Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.58 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Dump file  (Прочитано 6717 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Филип Милетић
хардвераш
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Филип Милетић
Струка: електротехничар
Поруке: 230




WWW
« у: 23.15 ч. 28.03.2008. »

Како превести „Dump file“.  То је датотека у коју су „истоварени“ неки сирови подаци, типично ради тражења грешака у програму.

ф
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #1 у: 23.20 ч. 28.03.2008. »

Складиште сировина? Grin
Сачувана
Филип Милетић
хардвераш
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Филип Милетић
Струка: електротехничар
Поруке: 230




WWW
« Одговор #2 у: 23.22 ч. 28.03.2008. »

Некако не одговара стању ствари.
Други предлог?
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #3 у: 23.25 ч. 28.03.2008. »

Мало сам се шалио. Само „складиште“ не одговара? Евентуално „складишна датотека“? „Отпремна датотека“?

Одложна датотека? Отправна датотека? Буњиште?
« Задњи пут промењено: 00.02 ч. 29.03.2008. од Мирослав » Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #4 у: 11.42 ч. 29.03.2008. »

Ја сам за ГЦЦ преводио као „датотека пописа“, односно општије у овом контексту dump = попис: core dump = „попис језгра“, to dump core = „пописати језгро“, па је ту и придев „пописни“ где затреба.

Ово зато што ми је пала на памет аналогија са трговинама: нешто не буде баш како треба с књигама, па удри попис стања на лагеру; нешто се збрља у програму, па удри попис језгра (стања меморије).
Сачувана
Филип Милетић
хардвераш
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Филип Милетић
Струка: електротехничар
Поруке: 230




WWW
« Одговор #5 у: 12.19 ч. 29.03.2008. »

Као и обично, од тебе стижу добре идеје.  Попис ми уопште није пао на памет, нисам размишљао на ту страну, а ако погледам шта се мисли када се каже dump file,  управо је оно што кажеш.

Него имаш ли ти те твоје мудријашке преводе негде у облику преводилачког складишта (compendium)?

Размишљао сам да направим једно такво складиште и да га поделим кроз гит, много је корисније него да се претумбавају разни мрежни речници.  За то треба да се гледају стране на интернету а за то треба возити миша по столу, што никако не љубим.

ф
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #6 у: 14.19 ч. 29.03.2008. »

Цитат
Него имаш ли ти те твоје мудријашке преводе негде у облику преводилачког складишта (compendium)?

Да видиш да немам — све ми је по неким цедуљицама :) (текстотекама...) Трудио сам се додуше да сваку умотворину додам на recnik.prevod.org (стоји тамо и за dump), али и он нешто штуца већ подуже време (Данилу је сервер изван дохвата, тако нешто). Тако да...

Цитат
Размишљао сам да направим једно такво складиште и да га поделим кроз гит, много је корисније него да се претумбавају разни мрежни речници. За то треба да се гледају стране на интернету а за то треба возити миша по столу, што никако не љубим.

Хвалим те боже. Одавно тако нешто намишљам — ризница (навукох се :) са приступом писања свима који се озбиљно заинтересују (чему је готово довољан показатељ то што их неће мрзети да проуче функционисање и употребу једног новог СУВ-а).

Само сам прво ударио на неопходну подлошку таквог подухвата, формат речника, односно појмовника. Погледао сам извесни ТБИкс, али то само мајка може да воли, те појмовник као један од докбукових типова докумената, али тај је пак превише прост. Тако да сам кренуо да пројектујем нови формат, узимајући у обзир ове друге, као и Данилов речник. Ево тренутне радне верзије: http://caslav.gmxhome.de/writings/divergloss.html (у принципу је готово што се тиче записа појмова, нисам само дописао дефиниције кључева за сваку категорију.)

(Мислио сам да изађем на чистац са овом шклопоцијом тек пошто довршим сам опис формата, и некакву питонску алаткицу која ће да га оверава и извози бар у ХТМЛ. Али кад си већ на истој таласној дужини... :)
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #7 у: 16.12 ч. 29.03.2008. »

Не знам зашто се ја уопште јављам, кад Часлав готово увек има спремно, промишљено решење. Grin
„Датотека пописа“ је заиста најприкладнији превод.
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #8 у: 17.32 ч. 29.03.2008. »

Цитирано: Мирослав
Не знам зашто се ја уопште јављам, кад Часлав готово увек има спремно, промишљено решење.

