[...] а још више разумем реакције википедијанаца у наведеним распрама [...]
Би ли мало појаснио шта то конкретно разумеш?
Бих.
Ствар је у култури која стоји иза Википедије. Као и многи слични (мада учесницима у овој теми махом непознати), Википедија је подухват
меритократске структуре, у који
разноврсне личности својевољно уграђују свој рад вођене
уским заједничким циљем. Хајмо сад корак по корак шта ово значи.
Меритократска структура значи да се, при недоумицама чије разрешење утиче на збивања
унутар подухвата, највише уважава реч оних који заједничком циљу највише (квантитативно!) доприносе, а не реч некога са стране, без обзира на његове титуле и признања
изван подухвата. Тежина речи неког изван подухвата (усмене или писане) у подухвату има онолику тежину колику од ње унесу сами учесници подухвата, сразмерно њиховом доприносу.
Овакво разрешавање недоумица у подухвату неопходно је због разноврсности личности које у њему учествују. Сваки другачији начин разрешавања недоумица, у недостатку спољашње мотивације учесника (паре, батина), водио би колапсу подухвата на дуже стазе. Својевољан допринос подухвату мора инверзно зависити од осујећености личних жеља у њему, па је тако мања штета за заједнички циљ ако се мање осујећеним осећа (до тог тренутка) ангажованији учесник, него обрнуто.
Уска усредсређеност заједничког циља неопходна је да би се разноврсне личности могле ухватити у подухват, и касније да би се меритократским принципом разрешиле недоумице и сукоби. Усредсређеност олакшава процену меритократске заслуге — да парафразирам извесну особу у контексту Википедије, „чланак на сунце!“.
Шта ово значи у вези са правописним питањем које се развлачи у овој теми?
Значи, прво, да одредбе Правописа имају у Википедији онолику тежину колику им дају википедијанци, одмерено њиховим појединим уложеним радом. Ако тако преломљена одредба нема више никакву тежину, онда неће ни бити притискана. Коме се не свиђа, може да прихвати и настави са учествовањем, или да... учини нешто друго (нећу да кажем „пољуби ил' остави“, читај ниже).
Друго, усредсређеност значи да је Википедији важећи Правопис споредно питање; ако се тренутни највиши меритократи морају ставити на једну страну, при чему она која води већој сагласности Правопису води и одустајању (до тог тренутка) ангажованијих учесника, јасно је коју ће страну изабрати. Ово даље значи да се од учесника Википедије
не може очекивати веће слагање у народски гледано спорним правописним питањима, него што је то изван ње.
Баш сам нешто размишљао: на овом Форуму дан и ноћ борави велик број потенцијалних Википедијиних сарадника, поготово у вези са правописом, граматиком и језичким питањима уопште који би у једном разумном року могли да очисте Википедију од свих језичких будалаштина накупљених током свих ових година. Али, нисам приметио да је било који од тих потенцијалних сарадника показао имало жеље да помогне Википедији.
Поставио си питање и сам дао одговор.
Нема довољно људи који би учинили Википедију сагласном Правопису, јер сагласност Правопису није један од њених главних циљева. Или, воља за штовањем важећег Правописа и воља за енциклопедијским радом нису две које имају исувише заједничких додирних тачака, услед чега Википедија вероватно даје неки просек усвојености Правописа у данашњој српској више и високообразованој популацији.
Неко би могао приметити да, ипак, не морам бити у праву у овој тврдњи. Може бити да је за тренутно стање заслужна википедијанска „врхушка“, односно дежурне меритократе; да растерују све правописџије које би се иначе једро упустиле у одржавање једне Правопису сагласне Википедије, тиме још подигли њен сјај и привукли још више нових чланака.
Оваква примедба не би била на месту. Јер, меритократска култура којој Википедија припада, такође је и култура
слободне информације. Да ли сте се запитали шта од права интелектуалне својине, од оне фразе „сва права задржана“, Википедија заиста задржава? Одговор је — ништа (осим једног интересантног условчића, али небитног за ову причу). Практично, то значи следеће. Правописџије могу овог тренутка покренути свој „поглед“ на Википедију, интернет сајт који ће повући сав постојећи садржај на Википедији, али га уредити до правописне сагласности, а затим, аутоматски довлачити и сва нова уређивања на Википедији, ревносно их претходно пропуштајући кроз правописно сито. Поред садржаја, сав софтвер који погони Википедију слободно је доступан: њен наменски, интернетски који је сервира, и оперативни систем на којем све то ради. Тако је врхушка Википедије елиминисана из приче, и правописџије могу поступати по Правопису до последњег словца и без сметњи.
То се, међутим, неће десити, јер хипотеза да има људи с довољно знања и мотивације — посебно мотивације — да би одржавали Википедију сагласну Правопису, не пије воду. Уместо тога, ево контрахипотезе: Правопису у потпуности сагласна Википедија јесте пропала Википедија. Као што описах у претходном пасусу, ко год жели има материјала и оруђа колико је то могуће да ову хипотезу обори.
[...] а како је [чланак на Википедији] ипак један званични документ, да тако кажем, исти се мора писати књижевним језиком.
Грешиш у потпуности. Чланак на Википедији има званичну тежину листа папира који прикуцам на тарабу, с унутрашње стране свог дворишта. То је јасно кад се узме у обзир да га било ко може репродуковати и изменити како му се ћефне, као што сам описао претходно.
Можда је онда јаснија, ако није била сасвим, моја зачуђеност твојим чином. Хотимице си уништио минут-два времена људи који, за разлику од већине данас, нису замахнули батином интелектуалне својине, не спутавши те да с њиховим радом чиниш како ти воља, минулим, садашњим и будућим, и обликујеш га према лику свом и својих сличномишљеника.
Ниси ти једини коме су ствари изнете у овој теми изболе очи довољно да се реши на уређивачки захват. Мени је нпр. чудно зазвучала Психо-делијина порука с прве стране, где даје одломак „који говори сам за себе“ у вези с покудом чланка о Римској републици. Пошто нисам схватио шта тај одломак говори сам за себе, исправио сам дотични чланак колико сам умео, да бих видео неки ефекат који ће можда уследити. Још се ништа није догодило.