акцентом.
Мислим да је и једно и друго неодрживо јер постоји безброј примера који
1а. немају прилошко значење а пишу се спојено,
1б. имају прилошко значење а пишу се одвојено;
2а. имају два акцента а пишу се спојено,
2б. имају један акценат а пишу се одвојено.
Поред тога, промакло је ово:
– не петљај се у ствари које не разумеш,
– ти то уствари не разумеш.
У првом примеру ради се о конструкцији
у + акузатив, а у другој
у + локатив. Једно је рекција глагола, друго став говорника, који синтаксички не припада реченици. Не могу се поредити бабе и жабе.
Од свих контрапримера, не знам како нико није приметио,
ниједан није настао од локативске синтагме. То је још један (добар) разлог зашто ово треба писати одвојено.
Спорно је и колико је наша синтагма у примеру
Ти то уствари не разумеш прилошка, а колико модална. РМС под изразом „у (самој) ствари:
стварно, у стварности, у основи” — даје пример (сасвим сличан овом нашем):
Можда ја, у ствари, нисам мрзио школу, него само тупу дисциплину”. Спајати ову синтагму било би сувисло као и спајати сличне модалне изразе типа
чини се и др. Узгред, овако, модално, употребљено, треба писати са запетама (као што бележи Речник).
