Презентска основа

[Miki]

Презентска основа се добија од 1. л. мн. презента, за ма који глагол. Дакле, добро си схватила.

I kako da ovo objasnim jednom strancu?

Никако не бих волео да сам у кожи тог странца.

П. С. Немој му, молим те, рећи да се заповедни начин гради од измењене презентске основе — побећи ће главом без обзира, бојим се.

[Miki]

Странац свакако мора да научи и једну и другу, то јест: мора сваком глаголу знати инфинитив и презент.

Богме, и аорист.

П. С. Зато сам ја немачки научио очас посла: једна основа, па „такари“ наставке до миле воље! Негде преглас, па то значи нешто друго... Ма, милина једна!

[maja...]

I niste mi bas pomogli.  Nista sto vec nisam znala.  Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi.  Radim u skoli kao nastavnik i nasa djeca to ne shvataju, a tek stranci.

[Miki]

Па ни нама није било свеједно кад смо били клинци! Сад неким новим клинцима то није јасно.

Шалу на страну, не може се једноставније објаснити. Морају знати 1. л. мн. презента како би дошли до презентске основе од које се граде неколика глаголска облика, док морају знати инфинитив и, понегде, аорист глагола, како би добили инфинитивну основу и од ње изградили мало више гл. облика. Такав нам је језик, шта да се ради...

[J o e]

Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi. 

Правила су сасвим јасна и логична (додуше, тешка). Једино што може бити проблем за схватање јесте оно што се на енглеском зове „circular reference” (презент се гради од презентске основе, презентска основа од презента). Ја сам покушао да предочим да се то може избећи ако се објасни да није битно како ће се основе именовати (Белић их, на пример, назива, осим како је уобичајено, још и несвршеном и свршеном, а могу се назвати, у методичке сврхе, и X и Y, 1 и 2...), већ да је битна суштина: како се које време гради.

Морају знати 1. л. мн. презента како би дошли до презентске основе

Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста. То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији. Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3. л. јд. презента, зар не?
Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2. л. јд., када се обије -ш. Бесмислено!

[Miki]

У суштини, презентска основа се може добити од свих лица једнине и множине одбитком наставака, сем од 3. л. мн. Оно за 1. л. мн., па и 2. л. јед. је општеприхваћено у граматикама и сви тако уче и знају.

[Оли]

Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста. То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији. Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3. л. јд. презента, зар не?
Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2. л. јд., када се обије -ш. Бесмислено!

Ево само делића читаве приче о основи на овом истом форуму. Цитиране речи су моје: "Мислим да се тога као кроз маглу сећам, да сам приметила кад је изашла и кад сам је (још) читала, и да сам се запитала, откуд сад то, кад смо целог живота учили да се одбија наставак од другог лица једнине. И нек ми неко нађе пример у коме ће основа бити различита зависно од тога да ли се одбити наставак од другог лица једнине или првог множине?" Написала сам ти цитат просто зато што је тамо општи хаос у виду питања, лапсуса, нервирања итд., али ипак: http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=2261.0

Такође сам увек размишљала (и закључивала да они горе знају зашто) има ли неког посебног разлога што се наставци морају одбијати. И не муче само наставници малу децу, у противном не би Поповић написао у својој граматици да треба одбијати наставак. Или и он мучи децу (као и Стевановић пре њега), или има нека ситна, јадна, бедна реч која се разликује па нас (и ми њих ) зато муче .

[J o e]

Прелистао сам ону другу тему о основама и још увек нисам убеђен да постоји системски глагол коме је 3. л. јд. различито од 2. л. јд. или 1. л. мн. Хајде(мо), све и да је глагол, има један једини облик: императив и смешно је причати о његовој основи. Јесам спада у помоћне глаголе и његова се промена увек учи посебно (сетимо се да је још у прасловенском био атематски). Једино би моћи могао да прави проблем, али његово прво лице ће, како се год дефинисала презентска основа, штрчати. Дакле, тај ситни, јадни, бедни глагол не постоји.

