ENGL: Browser

[ognjenmi]

Ne znam odakle ljudima da browse izvorno znaci pregledanje. Ta rec izvorno znaci brstiti. Dolazi od starofrancuske reci broster, a koja je potekla od protogermanske reci brustjan, sto znaci pupoljak, sto ima veliku slicnost i sa nasim glagolom, sto je i razumljivo zbog zajednickog indoevropskog porekla jezika.
Naime browse kao pregledati se javalja od 1870 tih godina u americkom engleskom, a doticni glagol je u engleski iz francuskog usao 1523 godine.

Pregledac je OK prevod kada su racunari u pitanju, ali bi bilo glupo da koza pregleda lisce.

Ognjen

[ognjenmi]

Паде ми напамет тачнији превод за browser. Мислим да је најбољи превод листач или прелиставач, јер преносно листа односно прелистава странице интернета.

Огњен

[Maduixa]

Цитирано: Предраг Супуровић на 28. 07. 2006, 15:54:13
Оно са чим се не слажем то је да се превод претраживач веже за реч browser као основни превод, јер то нема смисла.

Zasto? Zaista me zanima zasto mislis da browser ne bi trebalo da se prevodi kao "pretrazivac" kad je upravo to ono sto browser radi. Osim toga, na spanskom se kaze buscador sto bukvalno znaci pretrazivac. Ili su Spanci to pogresno shvatili?
S druge strane, sama rec pregledavac mi zvuci - cudno, kao neka vestacki stvorena rec, dok mi pretrazivac zvuci sasvim prirodno.

[Maduixa]

Pojam internet pretraživač se može vezati za Gugl, Jahu ali, po meni, nikako za brauzer.

Izvinjavam se na neznanju... Ali zar Gugl i Jahu nisu brauseri?

[Miloš Stanić]

Slažem se sa Peđom da browser može (i treba) da se prevede kao čitač. (Naravno, ako uopšte mora da se prevodi, jer mišljenja sam da ovako problematični pojmovi ne treba ni da se prevode već da se usvoje u izvornom obliku)

A evo i zašto:

Ono što mi vidimo na ekranu brauzera je interpretirani, odnosno pročitani HTML kôd. U tom smislu je brauzer čitač. Jer on umesto nas čita HTML i prikazuje nam ga u razumljivom obliku.

Naravno, namera Engleza koji su namenili reč browser ovim programima uopšte nije bila ova, već kao što su ljudi i citirali u prethodnim porukama - da opišu program koji služi letimičnom čitanju nekog sadržaja.

@natasha2000:

Moram da te razočaram: ipak si u zabludi. Google i Yahoo nisu browseri. Oni su Search Engines. Zapravo, Yahoo nije ni usko govoreći pretraživač, već portal.

Browseri su oni programi pomoću kojih čitaš Google i Yahoo, npr. Internet Explorer, Firefox ili Opera.

A i Španci koriste reč buscador upravo za pretraživače, dakle za Google i Yahoo.

[Maduixa]

Hvala Miloshe, sad mi je sve postalo kristalno jasno.

E pa onda bih se i ja slozila da brauser bude chitac. Zapravo, sad kad znam sta je, znam i da Spanci to uopste ne prevode. Kazu (i pisu) browser.

Sto se Googla tice, to je buscador - tj. pretrazivac y srpskom.

Izvinjavam se na zabuni, meni ti internet pojmovi nisu bas najjasniji...

[Часлав Илић]

Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

Е сад, то све нема никакве везе са тим зашто browser не треба да буде ни читач ни претраживач, него чисто да пружим исти тип контра-аргумената :) Оно што је битно је то да се browser, reader, viewer, search, find врло често срећу у истом пасусу или чак реченици, те ће свака зависност од контекста изазвати хаос у употреби.

Ово су искуства која сам стекао током превођења разних програма. Пре него што сам се упустио у то, сећам се да сам једном прокоментарисао, у вези некаквог гласања, нешто као „зашто би они који не преводе, али користе преводе, имали мању тежину гласа?“ Сад бих ово питање појео са све тастатуром којом сам га написао (срећом, не знам више где је та тастатура). После пређене километраже, перспективе се напросто драстично разликују — превод, пре свега, мора да буде употребљив. Тек онда долазе остали важни критеријуми: ружно, смешно, лепо, озбиљно, плаво, црвено...

