|
Miki
Гост
|
 |
« у: 03.08 ч. 07.07.2008. » |
|
Зна ли се можда (тј. да ли је забележено у литератури) ко је и када почео са увођењем накарадних спојева за називе једињења, као преписаних из немачког: натријум-сулфат, итд.? Зар није милион пута лепше и пригодније духу нашег језика натријумов сулфат или сулфат натријума; трећи оксид гвожђа уместо гвожђе(III)-оксид (овде имамо чак и правописну грешку, будући да се римски број у загради чита као три — дакле, не обележава редни број)... Разумем да начело језичке економиности „налаже“ краће облике, али много незграпно делују садашњи распрострањени облици. Сигуран сам да Французи говоре као што бисмо требали ми (допуна: ево и потврде са њихове Википедије, P2O5: hémipentoxyde de phosphore).
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 03.12 ч. 07.07.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #1 у: 15.30 ч. 09.07.2008. » |
|
Пошто сам ја хемичар, покушаћу да ти дам просто објашњење.
Овде се не ради ни о лепоти, ни о правопису.
Хемијска једињења морају да се обележавају на исти начин, по истом шаблону, да би се тако омогућило споразумевање међу људима који се баве хемијом, било као научници, трговци, студенти...
Институција која се скраћено зове IUPAC (International Union of Pure and Applied Chemistry) прописала је и на неком свом конгресу усвојила један шаблон, који је после прихваћен у целом свету.
Код нас је (а вероватно и другде) било проблема са превођењем. Чак су и неки симпозијуми били посвећени томе. Стари професори су се дуго опирали променама, као што је ред и обичај, али спаса није било.
Без обзира на правопис живин хлорид у коме је жива једновалентна означава се као Hg(I) Cl, а где је двовалентна Hg(II) Cl. Формуле су им Hg2Cl2 и HgCl2. Код органских једињења је то много компликованије, али не бих да давим друштво детаљима.
Узми упутство из кутије са неким леком па прочитај шта је по хемијском саставу и пробај да смислиш неко лепше име. Водим те на пиво ако успеш.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #2 у: 00.17 ч. 12.07.2008. » |
|
Узми упутство из кутије са неким леком па прочитај шта је по хемијском саставу и пробај да смислиш неко лепше име. Водим те на пиво ако успеш. Хе, хе... Ја се и сам изузетно занимам за хемију и одувек су ми сметали такви називи код нас. Знам и како се пишу и читају органска хемијска једињења и рекао бих да ту „нема помоћи“. Можда би за она простија било лепше увести „наше“ називе, као што то чине Французи, барем у нестручној комуникацији. Но, добро. Ипак разумљиост долази на прво место. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #3 у: 08.29 ч. 12.07.2008. » |
|
У неформалној комуникацији то може, али када се прави, рецимо, каталог (онај Мерков има скоро хиљаду страна и преко осам стотина хиљада једињења), онда мора по шаблону.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #4 у: 17.25 ч. 12.07.2008. » |
|
Ja mislim da je Miroslav mislio na ime, a ne na formulu. Vi, Zorane, navodite same formule hemijskih jedinjenja, sto naravno, mora biti SVUDA u svetu isto napisano i standardizovano. Medjutim, Miroslav je lepo naveo primer francuskog, a ja mogu da dodam da i u spanskom hemijska jedinjenja se kazu na isti nacin, koristeci ono "de"...
engleski: sodium sulfate
nemacki: natriumsulfat
francuski:sulfate de sodium
spanski: sulfato de sodio
italijanski: solfato di sodio
srpski:natrijum sulfat
Dakle, pitanje je bilo, ako se ne varam (Miki, ispravi me ako gresim) zasto smo mi blizi nemcima i englezima i koristimo dve imenice u nominativu (natrijum sulfat) umesto prisvojni pridev ili genitiv jedne kad je to ispravnije, a taj je fazon koji koriste romanski jezici: natrijumov sulfat ili sulfat natrijuma sto bi bilo mnogo slicnije romanskim jezicima jer bukvalno prevedeno, u svim romanskim jez. se kaze sulfat OD natrijuma...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #5 у: 17.34 ч. 16.07.2008. » |
|
Да, Бруни, баш на то и циљах. Не видим разлога да уместо конструкције са две именице од којих је једна у улози непроменљивог придева, која није нимало у духу нашег језика не користимо једну од неколико могућности, примерице: натријумов сулфат, сулфат натријума, итд.
Запитао бих се и зашто се ово не примењује у уџбеницима и другој литератури, јер исто такође спада у правилно (а и стилско) изражавање.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #6 у: 18.08 ч. 16.07.2008. » |
|
Исто такође?  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #7 у: 18.36 ч. 16.07.2008. » |
|
Исто такође? Опет читаш летимице: Запитао бих се и зашто се ово не примењује у уџбеницима и другој литератури, јер исто такође спада у правилно (а и стилско) изражавање.  Овде ово = исто = „наши“ називи за једињења. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #8 у: 18.40 ч. 16.07.2008. » |
|
hehehe Ma sfatila ja sta si ti hteo da kazes, medjutim ja bih uvek rekla na drugaciji nacin jer vrlo lako moze doci do zabune, posto je recenica dvosmilena. Ne ljuti se, malo se shalam ja sas tebe...  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #9 у: 18.45 ч. 17.07.2008. » |
|
Натријум-сулфат, баш тај пример, бележи и СЈП и правописни речник . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #10 у: 21.39 ч. 18.07.2008. » |
|
Натријум-сулфат, баш тај пример, бележи и СЈП и правописни речник . Бележили их или не, мени се никако не допадају, из наведених разлога и сматрам да су погрешни макар колико и конструкција предлог + глагол, о којој већ дискутовасмо. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #11 у: 23.05 ч. 18.07.2008. » |
|
Уау, па ми се претварамо и у реформаторе језика . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 23.13 ч. 18.07.2008. » |
|
Eј, окани се тог „уау“, молим те! Лепо, српски: човече, уф, охохо, види види... Алергичан сам на то „енглеско кевтање“.  Важи? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #13 у: 00.06 ч. 19.07.2008. » |
|
Зар уау није исто што и у је... на српском?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #14 у: 00.08 ч. 19.07.2008. » |
|
Ма како год, само ме нервира оно „њоњ“ из енглеског (Надам се да нисам био превише груб малочас.): Уау Види види/човече/охо(-)хо/у је, па ми се претварамо и у реформаторе језика . |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.11 ч. 19.07.2008. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
