Другим речима, правилна адаптација је Гучионе, Џијардело (не Ђиардело), а ја бих додао и Вајлдер (а не Вилдер), Стајнбек (а не Штајнбек), Бернстин или Бернстајн (а не Бернштајн), Бусеми (а не Бушеми), Гајакоја (а не Ђакоја), Бјусима (а не Бушема), Бушард (а не Бушар), Ковик (а не Ковић или Кович), Благојевич (а не Благојевић), Стерн (а не Штерн), Стајн (а не Штајн), Гуглиота (а не Гуљота) итд.
По Прћићу би онда Пупин био Пјупин, како га Американци читају.
Па Милан Панић је Мајлан Пеник (Миланче Паника)
A šta ćemo za ime? Tamo stoji Michael. Onda, Majkl P(j)upin?
A evo, našao sam u Pravopisu u t. 105 e: „Naša imena u drugim zemljama (ljudi u dijasporama i rasejanju) pisaćemo kako zaista glase:
Miloradović (u Rusiji),
Petrović, Tomić (u Rumuniji) i sl.“ Po tome bi onda Mihailo Pupin ipak bio Mihailo Pupin, i bilo bi Ković, Blagojević i Milan Panić.