Да се други нису јављали раније, и да се не јављају сада, ја не бих имао никаква спремна решења. А о промишљености се увек имају чути разнолики ставови :)
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #9 у: 17.50 ч. 29.03.2008. »

Мало сам кроз шалу написао претходни коментар. Кажем то о Твојој промишљености, јер приступаш превођењу врло озбиљно, онако како бих и ја, али се на рачунарима дружим искључиво са цртачким програмима, аутокед и осталим. Ти си зашао дубље у значења самих рачунарских израза на енглеском, дуже се тиме бавиш, па имаш бољу представу како то суштински функционише. Ја дам неки предлог за превођење ових израза с времена на време, ако исти сматрам за прикладан.
Користим Ватрену Лију на српском, тј. језички пакет преузет са ове стране, али ми се превод нарочито не допада. Нису усаглашени преводи, већ се свако ко преводи води својом логиком. Час је Мозила задужбина, час Мозила фондација... Води неразумљивости. Мени би највише одвоварало Мозилина задужбина — најприближније духу језика, али су ово опет лични утисци. Онда, „Претражи Веб“, а на другом месту „Претражи Мрежу“... Има ту и граматичких грешака — преведено упутство: да би (ви, Ви) то и то... , а не правилно: да бисте (ви, Ви) то и то — обраћа се овде у другом лицу множине, па је правилан облик потенцијала од глагола „бити“ — бисте, а не у свим личним глаголским облицима би, итд.
Зато би требало да се сви договоре: ИТ друштво, Вукова задужбина, МС — прочитати овде мало више о овој теми — да бисмо имали унифициране преводе. Али стара српска „не дај Боже да се Срби сложе“ овек односи победу.
« Задњи пут промењено: 18.52 ч. 29.03.2008. од Мирослав » Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #10 у: 18.45 ч. 29.03.2008. »

Да додам: за немачко говорно подручје се избацују „инстант“-преводи — наравно оно обухвата преко 90 милиона људи — али све те преводе ради једна група стручњака, а они су то почели да раде још осамдесетих година, тако да су установљени једнообразни преводи за све што је имало и има смисла преводити. Одустану и они тамо где не могу извести недвосмислен превод, па реч оставе у изворном облику. И, нико се не буни, науче да користе онако како им допадне — зачас се научи и значење и функција новоуведене речи, а код нас свако, али баш СВАКО, има своје мишљење како би то требало превести, или, у највећем броју случајева, из свег гласа: „Не треба преводити! Треба оставити у изворном облику, јер ’то’ не значи ’то’ “, био то и недвосмислен, јасан, неретко и дослован превод — једноставно „то није то“, „не знам ја шта је то“. Сви паметују, а превод и контекст у коме се то користи и не погледају! Ево, коме није јасно шта означава „заштитни зид“ нека провери овде, тј. овде.

Ја користим прегледаче на српском (доскора сам имао виндоузову висту са инсталираним српским ћириличким језичким пакетом, тренутно користим ИксПе на енглеском), програме из струке на енглеском (намерно) код куће, а они укључују фотошоп, аутокед, програме за сликовно представљање („рендер“), исте те програме из струке и виндоуз на немачком на радном месту, а на преносивом рачунару комбиновано на српском, енглеском и немачком, иако сваки појединачни програм има брдо (читај: више од петсто) команди — па шта. Није тешко мало се помучити и научити све ово, ако неком треба, као мени. Старијим људима је најбоље превести, ако не све, онда макар 95% рачунарске терминологије, да би се снашли на рачунару ако не знају енглески.

„Геџети“ је најогавније пресловљавање које постоји у рачунарској терминологији на српском. Та реч је толико мени одвратна, а појављује се, на моју велику жалост, у виндоузима на српском, уместо прилично прикладне преведенице „справице“ — јер је то — то. Није ништа друго. Али некоме ко је преводио „није то“ било „то“. Имам још ситних примедби, али firewall јесте „заштитни зид“, те имамо „датотеку“ а не „фајл“, итд., да не наводим друге примере.
Сачувана
Miki
Гост
« Одговор #11 у: 20.29 ч. 29.03.2008. »

Ко жели, може одавде да преузме ћириличко, односно, латиничко корисничко сучеље за виндоуз ИксПе.

Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!