Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.40 ч. 26.07.2021. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: префикс су- у сувремен?  (Прочитано 13057 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Miki
Гост
« Одговор #30 у: 17.16 ч. 21.05.2008. »

„Право“ да тај дијасистем назовем српским језиком ми даје управо чињеница да се СВИ други силно упињу да свој „језик“ разноразним трпањем словâ Ј и Х где им место није и измишљањем нових — уразноличе: накарадне речи попут погрјешка, махрама, шјекира, кисјело итд., нису ништа друго до безочни покушаји разграничавања тог нашег језика на измишљене.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #31 у: 20.47 ч. 21.05.2008. »

One možda u ovom trenutku deluju izmišljene, ali nisu toliko nakaradne kad se uzme u obzir to što crnogorski dijalekti imaju glas „šj“ i mnogi imaju refleks jata u reči „kiselo“; te sada crnogorski lingvisti žele da normiraju u svom književnojezičkom izrazu reči „šjekira“ i „kisjelo“ odnosno „kišjelo“ (ovde je „šj“ stilizovani način zapisivanja). Takođe i hrvatski dijalekti imaju „je“ kao refleks kratkog jata i iza glasa „r“ (za razliku od srpskih), pa nije čudno ni to što hrvatski lingvisti imaju potrebu da normiraju oblik „pogrješka“ i slično, kao ni to što Bošnjaci teže k tome da približe svoju književnojezičku normu svome govornom izrazu, a u njemu je zapaženo prisustvo grlenog „h“, pod uticajem turskog jezika kako to tumači naš čuveni pokojni dijalektolog Pavle Ivić.

Dakle, moramo shvatiti i njihovu potrebu da svoje književne jezike, sada kada su oni dobili stanovitu samostalnost, uobliče tako da oni odgovaraju njihovoj tradiciji. Dosada je bio na snazi unitarizam, pa je zajednički književni jezik zarad Vukove ideje, i njegovih sledbenika kako na srpskoj tako i na hrvatskoj strani, bio zasnovan na istočnohercegovačkoj osnovi, a njome se pre svega koriste Srbi. (Otuda kod nas „ništa novo“ i posle raslojavanja zajedničkog književnog jezika, jer je i dosadašnja tradicija uglavnom odgovarala srpskom izrazu.) Hrvatska i bošnjačka strana pak imaju i svojih dijalekata koji tada nisu ušli u književnu normu, a sada kod njih postoji mogućnost za to. No, to ne čini ovaj dijasistem manje jedinstvenim — koje slovo manje ili više, opet je to isti jezik, kao što rekoše Oli i Delija, „sa neznatnim razlikama“. Wink I njega Srbi zovu srpskim, Hrvati hrvatskim, Bošnjaci bosanskim, ali kada ga treba imenovati u njegovoj celovitosti, nijedno etničko ili nacionalno ime samo nije dovoljno ispravno kada zanemaruje one druge, baš zbog toga što je toliko „uraznoličen“ u svojoj raznolikosti a ipak jedinstven, a koja raznolikost proizilazi iz toga što postoje četiri strane sa svojima četirma govornim i četirma književnim tradicijama — istoga porekla ali „sa neznatnim razlikama“. Dosad je nešto i nešto bivalo zanemarivano zarad unitarnosti i zajedništva, a sada treba razumeti potrebu svih četiriju strana da se, u okviru jedinstvenosti i celovitosti ovoga jezika doskora znanog kao srpskohrvatski, okrenu i svojima osobitim značajkama u sada svojima književnim jezicima, samostalnima ali u okviru jednoga dijasistema. Wink

Znači, nije ni „pogrješka“ ni „šjekira“ (stilizovano „šj“) ni „mahrama“ ništa novo i izmišljeno, samo dosad nije bilo tako normirano u zajedničkom književnom jeziku, budući da su manje ili više lokalizovane pojave kakve i jesu, a sa ovom samostalnošću svakoga od tih triju ili četiriju književnojezičkih izraza postoji mogućnost za to, i treba razumeti njihove potrebe da ju iskoriste. Kod nas, rekoh, takva potreba naročito i ne postoji jer je i dosadašnji književni jezik uglavnom odgovarao srpskom izrazu, zahvaljujući Vuku i vukovcima, pa se kod nas i nije mnogo toga izmenilo kao na drugim stranama, koje su bile više ili manje (Hrvati manje Wink) zapostavljane, to se mora priznati. Smiley Tumačiti to kao „nakarađivanje srpskoga jezika“ prilično je srbocentrično stanovište — tako Srbima možda i izgleda kad to gledaju preko svog brda na komšijsko, ali pogledaj celu stvar malo i s druge strane medalje. Jer, to „upinjanje“ neće izmeniti činjenicu da se radi o jednom „jeziku u širem smislu“ — sve to je već deo tog jezika, samo nije dosad bilo normirano, i nije izmišljeno samo je... njihovo, ali ne izilazi izvan okvira srednjojužnoslovenskoga dijasistema (tj. srpskohrvatskog jezika); i Srbi bi se morali pomiriti s time da ne može sve biti onako kako su to oni krasno zamislili, da postoji i druga strana, tačnije druge strane, i nešto što je deo njihove jezičke kulture. Wink
« Задњи пут промењено: 01.05 ч. 23.05.2008. од Ђорђе Божовић » Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!