|
Miki
Гост
|
 |
« Одговор #30 у: 04.15 ч. 26.03.2008. » |
|
Ја мислим да је врло мало потребно да речи „ранчарење“ и „стазарење“ уђу у широку употребу, али образовних емисија на државној телевизији, а на осталим националним да и не помињем, јесте све мање и мање. Број месечно приказаних се може на прсте набројати.
Да се прикаже неколико путописних репортажа у енглеском оригиналу названих „трекинг“ и „бекпекинг“ са канала травел, и да буду синхронизоване, као некада, и то баш са „стазарење“ и „ранчарење“ - примиле би се тренутно у говор. Док сам био млађи стално је било образовног програма, а сада су само глупаве шпанске серије и кретенске емисије затупљивачког карактера: 48 сати свадба, Мењам жену, Велики брат и остале бљувотине једне те исте продуцентске куће, којој ни име не желим помињати. Да не залазим у политичку позадину недостатка оваквих емисија због евидентне константне „несташице“ пара на државној телевизији и поред неразумно високог харача у виду претплате.
Наравно, данас није ин бити образован, већ едукован, у значењу наслађивати се оговарањем непознатих особа виђених једнократно на телевизији које се неретко „случајно“ прикажу у свом најлошијем издању, како би испале кул и дале повода свим заинтересованим да испирају уста њима, а жутој штампи да нашироко лупета, што опет купују ти исти оговарачи, не би ли, случајно, остали ускраћени за последњи трач. Жалосно! Јадно!
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 04.35 ч. 26.03.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #31 у: 10.02 ч. 26.03.2008. » |
|
сада су само глупаве шпанске серије Хиспаноамеричке. Не шпанске... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Stoundar
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 973
|
|
« Одговор #32 у: 10.46 ч. 26.03.2008. » |
|
Pa dobro, i ja mislim da nije tako teško da se u latiničnim tekstovima imena pišu isključivo izvorno, s obzirom da praktično cijeli svijet tako radi (naravno, sa svim ograničenjima koja postoje npr. u hrvatskom), ali ipak neću to nikome preporučivati izvan foruma o antipravilima sve dok to ne vidim u Pravopisu, nego ću reći kako stvari sada stoje. Stvarno mislim da se treba ograničavati na sasvim neutralne sinonime u ovom forumu (na nivou kompjuter ili računar, fajl ili datoteka), a inovacije ostaviti za antipravila. Konkretno, ako nema ništa više u rječnicima, možemo li nekako istražiti šta se zapravo koristi u praksi? Samo treking i bekpeking, ili ima još nekih alternativnih naziva?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #33 у: 13.13 ч. 26.03.2008. » |
|
Pa dobro, i ja mislim da nije tako teško da se u latiničnim tekstovima imena pišu isključivo izvorno, s obzirom da praktično cijeli svijet tako radi (naravno, sa svim ograničenjima koja postoje npr. u hrvatskom), ali ipak neću to nikome preporučivati izvan foruma o antipravilima sve dok to ne vidim u Pravopisu, nego ću reći kako stvari sada stoje. Stvarno mislim da se treba ograničavati na sasvim neutralne sinonime u ovom forumu (na nivou kompjuter ili računar, fajl ili datoteka), a inovacije ostaviti za antipravila. Konkretno, ako nema ništa više u rječnicima, možemo li nekako istražiti šta se zapravo koristi u praksi? Samo treking i bekpeking, ili ima još nekih alternativnih naziva?
