Да, израз се користи у значењу "веома скупо стајати" или "платити за што високу цену".
У књизи Милана Шипке "Зашто се каже" објашњава се и овај израз. Ја ћу само препричати најважније:
Прво, Шипка наводи да из израза није јасно "да ли је ту реч о кајгани светог Петра која је некога скупо стајала, или, пак, о некој кајгани која је скупо стајала самог светог Петра?"
По Шипки, прво тумачење је уверљивије, а израз потиче од Грка који имају пословицу "Скупа ли је кајгана светог Ђорђа" где је дошло до замене имена, будући да је код нас свети Петар познатији него код Грка.
А легенда која објашњава овај израз казује да је неки дечко у Пафлагонији начинио светом Ђорђу кајгану и однео му је у цркву. Уто наиђоше четири трговца да се помоле Богу и угледавши кајгану, не могаху одолети и поједоше је. Али светац учини чудо и трговци не могоше изићи из храма док сваки од њих није положио по један велики златник. Када су напокон изашли из храма, рекоше: "Свети Ђорђе, много ти је скупа кајгана; никад је више од тебе нећемо куповати".
Друго тумачење каже да су Исус и свети Петар ишли светом да кушају људе, а уз то "Христос куша Петра свога". Једне вечери заноћили су код сиромашне удовице која је имала много нејаке деце. Она их лепо дочека и понуди им кајгану за вечеру. Исус се захвали и не хтеде кушати кајгане, већ оде на сламу да спава, упозоривши светог Петра да не једе кајгану коју је удовица спремила деци. Али, гладни Петар не послуша Исуса већ се дохвати кајгане и хтеде је појести, али се она у истом часу окамени тако да је није могао јести.
Ујутро Исус облапорном Петру изрече тешку покору тако да је Петар морао да проси по селу да би прехранио удовичину дечицу и то све док се Исус не врати и не затекне децу живу и здраву. Након повратка, Исус упита Петра "Је л' све добро па да те опраштам?", а Петар, изможден рече (по песми Ј. Ј. Змаја):
"Све је добро, милом теби хвала!
Ал кајгана скупо ме је стала."
По другој верзији ове приче, свети Петар је добио дебеле батине од неког домаћина код којег је заноћио заједно са Христом, зато што је, не питајући га, спремио и појео кајгану.
