Kod mene ima dosta takvih imena, to ovde nije neobično.
Od pre pedesetak godina pa do skoro, u Užicu je postojalo jedno jedino saobraćajno preduzeće koje se zvalo „Raketa“, i koje je svojedobno dosta dobro radilo prevozeći širom užičkog kraja, čak do gradova istočne Bosne i severne Crne Gore. Elem, kako su se u to vreme žene i iz sela počele porađati u užičkom porodilištu, često su, nemajući drugog prevoza od sela do Užica, putovale Raketinim autobusima, sve zajedno sa porođajnim bolovima i puklim vodenjakom. I, događalo se da se neke i porode u Raketinom autobusu ne stigavši dovoljno brzo do Krčagova, gde se nalazi užička bolnica. Pa ako bi se rodio sin, neretko je dobijao ime — Rȁketa.
Taj užički duh jedna je od stvari koje nikada neće nestati. Grad se može menjati vremenom, i kuće i ljudi i navike i jezik, ali taj duh će vazda ostati u zraku nad „sevap-gradom“, kako su neki stariji hroničari iz vremena Osmanlija nazivali šeher Užice. Pogledajte
ovaj filmić na Jutjubu, o Užicu 1960-ih, i obratite pažnju naročito na onu scenu koju je kamera tada zabeležila ispred kafane na autobuskoj stanici koja se zvala — logično, „Kod
Rakete“.

Ех... да су се такве жене породиле у ЈАТ-овом авиону, дете би им се звало Јат. Или, да су се, којим случајем, породиле у тракторској приколици, далe би детету име Трактор или Тракторка (или можда Зетор, Џон Дир...

).
Ипак, овде би требало размислити и видети да ли је некада постојало српско име Ракета (са нагласком на првом слогу; Рака), пошто данас имамо српска презимена Ракета, Ракита и Ракитић (претпостављам од имена Ракета, Ракита; слично Никита, Никета, Ничетић, Никитовић), која, наравно, немају никакве везе ни са каквом "ракет(л)ом", па ни оном ужичком. Више је него сигурно да нико од Срба не би могао дати своме детету име по аутобусу, па макар то била и ужичка
Ракèта.
Наравно, не би се могла искључити могућност да је неки Циганин такво име наденуо своме детету (пошто они, колико знам, имају понекад обичај да трагају за "егзотичним" именима), али, уколико тако нешто постоји, то би, евентуално, могло бити по правој рекети, а не по аутобусу.
Поздрав,
Душан