Дејан Мратинковић
гост
 Ван мреже
Организација:
Поруке: 9
|
 |
« у: 13.15 ч. 29.07.2008. » |
|
Ако погледате по Интернету, сва три облика су присутна и отприлике подједнако заступљена. Штавише, обавештења неких школа о траженим профилима и примљеним ученицима у истом тексту користе комбиновано 2 или 3 варијанте. Да не улазимо у то како се мајстори оглашавају.
Шта је правилно? Да ли исто важи и за сва "ауто" занимања - лимаре, електричаре и слично?
Кључне речи, чисто да ради када се врши претрага по латиници, ако затреба:
Automehaničar,auto-mehaničar,automehaničar
Иначе, "Провера правописа" није пријавила грешку. Да ли то значи да су сви облици правилни?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #1 у: 13.30 ч. 29.07.2008. » |
|
Колико ја знам правилан је само облик аутомеханичар. И сви остали занати - аутолимар, аутолакирер, аутоелектричар...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #2 у: 15.07 ч. 29.07.2008. » |
|
Једнотомни РМС каже:
аутоелектричар (ауто-електричар)
аутоинструктор (ауто-инструктор)
али:
аутолимар
аутолакирер
аутомеханичар
Затим:
ауто-камп
ауто-клуб
ауто-дизалица...
И много других речи које имају префикс ауто- и неке су са цртицом неке без цртице. Једно је сигурно — нема ни у једном случају верзије са две речи. Дакле, ако ниси сигуран, треба проверити стручну литературу.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.10 ч. 29.07.2008. од Brunichild »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #3 у: 15.27 ч. 29.07.2008. » |
|
Овде је реч о чувању акцената. Називи занимања су једна акценатска целина, са кратким узлазним нагласком на првом слогу, док код неживих ствари: ауто-камп, ауто-дизалица итд., свака реч чува свој акценат — постоји мала станка код изговора — па се зато пишу као полусложенице. Брунхилда ће дати тачне акценте, уколико моји нису тачни: àуто-кȁмп, àуто-дѝзалица (немам краткосилазни на И [са две цртице], а требало би да је тај), итд.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #4 у: 15.37 ч. 29.07.2008. » |
|
Не могу да дајем акценте јер их немам, али ми се твоје објашњење зашто неке речи имају цртицу а неке не чини сасвим логичним.
С друге стране, не разумем зашто аутоелектричар и аутоинструктор имају и верзије са цртицом у загради. Не знам како то да тумачим. У РМС пише да су верзије у заградама најчешће творбено-морфолошка варијанта дате речи... Међутим, не разумем зашто аутоелектричар и аутоинструктор имају те творбено-морф. варијанте у загради, а остала ауто занимања их немају....
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #5 у: 20.06 ч. 29.07.2008. » |
|
Odvojeno pisanje nikako ne dolazi u obzir, jer je auto- nesamostalan formant. Potrebno je, dakle, ustanoviti kada pišemo s crticom, a kada spojeno, što činimo razmatrajući shvata li se spoj kao jedan pojam (kada pišemo spojeno), ili pak kao slobodan spoj (kada pišemo s crticom). Jednoakcenatski izgovor svakako je znak sraslosti, što je Miroslav dobro primetio, ali greši kada to pokušava da poveže sa zanimanjima i neživim stvarima: i spoj sa zanimanjem može biti slobodan, npr. auto-preprodavac.
Pošto su ove smernice prilično „labave“, Pravopis ih ne navodi kao pravila već kao preporuke. Otuda se u Matičinom rečniku pojavljuju i pojmovi u zagradi, a kod ostalih „zanimanja“ ih nema verovatno zato što su autori ocenili da su ona neosporno srasla (da li na osnovu prakse ili nečeg drugog), dok se kod dvaju navedenih u obe varijante još, po njima, oseća kolebanje.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.52 ч. 31.07.2008. од Бојан Башић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #6 у: 21.43 ч. 29.07.2008. » |
|
На шта би личило: физио терапеут?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 21.45 ч. 29.07.2008. од Зоран Ђорђевић »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #7 у: 01.52 ч. 30.07.2008. » |
|
На шта би личило: физио терапеут? Сигурно спојено. То је једна акценатска целина. Требало би да је краткосилазни на првом И. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #8 у: 19.49 ч. 30.07.2008. » |
|
Не него физиотерапèут.
Битније од тога на којем је слогу акценат јесте то што је изговор само један од фактора (и то само спољашњи, формални) — који одређују има ли нека реч цртицу/белину или не. Много је битније да ли су делови посебне, самосталне речи; колико су срасли међу собом, колико је чест израз и др.
Уосталом, и тако обичан израз као напамет / на памет може се изговорити исто (с краткосилазним на на и дужином на е) у реченицама Не пада ми на памет и Он учи напамет, а да контекст и даље одређује хоћемо ли писати овако или онако. Понекад правописци чине медвеђу услугу акцентолозима што не уважавају више акценат. Онда акцентолози морају да склањају силазне акценте с унутрашњих слогова и тако се и јављају монструозни ликови као àутолимāр и сл. , које, сигуран сам, нико жив не изговара како је написано.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Дејан Мратинковић
гост
Ван мреже
Организација:
Поруке: 9
|
|
« Одговор #9 у: 15.52 ч. 31.07.2008. » |
|
Одавде недвосмислено следи да је онда једино правилно АУТОЛИМАР и АУТОБРАВАР.
