Održavljiv bi bilo ono što se traži, ali ta reč ne postoji.
Да реч не постоји не видим како је само по себи проблем. Сваки језик има правила творбе, па и српски. Не постоји којекакав сличан придев ни на енглеском, па додају
-able и —
сад постоји.
Проблем са ‘одржављив’ је што, судећи по брзој претрази речника, сваки глагол са свршеним и трајним обликом -ати/-авати као придев који означава квалитет има само -(љ)ив, односно -ав- се увек губи. Одржављиво би тако било оно што се може одржавити/одржављати, односно, хм, оно од чега се може начинити држава.
Održiv ne ide, ima drugo značenje. [...] nešto hmmm... npr. neoborivo, a ovde se ne radi o krajnosti, [...]
Пре бих рекао да је разлика добро исказана енглеским
sustainable и
maintainable — прво је урођени квалитет, а друго присталост спољашњем утицају ради остваривања тог квалитета. Али је значајна разлика свеједно.
Мостови би требало да су слични авионима, а колико видим, за потоње нису смислили ништа боље од ‘погодности одржавања’ односно ‘погодног за одржавање’. Чак ми исто испада и код пословично творбенољубивих Хрвата.
Ситуација је ретко глупа.
