Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.20 ч. 29.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Прихватљиви изузеци од транскрипције  (Прочитано 7217 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« у: 13.42 ч. 29.03.2008. »

Како тачно тумачити „изузетно“ у наводу Правописа „Само изузетно се и у ћириличком тексту понеко име може навести и у изворној латиници (нпр. кад не можемо сазнати како се чита и преозвучава)“? Заправо, више ме занима шта сигурно не потпада под такве изузетке, а најчешће се пише изворно у латиничким текстовима — копка ме наравно област, што Горан рече, „ИТ урадака“ :)

Ако има званично тумачење (у неком обимнијем издању Правописа?) одлично, иначе шта се већ може узети за најближе томе. (При руци ми је само Прћићева грдња из Језика данас, где као изузетке помиње формалне адресе, службене ознаке које треба да буду међународно распознатљиве, и шта оно још скрајнуто беше.)
Сачувана
Nenad Tomović
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Nenad Tomović
Струка: Anglista
Поруке: 26


« Одговор #1 у: 00.47 ч. 30.03.2008. »

Ne znam da li sam dobro shvatio pitanje, ali mislim da su autori Pravopisa namerno dali široku formulaciju i naveli primer kada ne znamo kako se ime izgovara.  Pretpostavljam da su u pitanju slučajevi kada izgovor nečijeg imena ili reči (robna marka, nepostojanje domaće reči i sl. ) nisu poznati ili standardizovani, odnosno kada ne postoji odgovarajući prevodni ekvivalent.  Pošto spominješ informatiku, na pamet mi padaju reči kao što su bluetooth, nazivi nekih funkcijskih tastera, (scroll lock, delete, backspace itd. )

Iako sam na ovom forumu video neka od mogućih rešenja za prevođenje ovih sintagmi, čak i kada bismo ih sutra prihvatili, u ćiriličkom tekstu bi se morala održati originalna grafija ukoliko npr.  opisujemo standardnu američku tastaturu, prevodimo uputstvo za neki elektronski uređaj čije su komande na stranom jeziku, opisujemo komandnu tablu automobila itd.  U pisanju naučnih i stručnih radova postoji praksa da se imena stranih autora bar jednom pomenu i u izvornoj grafiji, mada se obično ostave u zagradama; ukoliko se u radu pominju dva autora čije se ime piše različito, ali isto izgovara/transkribuje (npr.  John:Jon, Ann:Anne, Fisher: Fischer, Shmidt: Schmitt) bilo bi veoma korisno zadržati izvornu grafiju, a autori Pravopisa su verovatno mislili na ovakve slučajeve.
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #2 у: 01.06 ч. 30.03.2008. »

Аутори правописа су мислили управо то што су рекли: када не знамо како се неко име изговара. Овде се НЕ РАДИ о заједничким именицама, него о личним именима, тако да речи типа скролбек, дилит, бекспејс и сл. не спадају у ову категорију. Дакле, у ћириличним текстовима треба УВЕК имена транскрибовати, осим ако нам је то из неког разлога немогуће, а најчешћи разлог би био непознавање правилне транскрипције истог. Такође треба увек навести у загради и оригинал, поготову у текстовима научног карактера, из простог разлога што то онда читаоцима омогућава лакше налажење даље литературе (ако су наравно, за то заинтересовани Wink)...

Сад....

Кад је информатика у питању... Ту је мало зезнуто... Има многих појмова из информатике која носе у свом имену неко латинично слово којег нема у ћирилици... То би на пример био изузетак. Једном приликом сам питала Клајна шта радити кад су у питању имена информатичких програма... Дао је донекле неодређен одговор, рекавши отприлике "све оно што се већ одомаћило као нпр. Виндоуз, треба транскрибовати, а оно што ШНМ не познају, остављати у оригиналу, те ми је навео име неког чудног програмчића који је гледао на свом десктопу док ми је писао мејл. Сад.. није ми изричито рекао шта да се ради са на пример Виндоузом ИКС ПЕ, на пример... Ово ИКС ПЕ задаје много главобоља, морам признати, јер с једне стране, требало би оставити оригинал, јер је ИКС слово које не постоји у ћирилици, али с друге стране, Виндоуз је исувише познат информатички програм да бисмо га остављали у оригиналу у ћириличном тексту... Искрено се надам да ће то у следећем издању Правописа решити, јер су дискусије око тих ствари веома жестоке...
Сачувана
Madiuxa
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 7.477


« Одговор #3 у: 01.09 ч. 30.03.2008. »

БТЊ, која грдња? Би ли могао да даш линк или барем да кажеш о ком броју се ради?
Сачувана
Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #4 у: 10.49 ч. 30.03.2008. »

Она из Језика данас 16/17, „...језички англохолизам...“ и „... псеудонорма не сме победити!“ :)
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #5 у: 15.05 ч. 31.03.2008. »

Iz toga što piše u Pravopisu zaključio bih da ni sami autori nisu uspjeli pobrojati sve situacije, pa su ostavili nepreciznu riječ izuzetno kao neki ventil. Dakle, čini mi se da je bolje da ne pokušavamo da se previše zamaramo tražeći dodatna pravila (osim ako ih ne pronađemo kod Prćića ili u sličnim izvorima), već da se ograničimo na rješavanje konkretnih transkripcija.

Na primjer, ne znam zašto se na ćiriličnoj stranici OpenOffice.orga ne koristi transkripcija za ovo ime, makar u običnom tekstu.
Сачувана
Nenad Tomović
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Nenad Tomović
Струка: Anglista
Поруке: 26


« Одговор #6 у: 01.27 ч. 01.04.2008. »

Pogledao sam stranicu i vidim da u svim jezicima koji ne koriste latinicu stoji naziv OpenOffice. org.  Pretpostavljam da su se autori odlučili da zadrže naziv paketa u originalnoj grafiji, jer sadrži adresu gde se on može naći, a kako sam negde pročitao, proizvođači mnogih robnih marki zahtevaju da se zadrži originalna grafija kako bi se izbegle neke neželjene posledice (pogrešno navođenje, pojava sličnih robnih marki, problemi u transkripciji, zakonski problemi i dr. )

Mislim da ovde nije u pitanju (ne)poštovanje pravopisa, već zakonskih normi i pravila poslovanja.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #7 у: 13.58 ч. 01.04.2008. »

Razumijem da postoje takva ograničenja u određenim kontekstima, pa sam i pomenuo da bi makar u običnom tekstu bilo zgodnije koristiti transkripciju radi bolje čitljivosti i lakšeg pisanja. Ima li neki kontekst u kojima se OpenOffice.org ili slični nazivi mogu pisati transkribovano?
Сачувана
Тагови: transkripcija  izuzeci  izuzetak  cirilica  preslovljavanje  zvanicno 
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!