Нисам баш сигуран да име Павао/Павле може бити критеријум националне припадности (за разлику од имена Србољуб, Хрвоје, Домагој или Ђурађ
). Ово говорим (и пишем) из једноставног разлога што имам пријатеља (с којим сам одрастао) који се зове Павао, а који је Србин "са дна каце". Додуше, то име се у "говорном језику" временом трансформисало у Павле (ево Павла, ђе си Павле, шта има Павле, били смо код Павла на жураји итд.), али сам ја лично био сведок када је тај мој пријатељ (приликом упознавања) инсистирао на томе да он није Павле, већ Павао! Чињеница је да му је тако било записано и у крштеници. Такође, познавао сам многе Хрвате који су носили (по мишљењу необразованијег света) "српска" имена као што су Душан, Милош па чак и Ђорђе! С друге стране, знам и неке Србе који с поносом носе "хрватска" имена Дамир, Славен или, рецимо, Златко. Циљ ове моје писаније да упозорим на тачност оне старолатинске Nomen est omen, али и на нетачност оне новосрпске Име је нација.