Чисто да илуструјем активирану замку „превођења по смислу“, размотримо пример subscribe у контексту превода једне е-поштанске листе. Ја бих превео као претплатити се, без обзира на то што се ништа не плаћа. Преводилац је, међутим, изабрао „пријавити се“, што је углавном исто као превод за login, који се јавља у истом контексту. Резултат: http://nasepismo.net/pipermail/razgovor_nasepismo.net/2006-February/001170.html . Домаћег осећања ради, поменуту нит је започео баш наш Предраг :)

[Miloš Stanić]

Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

Pa nije ti loš primer. Ali to je još jedan argument u prilog stavu da ne treba po svaku cenu prevoditi neke nazive.
Isto tako, automobil nije samo "samohod", jer pomoću njega možeš da slušaš muziku, gledaš DVD-je i igraš igrice (kod ovih skupljih varijanti . Zato i automobil može da bude pregledač, ako ima sve potrebne uređaje. A može da bude i pegla, zašto da ne? A u njemu možeš i da se rashladiš ako ti je vrućina i da se zagreješ ako ti je hladno. Možeš pomoću njega da uradiš još milion stvari koje prevazilaze svrhu naprave čiji bi bukvalan prevod bio "samohod".

[Maduixa]

Прегледач није читач. Прегледач, поред читања, омогућава и навигацију, сортирање, прибележавање, итд. докумената. Прегледач такође може бити за слике, филмове или музику, које се приказују и слушају, а не читају. Прегледач може бити и за све заједно, тј. прегледач датотека.

A zasto onda ne bi mogao da bude navigator, ili navigatorski program? Kao sto lepo Milosh kaze, neki put jednostavno ne mozes da strpas sva znacenja koja ti mislis da neka engleska rec ima u samo jednu srpsku rec.

Е сад, то све нема никакве везе са тим зашто browser не треба да буде ни читач ни претраживач, него чисто да пружим исти тип контра-аргумената Оно што је битно је то да се browser, reader, viewer, search, find врло често срећу у истом пасусу или чак реченици, те ће свака зависност од контекста изазвати хаос у употреби.

Bas zato mislim da ponekad je bolje ostaviti i tudjicu ako bolje oznacava ono sto hocu da kazem.

Ово су искуства која сам стекао током превођења разних програма. Пре него што сам се упустио у то, сећам се да сам једном прокоментарисао, у вези некаквог гласања, нешто као „зашто би они који не преводе, али користе преводе, имали мању тежину гласа?“ Сад бих ово питање појео са све тастатуром којом сам га написао (срећом, не знам више где је та тастатура).

Osecam se prozvanom ovde. Ako sam u pravu, za tvoju informaciju, vise od 15 godina se bavim prevodjenjem sa engleskog i spanskog na srpski, a u poslednjih pet godina sa spanskog na engleski i obrnuto. Mislim da mogu da smatram da posedujem malo iskustva koje mi daje pravo glasa.

После пређене километраже, перспективе се напросто драстично разликују — превод, пре свега, мора да буде употребљив. Тек онда долазе остали важни критеријуми: ружно, смешно, лепо, озбиљно, плаво, црвено...

Moram da te razocaram. Kad nesto prevodis, prvo mora da zvuci prirodno na jeziku na koji prevodis. Citac i pregledac zvuce katastrofalno na srpskom. A zatim mora da bude sto blize originalu. Sto je vise moguce. Ukoliko treba da biras izmedju preciznosti i prirodnosti, biraj prirodnost. Ako uporno pokusavas da izvuces preciznost, rezultat je obicno neprirodan, bukvalan prevod. Ako treba da upotrebis vise reci da bi opisao jednu rec, a sve u cilju da izgleda prirodno receno na ciljnom jeziku, upotrebi vise reci. Nema nista ruznije nego nakaradne reci nasilno izmisljene, ignorisuci strukturu i prirodu ciljnog jezika.

Чисто да илуструјем активирану замку „превођења по смислу“, размотримо пример subscribe у контексту превода једне е-поштанске листе. Ја бих превео као претплатити се, без обзира на то што се ништа не плаћа. Преводилац је, међутим, изабрао „пријавити се“, што је углавном исто као превод за login, који се јавља у истом контексту.

