Najbolja bi bila varijanta u originalu, sa dijakritikama, samo naravno latinicom, dakle „Đorđe Božović“. [...]
Шта тачно подразумеваш под „најбоље“? Јер, треба енергије да се дијакритици гурају где год је тактичко-технички могуће, ако су и присутни странцима махом ништа неће значити, а службеници ће их шишати без питања кад преписују из докумената (додуше, ово је само искуство из Немачке). Тако да, како заправо мало ко гледа наше име из докумената, већ из других преписки, онда ће га свеједно видети ошишано, и она утрошена енергија у гурање дијакритика је бачена.
Искрено,
Казлаф