Аутори правописа су мислили управо то што су рекли: када не знамо како се неко име изговара. Овде се НЕ РАДИ о заједничким именицама, него о личним именима, тако да речи типа скролбек, дилит, бекспејс и сл. не спадају у ову категорију. Дакле, у ћириличним текстовима треба УВЕК имена транскрибовати, осим ако нам је то из неког разлога немогуће, а најчешћи разлог би био непознавање правилне транскрипције истог. Такође треба увек навести у загради и оригинал, поготову у текстовима научног карактера, из простог разлога што то онда читаоцима омогућава лакше налажење даље литературе (ако су наравно, за то заинтересовани
)...
Сад....
Кад је информатика у питању... Ту је мало зезнуто... Има многих појмова из информатике која носе у свом имену неко латинично слово којег нема у ћирилици... То би на пример био изузетак. Једном приликом сам питала Клајна шта радити кад су у питању имена информатичких програма... Дао је донекле неодређен одговор, рекавши отприлике "све оно што се већ одомаћило као нпр. Виндоуз, треба транскрибовати, а оно што ШНМ не познају, остављати у оригиналу, те ми је навео име неког чудног програмчића који је гледао на свом десктопу док ми је писао мејл. Сад.. није ми изричито рекао шта да се ради са на пример Виндоузом ИКС ПЕ, на пример... Ово ИКС ПЕ задаје много главобоља, морам признати, јер с једне стране, требало би оставити оригинал, јер је ИКС слово које не постоји у ћирилици, али с друге стране, Виндоуз је исувише познат информатички програм да бисмо га остављали у оригиналу у ћириличном тексту... Искрено се надам да ће то у следећем издању Правописа решити, јер су дискусије око тих ствари веома жестоке...