O ovome bi jos moglo da se poprica, al rec pretplatiti se barem postoji. Medjutim, osoba koja je postavila pitanje na stranici za koju si dao link, je dala odgovor na nase pitanje. Registracija.

Subscribe - kada otvaras svoj racun, dodeljujes sebi ime i lozinku, onda se registrujes. Kada le logujes, onda se prijavljujes.
Barem ja to tako vidim, po mom skromnom misljenju.

[Часлав Илић]

A zasto onda ne bi mogao da bude navigator, ili navigatorski program? Kao sto lepo Milosh kaze, neki put jednostavno ne mozes da strpas sva znacenja koja ti mislis da neka engleska rec ima u samo jednu srpsku rec.

У ком то смислу не могу да стрпам сва значења browser на прегледач? Пробао сам (то је оно око километраже), и могу да га употребљавам без размишљања о контексту (осим што је „нешто на рачунару“) или било каквих забуна. Ниједном се нисам саплео.

Bas zato mislim da ponekad je bolje ostaviti i tudjicu ako bolje oznacava ono sto hocu da kazem.

Немам ништа против браузер, осим што ми прегледач лепше звучи — за разлику од читача и претраживача, који имају употребних проблема.

Osecam se prozvanom ovde. Ako sam u pravu, za tvoju informaciju, vise od 15 godina se bavim prevodjenjem sa engleskog i spanskog na srpski, a u poslednjih pet godina sa spanskog na engleski i obrnuto. Mislim da mogu da smatram da posedujem malo iskustva koje mi daje pravo glasa.

То око гласова је било само зато што сам у том контексту тада и причао, поента је у перспективи. Иначе, наравно да немаш право гласа, немам га ни ја, нити ико други — превођење је закон јачег. Што ме подсети да треба да напишем неки редак на ону тему „Да ли преводити по сваку цену...“ :)

Што се твог искуства тиче, опет је ту ситуација мало необична. Наравно да би ти (знатно) боље од мене превела то што сам ја преводио, ко зна каквих сам ја све граматичких и правописних, а посебно стилских, глупости тамо направио :) Међутим, постоји речник текста и постоји превод текста, што су две у суштини раздвојене категорије. Добар преводилац, то значи да је добар у превођењу текста, за шта му је, између осталог, неопходно познавање речника области из које је тај текст, али не значи да он непходно учествује у стварању речника. Штавише, обично и не учествује, већ речник стварају стручњаци из дате области, уз исправке правописаца („уважени господине професоре, овде морате имати слагање по звучности“ и сл.)

Kad nesto prevodis, prvo mora da zvuci prirodno na jeziku na koji prevodis. Citac i pregledac zvuce katastrofalno na srpskom.

browser = прегледач, кажем и поновим у себи још једно хиљаду пута (што сам већ урадио у међувремену). И гле, одједном, прегледач ми не звучи неприродно.

(Можда Филип Милетић чита ову тему, могао би он да приложи своје опажање у вези са editor = уређивач :)

И ко је сад у праву, ти или ја? Нико или обоје, види горе о закону јачег :)

Ako treba da upotrebis vise reci da bi opisao jednu rec, a sve u cilju da izgleda prirodno receno na ciljnom jeziku, upotrebi vise reci.

Таман посла, ни говора. Ако треба да употребим две уместо једне речи, већ почнем да се презнојавам и не знам шта ћу са собом — па побегнем у транскрипцију. О три речи не размишљам ни једне микросекунде.

Чисто да не буде забуне, ово опет спада у горепоменуто раздвајање речника и превода. Када се преводи роман, преводилац је тај који потпуно својим радом заклања читаоца од оригинала, и стога је дужан да читаоцу изазове онакав осећај какав је писац желео код својих матерњих читалаца. Такав превод је сам по себи уметничко дело, и ту сам сигуран да вреде правила и приоритети које наводиш.

Овде се међутим прича о преводу појмова које треба да користе и стручњаци у свакодневној усменој и писаној комуникацији. Као такав, превод (нови појам у речнику дате области) мора да буде пре свега недвосмислен и економичан, остало је бонус. Двосмислен и неекономичан превод, какву год другу врлину да има, врло просто неће бити употребљаван.

