Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Abeceda - latinično pismo srpskog jezika
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
12.40 ч. 30.04.2025. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице
 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Abeceda - latinično pismo srpskog jezika
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
« претходне следеће »
  Штампај  
Аутор Тема: Abeceda - latinično pismo srpskog jezika  (Прочитано 458109 пута)
0 чланова и 2 гостију прегледају ову тему.
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889
« Одговор #45 у: 12.56 ч. 23.12.2006. »
He, he, ja znam samo dva slova. Ustvari ne znam ni njih. S i O - znam ono S.O.S. se sastoji od tri kratka, tri duga, tri kratka, a možda je obrnuto - tri duga, tri kratka, tri duga. Pogodio bih S i O sa verovatnoćom 50%, a ostala slova nemam pojma. Izgleda da moje znanje Morzeove azbuke baš i nije za neko razmetanje. Smiley
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803
« Одговор #46 у: 13.09 ч. 23.12.2006. »
Цитирано: Предраг Супуровић на 15.44 ч. 22.12.2006.
Vidim, ima nas ovde vise koji znamo to pismo Smiley

Наравно - зна га Гугл, а ми само знамо да тражимо кодове по таблици.  Grin
Сачувана
Вученовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
_
Име и презиме:

Поруке: 889
« Одговор #47 у: 13.34 ч. 23.12.2006. »
Цитирано: З. В. на 12.56 ч. 23.12.2006.
He, he, ja znam samo dva slova. Ustvari ne znam ni njih. S i O - znam ono S.O.S. se sastoji od tri kratka, tri duga, tri kratka, a možda je obrnuto - tri duga, tri kratka, tri duga. Pogodio bih S i O sa verovatnoćom 50%, a ostala slova nemam pojma. Izgleda da moje znanje Morzeove azbuke baš i nije za neko razmetanje. Smiley

Цитирано: Фаренхајт на 13.09 ч. 23.12.2006.
Цитирано: Предраг Супуровић на 15.44 ч. 22.12.2006.
Vidim, ima nas ovde vise koji znamo to pismo Smiley

Наравно - зна га Гугл, а ми само знамо да тражимо кодове по таблици.  Grin

Ha, ha, pa onda i ja mogu da se pohvalim znanjem. Grin
Сачувана
Фаренхајт
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Поруке: 803
« Одговор #48 у: 13.36 ч. 23.12.2006. »
Цитирано: З. В. на 13.34 ч. 23.12.2006.
Ha, ha, pa onda i ja mogu da se pohvalim znanjem. Grin

Нека се нотира да сам у одговарајућој поруци савесно навео извор "знања". Grin
Сачувана
Светозар
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Светозар Лашин
Струка:
Поруке: 15
« Одговор #49 у: 12.32 ч. 04.04.2007. »
Цитирано: Maduixa на 22.35 ч. 21.12.2006.
Цитирано: Фаренхајт на 22.19 ч. 21.12.2006.
Али већ смо рекли: писмо је латиница (латинско), а редослед је абецеда Smiley писмо је ћирилица (ћирилско), а редослед је азбука Smiley писмо је хебрејско, а редослед је...? писмо је арапско, а редослед је...?
Међутим, да ли си сигуран да Јевреји немају сопствени назив ѕа своје писмо? А Арапи и Јапанци? Сигурно су му дали неко име, како смо и ми дали име нашем писму.
На јидишу се назива алефбејс, на хебрејском алефбет. У руском се ове две речи понекад употребљавају, али не јако често. У српском, према Гуглу, не (изгледа да мало Срба знају те језике). За Арапа не знам. А Јапанци имају катакану, харагану (слогова писма, заједно — кана) и канђије (идеограме), и ове речи, за разлику од општог „јапанско писмо“, се употребљавају кад се ради о конкретном комплекту знакова, на пример: „још не знам многих канђија“ или „стране речи се пишу катаканом“.
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521
« Одговор #50 у: 15.17 ч. 04.04.2007. »
Цитирано: Фаренхајт на 13.36 ч. 23.12.2006.
Цитирано: З. В. на 13.34 ч. 23.12.2006.
Ha, ha, pa onda i ja mogu da se pohvalim znanjem. Grin

Нека се нотира да сам у одговарајућој поруци савесно навео извор "знања". Grin
Hi, hi, ja znam za slovo E. I to samo zato što je moja majka svojevremeno radila u telegrafu u doba u kom su postojali teleprinteri (kontrolna traka je umesto slova imala upravo te tačkice, mašinama je bilo lakše da ih proveravaju), te su se greške ispravljale kucanjem trostrukog E.
Сачувана
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164
« Одговор #51 у: 21.04 ч. 08.05.2007. »
Морам овде коначно једном питати како заправо гласе имена неких латиничних слова. Мислим, Х нпр. није једноставно Х, већ Ха, З је Зе, Р је Ер итд. Нејасни су ми називи слова с упитником.