Међутим, када у Гугл укуцам AUTOBRAVAR (латиницом, ћирилична варијанта нема резултата), Гугл ме питада ли сам мислио "AUTO BRAVAR", и заиста, од пар сајтова посвећених овом занимању сви користе одвојену варијанту, без цртице.
И цео повод ове теме и приче - визит карта коју сам недавно добио приликом поправке браве на ауту (јел ово правилно? Или морам рећи АУТОМОБИЛУ?), на којој лепо, одвојено пише: АУТО БРАВАР.
А ту је и сајт ПОРТАЛ СРБИЈА. Очекивао бих да неко ко стави реч СРБИЈА у име сајта, бар зна правопис. Елем, на линку испод можете видети да су код њих сва АУТО занимања исписана одвојено.
hxxp: www. portal-srbija. com/index. php?option=com_content&task=blogcategory&id=1392&Itemid=1535
Да ли се оба ова случаја могу тумачити искључиво као неписменост, или постоји друго објашењење?
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 17.07 ч. 31.07.2008. од Дејан Мратинковић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #10 у: 16.00 ч. 31.07.2008. » |
|
Хех, нема другог објашњења.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #11 у: 19.20 ч. 31.07.2008. » |
|
Код непрецизно дефинисаних правописних правила, као што је ово, нема двосмисленог и недвосмисленог. Све је остављено интерпретацији читаоца, а што је он упознатији са језичким системом (конкретно, правописним), то ће боље протумачити правило. У случају аутолимара, Правопис даје предност спојеном писању, а не искључује писање са цртицом. (То је попут оног: Хајдук Вељку [боље] и Хајдук-Вељку. ) На једном месту чак пише: „У избору између (2) [спојеног] и (3) [са цртицом] треба поштовати и право аутора да сам оцени претежни карактер споја [тј. да ли је спој оказионалан или устаљени израз]. ”
Кренемо ли сопственом логиком, и аутобравар (који се у Правопису не помиње) морао би да се понаша као аутолимар (и једно и друго су занимања), а зашто аутолакирер има предност спојено, а ауто-трке са цртицом, зашто је аутостопер, али ауто-делови, зашто је нашој норми једно обично (често) а друго необично (оказионално) — рећи ће нам, надајмо се, неко ново издање Правописа.
То што већина људи пише ауто бравар последица је језичког осећања просечног говорника, у коме је то обичан спој две именице (које се најчешће и пишу одвојено по Правопису). Међутим, за правописце ауто(-) је несамосталан формант, скраћен од аутомобилски, (за разлику од разговорног језика, где је права реч) и зато се мора писати или спојено или са цртицом.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #12 у: 19.38 ч. 31.07.2008. » |
|
Може ли Џо (овако ћирилички)? Добродошао на форум, и хвала на исцрпним анализама.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #13 у: 20.19 ч. 31.07.2008. » |
|
...а зашто аутолакирер има предност спојено, а ауто-трке са цртицом, зашто је аутостопер, али ауто-делови, зашто је нашој норми једно обично (често) а друго необично (оказионално) — рећи ће нам, надајмо се, неко ново издање Правописа. Može se i do tog novog izdanja malo analizirati. U primerima auto-trke i auto-delovi formant se može sasvim odvojiti: auto i moto trke (ovde se, dakle, čak piše razdvojeno, prema pravilu o udvojenim formantima), auto i avio delovi, što ukazuje na pojedinačno posmatranje sastavnica (dok bi se, recimo, auto i moto lakirer teže dalo „progutati“). Još jednom bih podvukao da ovo nema veze sa zanimanjima, jer se i npr. spoj auto-preprodavac (koji sam već naveo kao primer u kom pisanje s crticom ima prednost, kako je zabeleženo i u Pravopisu) slično može „razbiti“: auto i avio preprodavac. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
J o e
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.688
|
|
« Одговор #14 у: 15.20 ч. 01.08.2008. » |
|
Mea culpa. Превидео сам да Правопис даје ауто-превозника, авио-препродавца, ауто-трговца. Овим је онда још јасније колико је Правопис смрсио конце писању ових несрећних префиксоида. Логично је, што рече Бојан, да се једна група теже раздваја при удвајању саставница, а друга лакше (мада и то већ спада у правописну „егзегезу” јер нигде није екплицирано), али и даље остаје замагљен критеријум по коме треба да напишем ауто и мото трговац, али зато морам да заборавим сушту језичку економију и да превалим преко уста аутоелектричар и авиоелектричар (ако таква професија постоји), пошто се ови потоњи „теже раздвајају”. Хоћу рећи: не износим опречан став, али примећујем да правопис не сме остављати овакве празнине у правилима (а њих сигурно има). Иначе је аналогија добар метод када треба да одредимо како се пише нека нова реч које нема у Правопису. Овде она пада у воду. Да не пада, могли бисмо без размишљања рећи је ли ауто(-)бравар овако или онако. Можемо, истина, тестирати реч оним раздвајањем (шта је природније ауто и авио бравари или аутобравари и авиобравари?), али то је све само нагађање: једном је природније једно, другом друго. (Додуше, Правопис нам и даје ту слободу. ) Надам да је јасније зашто је потребна ревизија овог правила. Може ли Џо (овако ћирилички)? Добродошао на форум, и хвала на исцрпним анализама.
Може. Боље вас нашао! |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 15.25 ч. 01.08.2008. од J o e »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