Ово су закључци који ми нису пали са неба, већ посматрањем стручне литературе и речника области којима се бавим. Тамо не да нема двосмислених и нееконимичних превода, него су понекад чак измишљане и нове речи, још прецизније и економичније од оригинала.

Пример који волим да наводим је upper surface и lower surface у контексту ваздухоплова. Покојном проф. Ненадовићу, који је писао прве књиге код нас у тој области, изгледа да се сасвим разумни и очигледни преводи, горња површ и доња површ, нису допали. Не знам шта му тачно није било по вољи, али могу да смислим два разлога: прво, то су две речи за појам који се у неким текстовима врло често употребљава, и друго, некад се у оригиналу неизмењени користе за дводимензионалне облике, где то у ствари више нису површи, већ линије. Стога је смислио ова два превода: горњака и доњака. Кратки, могу се односити и на површи и на линије, дан данас их у здрављу и весељу употребљавамо.

Имам утисак, када би данас неко стидљиво предложио горњаку и доњаку, било би ту извијања обрва, запањености глупошћу, и салви смеха. Шта се то онда променило од раних педесетих, да изазове овако различите реакције? Ја могу да претпоставим :)

[d@do]

Nakon svih ovih poruka, moj zaključak je da je naprikladniji prevod čitač jer je program, u suštini, namijenjen da čita hipertekst tj. HTML kod. Sve ostale dodatne funkcije omogućene su čitanjem HTML koda. Zamislite kad mu se u budućnosti doda neka nova dodatna funkcija (a hoće), hoće li se tada javiti potreba za promjenu prevoda?!!
Što se tiče riječi sabskrajb, predlažem da se otvori nova tema vezana za ovu riječ jer je veoma interesantna za raspravu.
d@do

[Maduixa]

Немам ништа против браузер, осим што ми прегледач лепше звучи — за разлику од читача и претраживача, који имају употребних проблема.

Sve mi se cini da se ovde radi o licnom ukusu i preferencijama. Pregledac mi zvuci, K-A-T-A-S-T-R-O-F-A-L-N-O.  Isto kao gornjak i donjak. Ako je te reci izmislio neki Dr. Prof. to ne znaci da odmah moram da mu se klanjam kao Bogu. Sigurna sam da je taj Dr. savrseni poznavalac i strucnjak u oblasti vazduhoplovstva. U to ne sumnjam ama ni trunku. Ali sa jezikom ama nema blage veze, uz svo duzno postovanje. Zato i jesu strucni izrazi takvi kakvi su. Zato sto ih izmisljaju ljudi kojima struka nije jezik.

Иначе, наравно да немаш право гласа, немам га ни ја, нити ико други — превођење је закон јачег.

Mozda je zakon jaceg negde gde ti zivis, tamo gde ja zivim je zakon onog koji bolje poznaje materiju. Ako nisam dobro shvatila sta si ovim hteo da kazes, molim, pojasni. Hvala. Inace, o glasovima i o inosenju ovde onoga sto radim sam pocela zato sto si ti poceo. Nemam obicaj da trljam drugima na nos ono sto radim u zivotu i pogotovu ne u jednom forumu.

 

Добар преводилац, то значи да је добар у превођењу текста, за шта му је, између осталог, неопходно познавање речника области из које је тај текст, али не значи да он непходно учествује у стварању речника.

Sa privim delom se u potpunosti slazem, ali sta cemo kad taj strucni jezik ne postoji, kao sto je slucaj sa internet-informatickim jezikom? Drugi deo je potpuna besmislica. Zasto? Vec sam objasnila ranije kad sam govorila o donjaku i gornjaku.

Ако треба да употребим две уместо једне речи, већ почнем да се презнојавам и не знам шта ћу са собом — па побегнем у транскрипцију.

A sto bi tebi smetalo da uportebis dve umesto jedne reci, kada Englezima ne smeta? Neko rece ovde, (hvala na razjasnjenju:) da je Google u stvari Searching Engine. Eto! Dve reci! I niko se od Engleza ili Amerikanaca nije uhvatio za glavu i bezao u transkripciju, ko zna cega. Zato i ne vidim razlog zasto se browser ne bi mogao nazvati navigatorski program? Sta fali tim dvema recima? Osim sto vasem istanchanom informatickom uhu zvuci grozno.

