Нешто и ништа

[Бојан Башић]

Ivan Klajn, Jezik oko nas, str. 96—97:

     Posebne muke zadaju oni glagoli čije značenje obuhvata izvesnu sumnju ili neizvesnost, usled čega posle njih često dolazi jedno „ne“ koje zapravo ne označava negaciju. Otuda onaj paradoks da rečenice „Pričekaj dok se vratim“ i „Pričekaj dok se ne vratim“ znače isto.

Odatle sam uzeo pomenuti primer, a ukoliko bi postojalo to „pravilo“ da dok zahteva negaciju, svakako bi Ivan Klajn prvi znao za to i ne bi napisao ovako nešto.

[Maduixa]

Ja bih pre rekla od amatera koji "samo" govore engleski.

[Фаренхајт]

Можда је термин "двострука негација" несрећан. Математичари би тачно констатовали да је посреди заправо "дистрибутивна" негација, тј. негација која се ставља на све речи које је могу примити, као што би се заједнички чинилац "увукао" у заграду. Стога можемо имати чак и петоструку негацију: "Никад нисам ништа научио ни од једног професора ни из једне школе.", што је негација од "јесам нешто научио од бар једног професора из бар једне школе", а "никад" је појачајни додатак.

Мом стилском осећају ипак више годи "Одавно нисам прочитао ништа боље."

[Бојан Башић]

Htedoh u jednoj temi napisati „Većina ljudi (preciznije: niko) nema svu moguću literaturu“, pa sam shvatio kako je ta rečenica dovoljno neobična da zasluži posebnu temu. Sa stanovišta gramatike zaista joj se nema šta osporiti, ali primetimo da ona gotovo izjednačuje pojmove „većina ljudi“ i „niko“! Nemam nikakvo pitanje, samo navodim zanimljivost.

[Lolita]

Da; ali to je lako objašnjivo Ovde se zapravo značenje sintagme „većina ljudi“ smisaono proširuje na „svi ljudi“, predikat/glagol sadrži negaciju, a pošto u srpskom jeziku postoji pomenuta tzv. dvostruka negacija, što znači da „odrični“ subjekat (ovde zamenica „niko“) ima odričan predikat, semantički, praktično dobijamo podudarnost značenja između „većina ljudi nema“ (gde većina zapravo znači „svi“, jer ako bismo strogo poštovali značenje reči „većina“, onda bi „neki ljudi“ ipak „imali“ svu moguću literaturu) i „niko nema“

[Фаренхајт]

Na jednoj sam temi izneo sopstveno uverenje da je termin "dvostruka negacija" nesrećan, pošto je posredi "distributivna" negacija, koja se stavlja na sve reči koje je mogu primiti. Stoga je paradoks "dvostruka/prosta" samo prividan: naime, "većina ljudi" ne može primiti negaciju, dok "neko" može, i stoga postaje "niko".

[Lolita]

To je tačno, ali ipak smatram da termin „dvostruka negacija“, premda nije idealan, nije ni tako loš. On, naime, govori o tome da srpski jezik trpi situaciju u kojoj su, recimo i subjekat i glagol odrični, dok mnogi jezici to ne trpe (nobody knows )

[Фаренхајт]

Ali šta ćemo onda s višestrukim negacijama? "Niko nikada ništa nije naučio ni od jednog nastavnika ni u jednoj školi" - šest komada A da se negacija odnosi SAMO na subjekat i predikat, onda bi imalo biti "Niko nekada nešto nije naučio od bar jednog nastavnika u bar jednoj školi", što nije gramatično

Slažem se da je "dvostruka negacija" izraz koji tačno opisuje tu pojavu u PROSTIM rečenicama, ali nije izraz koji tačno opisuje tu pojavu UOPŠTE

[Lolita]

Sve to stoji; slažem se da izraz nije idealan; ali podrazumevam da on opisuje tu pojavu u nekom, da tako kažem ELEMENTARNOM ili osnovnom obliku (tj, kako kažete, u prostim rečenicama), za razliku od suprotnog slučaja, naime, takođe elementarnog oblika u kojem uz odrični subjekat ide potvrdni oblik glagola.
Pri čemu niko ne kaže da je nemoguće (tri komada ) smisliti i uvesti bolji izraz

[Бојан Башић]

dok mnogi jezici to ne trpe (nobody knows )

"I can't get no satisfaction." (Rolling Stones)

"We don't need no education.
We don't need no thought control." (Pink Floyd, Another Brick in the Wall: part II)

"I can't get no sleep." (Faithless, Insomnia)



Zanimljiva pričica, predavao jednom neki lingvista o dvostrukoj (distributivnoj ) negaciji u raznim jezicima. Ovde se ispoljava ovako, ovde onako, ovde je nema nikad, ovde je obavezna, ali — kaže on — nije nikad naišao ni na jedan primer da dvostruka potvrda označava negaciju. U tom momentu čuje se iz poslednjeg reda: „Yeah, right“.

[Фаренхајт]

A opet, imamo i slučajeve s jednostrukom negacijom, koji se po značenju razlikuju od onih s dvostrukom:

"Nešto nije moguće" spram "Ništa nije moguće"; "Neko neće doći" spram "Niko neće doći" i sl.

[Бојан Башић]

U skladu s tim, čini mi se da si pogrešio kod ranijeg objašnjenja:

..."većina ljudi" ne može primiti negaciju, dok "neko" može, i stoga postaje "niko".

Ne prima neko negaciju pa postaje niko, jer je i rečenica „Neko nema svu moguću literaturu“ sasvim korektna; zapravo, paradoks u onoj rečenici potiče od predikata: ukoliko ga vežemo za subjekat „većina ljudi“, predikat je nema, a ukoliko ga vežemo za subjekat „niko“ (koji odmah dolazi u tom obliku, ništa ne prima), predikat je ima (što onda prelazi u nema poprimljavanjem negacije).

[Lolita]

Bojane, primeri koje navodite iz pesama su izuzeci, ali to sigurno i vi znate Kao što je i “If I can’t have you, I don’t want nobody, babe“, izuzetak koji ovde pojačava značenje negacije.
A niko praktično jeste odričan oblik zamenice neko 

[Бојан Башић]

A niko praktično jeste odričan oblik zamenice neko 

Svakako da jeste. Nisam sasvim razumeo zašto ste ovo napisali, pretpostavljam da se odnosi na moj gornji komentar upućen Farenhajtu. Nisam osporavao da je niko negacija od neko, već se nisam složio s njegovim tvrđenjem da se niko u rečenici „Niko nema svu moguću literaturu“ pojavilo tako što se negacija predikata prenela na subjekat; proces je, kao što sam rekao, tekao obrnutim smerom: negacija se sa subjekta prenela na predikat.

[Зоран Ђорђевић]

Молим вас да се вратите на сам почетак ова теме. Питао сам шта је по вашем мишљењу лепше од она два исказа. Нисам ни мислио да расправљамо о двострукој и трострукој негацији.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Нешто и ништа