A, Be, Ce, č?, ć?, De, dž?, đ?, E, Ef, Ge, Ha, I, j?, Ka, El, lj?, Em, En, nj?, O, Pe, Er, Es, š?, Te, U, Ve, Ze, ž?
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731
« Одговор #52 у: 17.10 ч. 09.05.2007. »
Na linku http://de.wikipedia .org/wiki/Kyrillisches_Alphabet#Heutige_Namen nalazimo sledeća imena spornih slova:

če, će, dže, đe, je, elj, enj, eš, že.

Dakle, imena se grade po uzoru na srodna slova - iz "ce" se izvode "če" i "će", iz "de" se izvode "dže" i "đe", iz "el" se izvodi "elj", iz "en" se izvodi "enj", iz "es" se izvodi "eš", iz "ze" se izvodi "že". Nazivi su isti i u ćirilici i u latinici.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #53 у: 18.19 ч. 09.05.2007. »
С тим што се ти називи ретко употребљавају код нас, него углавном у страној литератури.
(Код нас се, такође, без разлике именују и слова и гласови које та слова представљају - каже се "а" и за прво слово азбуке и за отворени ниски самогласник задњег реда.)

За ј, и то посебно латиничко, још се може казати и "јота", а срећу се и називи (можда погрешни?) "ље", "ње" и "ше" за љ, њ и ш. Стари назив за ђ, "ђерв", и према њему "ћерв" за ћ такође се среће, али углавном кад је реч о старом ћириличком слову ћ, које је имало вредност гласа који данас бележимо као ђ.

Занимљиви су и други старији називи за стара ћириличка слова (аз, буки, вједи...). То су, у ствари, речи а не обична имена. Тако су и неки учитељи учили децу азбуци, покушавајући да им олакшају учење редоследа напамет - говорили су им неку реченицу или песмицу у којој свака реч почиње једним словом азбуке по реду (нпр. Ако будеш видео где доброг ђака... итд.). И данас неки професори српског прибегавају тој методи кад предају поделу сугласника по месту изговора (нпр. Надзубни сугласници су: Лоше Раде Напредује) или професори математике кад говоре о некој константи (нпр. Пи је Том и Џери - прва реч има три слова, друга једно, а трећа четири, што треба да подсети на приближну вредност броја пи: 3,14).
Сачувана
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164
« Одговор #54 у: 19.20 ч. 09.05.2007. »
Цитирано: Нескафица на 17.10 ч. 09.05.2007.
Na linku http://de.wikipedia .org/wiki/Kyrillisches_Alphabet#Heutige_Namen nalazimo sledeća imena spornih slova:

če, će, dže, đe, je, elj, enj, eš, že.

Dakle, imena se grade po uzoru na srodna slova - iz "ce" se izvode "če" i "će", iz "de" se izvode "dže" i "đe", iz "el" se izvodi "elj", iz "en" se izvodi "enj", iz "es" se izvodi "eš", iz "ze" se izvodi "že". Nazivi su isti i u ćirilici i u latinici.

Zanimljivo. Da li to znači da se ćirilična azbuka može recitovati i na sledeći način:
А, Бе, Ве, Ге, Де, Ђе, Е, Же, Зе, И, Је, Ка, Ел, Ељ, Ем, Ен, Ењ, О, Пе, Ер, Ес, Те, Ће, У, Еф, Ха, Це, Че, Џе, Еш?
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
« Одговор #55 у: 21.29 ч. 09.05.2007. »
Погледај и ово http://forum.vokabular.org/index.php?topic=213.msg1233#msg1233
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
« Одговор #56 у: 16.52 ч. 10.05.2007. »
Цитирано: karloružni на 19.20 ч. 09.05.2007.
Zanimljivo. Da li to znači da se ćirilična azbuka može recitovati i na sledeći način:
А, Бе, Ве, Ге, Де, Ђе, Е, Же, Зе, И, Је, Ка, Ел, Ељ, Ем, Ен, Ењ, О, Пе, Ер, Ес, Те, Ће, У, Еф, Ха, Це, Че, Џе, Еш?
Може, али ми обично тако не говоримо, него: а, б, в, г, д...
Сачувана
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164
« Одговор #57 у: 19.06 ч. 10.05.2007. »
Tako sam i učio (od oca).
Zorane, onaj sajt "Jezik danas" (novija izdanja) nažalost nije dostupan. Sad
Сачувана
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
« Одговор #58 у: 15.22 ч. 14.05.2007. »
Сада ми паде на памет нешто у разговору са колегом.
Зашто се за слово z каже 'зет' или чак 'цет' (обично у математици)?
Сачувана
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
karloružni
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 164
« Одговор #59 у: 17.55 ч. 14.05.2007. »
Cet je nemačko ime tog slova. Ovako recituju Nemci abecedu:
A, Be, Ce, De, E, Ef, Ge, Ha, I, Jot, Ka, El, Em, En, O, Pe, Ku (Q), Er, Es, Te, U, Fau (V), Ve (W), Ix, Ypsilon, Cet (Z)
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
  Штампај  
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Језик наш насушни (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Abeceda - latinično pismo srpskog jezika
 « претходне следеће »
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!