Овде се међутим прича о преводу појмова које треба да користе и стручњаци у свакодневној усменој и писаној комуникацији. Као такав, превод (нови појам у речнику дате области) мора да буде пре свега недвосмислен и економичан, остало је бонус. Двосмислен и неекономичан превод, какву год другу врлину да има, врло просто неће бити употребљаван.

Potpuno se slazem sa ovom konstatacijom. Bas iz tog razloga mi "pregledavac" zvuci katastrofalno. Prvo, nejasno. Pregleda, sta? Internet? A sta ti radis u medjuvremenu dok ga on pregleda? Rec ne sugerise da tu aplikaciju koristis da bi TI pregledao Internet. Osim toga, rec pregledati me isuvise podseca na profesore i pregledanje zadataka, sto Explorer sigurno ne radi. Navigator ili neki sklop od dve reci od kojih je jedna navigator,  navigacija, nabigacioni, (mada ja glasam za navigator, ali ni ostale mogucnosti ne otpadaju), je najtacniji opis onoga sto Explorer, Mozilla ili bilo koji drugi browser rade. I to ako vec mora da se prevodi.

Имам утисак, када би данас неко стидљиво предложио горњаку и доњаку, било би ту извијања обрва, запањености глупошћу, и салви смеха. Шта се то онда променило од раних педесетих, да изазове овако различите реакције? Ја могу да претпоставим

Mozes li ovo da malo pojasnis? Izvini, ali sam izgeda kratkotalasna, pa ne shvatam sta si ovom poslednjom recenicom hteo da kazes, tj. da budem preciznija, sta je to sto ti mozes da pretpostavis.

[d@do]

Natasha,
Nemoj se naljutiti ali mi se čini da nisi toliko upućena u IT terminologiju (baš kao što ja nisam neki stručnjak za srpski jezik). Ja sam za to da se pri prevodu ne smije pristupiti subjektivno tj. kako je ti doživljavaš ili shvataš. Moje je mišljenje da bi proces odluke trebao biti sljedeći (kao što sam već pomenuo u nekom drugom postu):
1) Treba tražiti tačnu definiciju riječi od stručnjaka iz oblasti iz koje riječ dolazi (ili sam pronaći te definicije).
2) Primjeniti pravila srpskog jezika koja važe za datu riječ i otvoriti javnu raspravu o tome (odlična ideja je ona koja bi se zasnivala na principu ovakvog foruma)
3) Donijeti odluku koja je riječ najprikladnija za prevod (i zašto) i uzeti to kao obavezu

Na taj način bi se ostvarila javnost u radu, otklonile samovolje pojedinaca (taman to i bili stručnjaci iz srpskog jezika, pa nije im vala svaka riječ zlatna) i uključio glas naroda.
Toliko od mene.
d@do

[Maduixa]

Ma kako da se ljutim, Dodo, na tebe, ako govoris nesto sto je istina. Jeste, istina je da ja i informatika nismo bas u najboljim odnosima, tacnije receno, informaticka terminologija. Iako sam odlican "napredni korisnik" ucim iskljucivo putem pkusaja, i gresaka. Totalno sam glupa da naucim bilo sta iz knjige, sto se informatike tice, bas iz tog razloga sto iako su napisane na srpskom, zvuce mi kao spanska sela.

Takodje se slazem sa celim procesom koji si navela(o) (pardon, nemam pojma da li si "ona" ili "on"), ali se ne slazem da ja tome pristupam subjektivno niti pristrasno. Jednostavno, odgovaram na "prozivanje", nista vise.

Pominjes glas naroda. Potpuno se slazem, i to je ono sto sam htela da dokazem u svom prethodnom postu. Da li bilo ko ovde ozbiljno misli da bi rec "pregledac" zazivela u srpskom narodu? Ja ne. Narod nije budala, narod prihvata ono sto je zgodno, ono sto mu lepo zvuci, ono sto na prvi pogled izgleda poznato, a "pregledac" je rec koja ne spada ni u jednu od ovih kategorija. Brauser jeste.
Citac bi bila druga opcija, ako bas zapnemo i zainatimo se da posto poto bude srpska rec, mada moram da priznam da para malo uho.

Kako tebi zvuci gornjak i donjak? Na sta te asocira? Da li ti govori odmah o cemu se radi? Meni ne.