Видиш, да се у неком латиничком тексту појавило „Cochois“, ја то не бих знао да прочитам правилно као „Кошоа“, већ погрешно „Коши“, јер француски не знам ни да бекнем. Шпанска „х“ и „икс“ се читају на различите начине, чак и енглеско „Мансетер“ звучи као „Манситер“ испрва, ако не питамо локалног мештанина како изговара име свог насеља и сијсет других језика, поготово оних са сликовним знацима. Можда накада ово изворно писање и заживи, с обзиром на то да је све више страних речи - одустаће се од праксе пресловљавања. За праксу - да ли има алтернативних назива - не знам, јер су ове позајмљенице релативно нове код нас, али као што наведох у претходној поруци, довољно би било емитовати неколико емисија, па да ови облици постану алтернативни облицима „трекинг“ и „бекпекинг“, те их потпуно смене у говорном и писаном језику, даље у понудама туристичких агенција, које ће се морати равнати са оним што се говори у народу. Понављам, не сећам се коју сам образовну емисију видео у последње време на телевизији (у најави програма, јер ТВ ретко гледам). Раније је била емитована и емисија, зваше се „Говорим и пишем“ или такво што, о правилном писању и изговору речи, сада нема ни тога. Срамота за наш језик. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.26 ч. 26.03.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #34 у: 13.25 ч. 26.03.2008. » |
|
сада су само глупаве шпанске серије Хиспаноамеричке. Не шпанске... Хе, хе... Да. Само су познатије под именом шпанске.  Допуна: @Стоундар - Није битно у ком форуму се води дискусија - она је отвореног карактера - ако је везано уз контекст, ваља га поменути. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.35 ч. 26.03.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #35 у: 15.40 ч. 30.03.2008. » |
|
@Мирослав
@Часлав Илић
Не кажем да ови изрази не треба да буду преведени, већ да је много боље то учинити описно. А како ће ово да изгледа у одређеној прилици зависи од агенција које их нуде. Ваљда је пре свега њима у интересу да потенцијалним клијентима буду јасни и информативни, и не би требало да буду лењи у томе. Сматрам да су појмови стазарење и ранчарење свакако информативнији, и далеко мање немушти од бекпекинга и трекинга, најпре због тога што су на српском језику; међутим на томе се све завршава, јер је овде опет потребан "превод" за стазарење и ранчарење, и поново, хтели или не, долазимо до дужих описних објашњења.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #36 у: 16.19 ч. 30.03.2008. » |
|
Заборављаш да када се неки изрази по први пут употребе у неком језику, такође је потребно време да људи упамте шта се под тиме подразумева. Свакако, ако се у понуди неке туристичке агенције нађе „ранчарење“ и „стазарење“, мораће ови изрази бити негде шире објашњени, и то у опису понуде. Рецимо, добијем неки летак или неку брошуру у којој је истакнута понуда те туристичке агенције и на првој страни стоји: „Најновије! Стазарење на Старој планини / Алпима“, а у унутрашњој страни стоји под одредницом „стазарење“ шире објашњено: Обилазак са водичем тих и тих стаза на Старој планини, које се налазе на обронцима ту и ту, може се видети то и то, спава се у шаторима или под отвореним небом у врећама за спавање. Искусни водич ће љубазно одговарати на Ваша питања... бла, бла. Онда ће постати кристално јасно шта означава термин „стазарење“. Аналногно за „ранчарење“.
Није ми јасна толика одбојност према изразима који не постоје у нашем језику, те да је „неприкладно“ смишљати их, већ прихватити неке стране речи, које означавају исто то. Поврх тога, називати ово усвајање страних речи богатством језика; ја бих то назвао лењошћу. Ако имамо прилику да својим речима именујемо нешто што је код нас тек у повоју, тј. немамо још одговарајућу реч за то, зашто је не бисмо смислили?
У енглеском језику речи стално добијају нова значења, проширује им се смисао, па нисам видео да они сада размишљају да усвоје реч из немачког или француског (ако нису већ довољно до сада), већ некој речи додају ново значење. Најбољи показатељ је рачунарство — тамо су обичне речи из свакодневног говора употребљене у неком десетом значењу, па не видим да се неко буни због тога.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.32 ч. 30.03.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
|
« Одговор #37 у: 17.06 ч. 30.03.2008. » |
|
Samo da dodam, ako niko još nije pomenuo, da reč trekking potiče iz holandskog odnosno afrikanskog u kome znači vući.Tako piše na nemačkoj Vikipediji: http://de.wikipedia .org/wiki/Trekking E, a sad kliknite tamo na levoj strani na English pa vidite koji se članak otvara.  P.S.: Razmak iza wikipedia je suvišan. Bio bih zahvalan ako bi moderator objasnio zašto ga sistem stavlja svaki put. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.18 ч. 30.03.2008. од karloružni »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #38 у: 17.52 ч. 30.03.2008. » |
|
Хоћеш рећи да смо били у заблуди? Ипак мислим да су ово две различите активности. На немачкој википедији постоји и „трекинг“ и „бекпекинг“ (који они зову der Rucksacktourismus — „ранчарски“ туризам). „Трекинг“ означава посебно пешачење током дужег боравка у природи — тако стоји у објашњењу на немачком. Подразумева — још стоји у тексту — менталну снагу, познавање техника преживљавања, понашање у невољи, односно, опасности. Мотивација лежи у жељи за упознавањем исконске природе и, даље, култура и цивилизација, итд. За „бекпекинг“ ( Rucksacktourismus) стоји: „Ранчари“ путују на најразличитије начине и из најразличитијих жеља за кретањем. Поједини имају унапред одерђен циљ, остају само на једном месту, док се други препуштају лутању или чврсто држе запланиране руте. Може и датум повратка унапред одређен или бити уопште неодређен. Прорачунавају се често и трошкови путовања. Најчешће је, ипак, задржавање на једном месту. Слично стоји и на енглеској википедији, усто да је „бекпекинг“ најчешће у трајању једног викенда (како, бре, немамо своју реч за ово ), а евентуално се може продужити и на неколико месеци планираним доставама хране (хеликоптером). За „трекинг“ употребљавају синоним у свом језику hiking. Још увек сам мишљења да „стазарењу“ и „ранчарењу“ треба само допустити да се устале као изрази у нашем језику, значи увести их поменутим начинима у употребу, и да ће у врло кратком року постати јасно шта који термин означава. Да не бих само дрндао о овоме, поставићу стране на википедији на српском са преведеницама „стазарење“ и „ранчарење“, уз у загради дате енглеске еквиваленте, и, можда, допринети да се ове две речи појаве у говору. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.01 ч. 30.03.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #39 у: 19.23 ч. 30.03.2008. » |
|
P.S.: Razmak iza wikipedia je suvišan. Bio bih zahvalan ako bi moderator objasnio zašto ga sistem stavlja svaki put.
