Evo jednoga lokalizma čija me je etimologija fascinirala. Užičani kažu
pusule za nečije stvarčice, sokoćala, sitnice i mašinice koje im nisu dovoljno poznate; recimo „ostavi te tvoje pusule“ ili „kakve su ti to pusule“.
Reč „pusula“ je turcizam i dolazi od turskog
pusula, što znači — kompas, a koje pak potiče od italijanskog
bussola, od koga je i francusko
boussole i naš sinonim za kompas,
busola.
Pa priča ide ovako: za busolu su Turci saznali od Italijana, i preuzeli je zajedno sa italijanskom rečju, koju su malčice prilagodili u svome jeziku. Ta je turska
pusula onda stigla i do Užica, ali veseli Ere nisu znali i nisu shvatali kakva je to naprava, pa su tom rečju, „pusula“ i u množini „pusule“, nazivali bilo kakve nepoznate stvarčice, sokoćala i mašinice.
Čudni su putovi jezični.