[Часлав Илић]

[...] Isto [katastrofalno] kao gornjak i donjak. Ako je te reci izmislio neki Dr. Prof. to ne znaci da odma moram da mu se klanjam kao Bogu. Sigurna sam da je taj Dr. savrseni poznavalac i strucnjak u oblasti vazfuhoplovstva. U to ne sumnjam ama ni trunku. Ali sa jezikom ama nema blage veze, uz svo duzno postovanje. Zato i jesu strucni izrazi takvi kakvi su. Zato sto ih izmisljaju ljudi kojima struka nije jezik.

Горњака и доњака, у ствари. Искрено, врло ми је драго што их такође сматраш катастрофалним, јер би у супротном ово био још један од мојих многобројних промашених примера :)

Размисли: ако је тај проф.др. срећан тим преводом, и једнако они око њега, тј. они којима тај превод треба, што би имало икаквог значаја за њих шта мисли неко кога се то ђутуре не тиче? Зашто би неко споља требало да им пропише шта ће и како ће? Измислили људи реч (која не крши правописна правила), и срећни су са њоме.

Mozda je zakon jaceg negde gde ti zivis, tamo gde ja zivim je zakon onog koji bolje poznaje materiju.

Није, чини ти се. И сама кажеш да је проф.др. из мог примера учинио безвезе, контра него што би условно то урадио неко ко „боље познаје материју“ (вероватно мислиш језичку). Даћу мало машти на вољу: тај проф.др. је био тако јак, да кад му је лектор стидљиво приговорио „Друже професоре, али ове речи... не постоје?“, овај га је само попреко погледао, и то је био крај приче :) Уопште, не могу сад да пружим референцу, али чини ми се да сам читао анегдоте о лекторима којима је глава била у торби (односно посао о концу) због исправљања одређених персона...

Без шале, на ово мислим кад кажем закон јачег: превод прави онај ко производи писани материјал из неке области, и који притом може и не мора да слуша примедбе, предлоге, итд. Нпр. признати стручњак овог или оног, користи неки превод који му се ћефнуо у свим својим публикацијама, међу студентима, колегама. Чик нека му неко приговори, а и кад му приговори, баш га брига, он тера своје.

Neko rece ovde, (hvala na razjasnjenju:) da je Google u stvari Searching Engine. Eto! Dve reci! I niko se od Engleza ili Amerikanaca nije uhvatio za glavu i bezao u transkripciju, ko zna cega.

То што се нико од њих није ухватио за транскрипцију ко-зна-чега је последица нечег другог (о томе доле). Ја сам, међутим, врло задовољан чињеницом што то на српском могу да скратим на једну реч — претраживач!

Potpuno se slazem sa ovom konstatacijom. Bas iz tog razloga mi "pregledavac" zvuci katastrofalno. Prvo, nejasno. Pregleda, sta?

Ох, не, опет тај део — а шта browser browsuje? Како било, сигурно је да сам пожурио са речју „недвосмислено“, нисам ставио неопходно додатно објашњење. Мислим недвосмислено утолико да нема судара са другим појмовима који се могу наћи у истом џаку; у ствари, боље да сам рекао „једнозначно“.

[...] tj. da budem preciznija, sta je to sto ti mozes da pretpostavis.

Језик је одраз духа оних који се њиме служе.

Педесетих, била је убрзана изградња, радне акције, бесконачни идеали, вера у сопствене могућности, итд. (без улажења у морално-вредносне оцене свега тога — све ово исто важи и за предратну Немачку). То је пратило и самопоуздање у употреби сопственог језика, у његове могућности како при преводу, тако и при творби нових речи. Шта више рећи када је проф.др. одозго своје знање испекао у Француској, објавио и неке књиге тамо, па се вратио у Југославију да ту прави авионе? И притом није пожурио да усвоји све француске речи такве какве су, јер наше нису постојале.

Појмови о којима овде причамо (и о којима ћемо вероватно причати у будућности) долазе од почетка деведесетих. О стању духа од тада до данас не треба да причам. Српски језик одједном „није способан“ да назове нове појмове који пристижу, у то изгледа у било којој техничкој, економској или популарној области.

Могуће је наравно да успостављам везе тамо где их нема :)

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > Страни језици и српски језик > Преводи и превођење > Тема: ENGL: Browser