Podseti me ona tema o Noćioniju na nešto što stalno zaboravljam da pitam... ako ćemo transkribovati neengleska imena prema zemlji državljanstva a ne porekla (to jest, ako se držimo engleskog a ne originalnog izgovora) onda su znači pravilne transkripcije kao što su Kris Gučione i Majk Điardelo, zato što ih tamo svi tako zovu? (Zapravo, nisam ni sigurna kako Guccionea zovu u Australiji).
Прћић је ту потпуно јасан:
. . . уз уобичајена енглеска имена (у енглеском језику) су се почела јављати презимена из завичајних језика тих досељеника, као што су (Leonard) Bernstein, (Robert) Duvall, (lee) Iacocca, исл. Таква презимена добила су енглески изговор и постала пуноправни чланови енглеског језика, те би их као такве требало адаптирати. Нема стога оправдања да се поменута презимена код нас адаптирају према првобитном немачком, француском и италијанском изговору, изведеном на основу писаног облика, јер се не ради о немачком, француском и италијанском имену, већ о енглеским именима страног порекла, у овом случају немачког, француског и италијанског. Штавише, изворни изговорни облик велике већине оваквих имена обично и није познат, па изговорни облик у енглеском језику остајекао једино прихватљиво и неизбежно полазиште".
Другим речима, правилна адаптација је Гучионе, Џијардело (не Ђиардело), а ја бих додао и Вајлдер (а не Вилдер), Стајнбек (а не Штајнбек), Бернстин или Бернстајн (а не Бернштајн), Бусеми (а не Бушеми), Гајакоја (а не Ђакоја), Бјусима (а не Бушема), Бушард (а не Бушар), Ковик (а не Ковић или Кович), Благојевич (а не Благојевић), Стерн (а не Штерн), Стајн (а не Штајн), Гуглиота (а не Гуљота) итд.
