У то да административни радници користе нестандардни језик никад нисам ни посумњао.
Стилови су периферије стандардног језика. Стандардни језик није унија свих стилова, него база од које се полази када се гради стил. Административни се, чини ми се, највише одваја од своје базе, махом својом рогобатношћу: синтактичким конструкцијама које нису у духу језика, бројним беспотребним понављањима због прецизности и сл. Сад ми, рецимо, од тих службеничких израза пада на памет у вези тога, што је у том стилу нормално, а у књижевном није.
Слично томе, Правопис каже да се правила о великом слову у верским текстовима не морају поштовати.
Али... Мора да постоји неки "чиновнички стил" који је правописно правилан. Наравно да има много "чиновника" који не познају правопис па и кажу "у вези тога", али то (барем ја) се и не рачуна у чиновнички стил, него у неписменост оног ко је то писао (колико год то било учестало у одређеној области). Чиновнички стил карактерише рогобатан стил, ок, то је нешто својствено СВИМ чиновничким стиловима у свим језицима, али не могу да прихватим да га сачињава и неписменост. Мислим, једно би требало да буде чиновнички стил, који би био толерисан у наравно, чиновничким текстовима, али сасвим нешто друго неписменост тих истих чиновника о којима и говори тема чији је линк дао Зоран.
Мислим, велики Срби такође пишу срБски великим словом, па то не рачунамо у великосрБски стил, него у великосрБску неписменост.
