Mozda nerealno jer nikada nemamo dva ista spojena slova na kraju reci ?
Вероватно не у номинативу (не могу се сетити примера) баш на крају речи, али у косим падежима свакако да: поменуто
какаа, затим
марабуу,
кохлее,
Лее,
Тее (имена Леа, Теа)... Паде ми
вакуум на памет, али није удвојено слово скраја, а имамо и као правилан облик
вакум.
Rekli bi pre "koliko jos paklova ostaje" pre nego "paklaa" iako bih pre upotrebio "kakaa" za kakao, ja licno ...
Нисам сигуран да постоји множина од
пакао, а ако би нам оваква употреба била потребна, повели бисмо се, као што и сам наведе, обликом из неког од косих падежа у коме је извршена гласовна промена прелазак Л у О, и добили
паклова. Мада, морам признати да нисам испрва разумео ово
паклова — тек даљим читањем твоје реченице. Мислим да је бољи облик
пакала, понављам, ако ова именица има множину.
Какао је туђица, па се изворни облик задржава, али сам мишљења, како је градивна именица, да нема множину. Можда не би било неисправно рећи ни
какла (ген. јед.), да овај облик бејаше испрва усвојен, али то ће Бојан или неко други већ боље објаснити.