Још само две мале исправке. Оно о презентским основама у жутој граматици је писао Станојчић (Поповић је синтактичар). Стевановић је рекао да се презентска основа прави одбијањем наставка за 1. л. мн. ИЛИ било ког другог наставка презента (осим 3. л. мн.). А ако ме неко пита зашто је уопште помињао то 1. л. мн. (које ће, из незнаног разлога, доспети као једино код Станојчића), ја бих рекао да некад и добри Стевановић задрема. 

[Оли]

Наравно, нико није ни покушао да тврди како постоји тај фамозни глагол, но сам се ја малопре упитала, није ли то неки глупави разлог што се смислило одбијање наставака.

Можда је збиља Стевановић задремао, па сви после преписивали или модификовали кроз дремеж.

[Оли]

П. С. Колико мене сећање служи и Станојчић је синтаксичар?

[J o e]

Знам да се бавио и синтаксом, и морфологијом, и дијалектологијом... Оно што сам хтео рећи јесте да је у жутој граматици Станојчић писао све осим синтаксе, за шта је био задужен Љуба.

[Оли]

Ааа. То. Па добро. "Осим синтаксе глаголских облика" .

[lazarus]

Људи, помагајте!
Била ми је савјетница за српски језик и констатовала сљедеће неправилности:

1. презентска основа се не гради од 1. л. мн. него, цитирам њен уџбеник за основну школу: "Презентска основа добија се из трећег лица множоне одбијањем наставака -У, -ју, или -е, као на примјер: рад-е, пиш-у, чита-ју, ишчитава-ју итд."

2. Морфологија у ширем смислу не проучава творбу ријечи- Творба је аутономна дисциплина.

3. Не постоје једноморфемске ријечи. Ако се чини да ријеч има једну морфему, она, заправо, има тзв. нулти наставак!

Реците ми да је била у праву - биће ми лакше.

[harry.gegic]

Ovim pravilima bi neko trebao ozbiljno da se pozabavi.  

Правила су сасвим јасна и логична (додуше, тешка).  Једино што може бити проблем за схватање јесте оно што се на енглеском зове „circular reference” (презент се гради од презентске основе, презентска основа од презента).  Ја сам покушао да предочим да се то може избећи ако се објасни да није битно како ће се основе именовати (Белић их, на пример, назива, осим како је уобичајено, још и несвршеном и свршеном, а могу се назвати, у методичке сврхе, и X и Y, 1 и 2. . . ), већ да је битна суштина: како се које време гради.

Морају знати 1.  л.  мн.  презента како би дошли до презентске основе

Не знам зашто је уврежено ово мишљење код наших наставника српског језика, па и лингвиста.  То јесте тачан начин добијања презентске основе, али не и једини и најпростији.  Много је лакше детету једноставно рећи: презентска основа једнака је 3.  л.  јд.  презента, зар не?
Мене је наставница учила да се презентска основа добија од 2.  л.  јд. , када се обије -ш.  Бесмислено! :)

I, na kraju zaključismo da nikako ne možemo doći do prezenta kombinovanjem neke osnove i nastavaka (osim prezentske koja sama nastaje od istog prezenta koji kasnije treba da gradi)?
Mislim da bi to značilo da se prezentska osnova glagola mora učiti napamet.
Isto se javlja i kod glagola čiji se infinitiv završava na ći ili sti, pa se osnova dobija odbijanjem nastavka oh od 1.  lica jednine aorista, a sam aorist se gradi od te osnove i nastavka oh za prvo lice jednine.
Apsolutno nelogično! Mislim da se nešto u jeziku mora raditi po tom pitanju.

[VladKrvoglad]

Harise, zaista je tako. Prezentska se osnova gradi odbijanjem prezentskih nastavaka od...prezentskih oblika. Obicno se uzima za to trece, pardon PRVO lice mnozine. I ja sam to ucio pre skoro 40 godina...
Sta se po tom pitanju moze uraditi?
Ne mnogo. U stvari - nista.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Граматика српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Презентска основа