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1198.0;all |
|
|
|
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
karloružni
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 164
|
|
« Одговор #40 у: 10.30 ч. 31.03.2008. » |
|
@Мирослав: У праву си, нисам погледао да ли пише нешто о бекпекингу на немачкој Википедији.
@Дарко: Занимљиво, хвала.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Урош
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 102
|
|
« Одговор #41 у: 17.18 ч. 31.03.2008. » |
|
Имамо ми један глагол који баш конкретно означава пешачење по мање приступачним природним пределима - пртити. Тако да би "trekking" управо могао бити то - прћење. Ја сам имао прилику да идем на један "trekking" са претежно младим људима који су "урбани" и тако у свакој реченици имају по неку енглеску реч (не англицизам него баш чисту енглеску реч), и повела се расправа о томе како би то могло да се каже на српском. Када сам ја предложио "прћење" сви су се смејали и били одушевљени. Смејали су се због очигледних сличности са жаргонским речима за секс као што су прчење, пампрчење, прцање, али чини ми се баш због тога им је реч деловала прихватљивије и занимљивије, а не као новохрватштина. . . Дан данас када се окупи та екипица, сви помињу то "прћење" и питамо се када ћемо опет.  Прћење не делује баш као сасвим идеалан превод јер подразумева одређен степен раскрчивања стазе којом се хода, али ко је ишао на "trekking" зна да те стазе којима се хода су више обележене (некада чак ни то) него заиста уређене, јер ипак је то природа, и неретко морате да се пробијете кроз неке младице багрења нпр. Шта ви мислите о прћењу? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #42 у: 18.02 ч. 31.03.2008. » |
|
Познатије су именице „прт“ и „пртина“ које управо означавају стазу, али не скроз утрту, већ се мора, као што си рекао, мало раскрчити. Глагол ми је био негде сакривен у малом мозгу, и вероватно бих га се сетио на помен ових двају именица са почетка. Али ми оне нису ни дошле на памет.
Ово је занимљив предлог, допада ми се. Проблем би можда био именовати вршиоца радње од „пртити“ — „пртилац“ је онај који стазу „прти“, тј. иде њоме, али ми се у овом контексту не допада, „пртитељ“, „пртач“ слично претходноме, „пртар“ ми делује као неко ко ову стазу „одржава“ упртом, „пртник“ — можда би ово било одговарајуће? На енглеској википедији постоје слике које показују како изгледају обележивачи правца стаза, у вези са тим да се понекад не види јасно од себе стаза којом се иде.
Можда бисмо могли још мало продискутовати о превођењу ових двају израза, па да након тога поставим страну на википедији.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
kontra
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
|
|
« Одговор #43 у: 18.03 ч. 31.03.2008. » |
|
Nikad ne bih povezala, ne zbog asocijacija na seks, nego zbog prćastih noseva na koje me reč asocira... Ne vidim ništa loše u rančarenju (pod uslovom da se u opisu turističke agencije, mada ne vidim kakve veze sa agencijama ovaj put obilaska sveta može da ima naglasi da se ne radi o seoskom turizmu (po rančevima)). Za trekking nikako ne nalazim ič bolje od tog stazarenja... čak mi postaje i simpatično posle dovoljno ponavanja. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #44 у: 18.11 ч. 31.03.2008. » |
|
У томе је и цака, сложићеш се сигурно — понављати, докле се нешто не устали и престане да буде смешно, ако је тако и звучало на први поглед.
Што се тиче „прћења“—„прћаст“ слажем се да је прва асоцијација на прћаст нос. Много је чешће глагол „упртити“ у употреби, али он значи нешто сасвим друго.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
