Као „здесна“ или „згуза“. Дигресија сад, да ли се то пише спојено?
Да, спојено се пише и једно и друго. Мене излуђује када видим испод неке фотографије коментар: „Седе (с десна на лево)”, или још боље „сдесна”!
Код мене се често чује *збратом (> с братом). :)
И ја сам помислио да сматраш ово погрешним јер си ставио астериск.
З братом није нити шта претпостављено нити реконструисано, већ фонемска транскрипција оног што се графијски бележи
с братом, а изговор се маркира косим заградама /з братом/ или /збратом/.
Збратимити (се) јесте глагол изведен од именице брат, предметком с и глаголским наставком -ти, а где је дошло до једначења по звучности, З > С, и сасвим је легитиман, док је *збратом разговорни облик, јер се тако не записује, нити таква реч постоји.
И није баш сасвим тако.
Збратимити је перфективизовано од братимити; дакле
с- + братимити, а ово је пак настало од
братим + и(ти). Још нешто, глаголи се не творе наставцима, већ суфиксима (а
-ти је, истина, наставак).
Помињали смо већ да се може писати и „уз то“ и „усто“
Не може се писати дублетно. Правопис даје само
уз то.
Него, одмакли смо се од теме.
С ону страну је конструкција
с + акузатив и позната је по томе, осим што нам данас пара уши, што је била један од примера Вукових „лоших”, народних израза (заједно са
неколика човека и др. ) које су критиковали књижевници тога доба. Ипак, најмање су тројица великих људи (Стевановић, Павле Ивић и Меша Селимовић), колико знам, дали за право Вуку и доказали да су Вукови опоненти били шарлатани.
„Његови противници су тим откривали своје сиромаштво према богатству народног језика, према разноликим могућностима изражавања, којима прост народ казује различна значења и њихове посебне нијансе, или исте мисли износи на више различитих начина” (М. Стевановић,
Савремени српскохрватски језик I).
Пре неку годину регуларна је конструкција с предлогом
пре (не
пред). То што је
неку годину у акузативу нема везе са генитивом уз
пре. Ради се о једној специфичности нашег језика: временске одредбе са
неки остају петрифициране (окамењене) у свом облику акузатива и не подлежу промени кроз падеже. (Слично је и са бројевима и прилозима:
од пет књига, из неколико извора. ) Тако имамо:
неки месец (дана), неку недељу/годину (дана), а у падежу:
пре неку недељу, пре неки месец, пре неки дан и сл.
У вези с тиме, Клајн је својевремено писао (мислим, у Језичком приручнику) како је неисправно
последњих месец/годину/недељу дана јер придев треба да се слаже с том именицом и у падежу:
последњи месец (дана), последњу недељу (дана)…